Zdravstvena radnica je imala reakciju na dekontaminiranu masku N95, a ne na običnu masku

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

Objava podeljena više hiljada puta na Fejsbuku pokazuje slike žene sa crvenim tragovima na licu. U potpisu se navodi da su to rane od nošenja maski. Slike su stvarne ali žena je objasnila da je zdravstvena radnica i da su tu kožnu reakciju izazvale hemikalije koje su ostale na maski N95 nakon hemijske dekontaminacije dok je bila na poslu, a ne zbog nošenja obične medicinske ili pamučne maske.

“PA NOSITE MASKE!,” piše u postu objavljenom na Fejsbuku 2. septembra 2020. godine. U objavi se nalazi nekoliko slika na kojima se vidi lice žene sa crvenim tragovima i oljuštenom kožom na obrazima i bradi. Objava je podeljena više od 2,100 puta. Iako su neki ljudi komentarisali da sumnjaju da obično nošenje maski može da izazove tako snažnu reakciju, mnogi drugi nisu.

“normalno da se žalimo!!! Žalimo se jer nas ta retardirana brnjica ne štiti!! Služi da nam začepe usta,” napisao je jedan korisnik.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 8. septembra 2020.

Iste slike su podeljene ovde, ovde i ovde.

Međutim, opekotine su izazvale hemikalije koje su ostale na maski N95 nakon hemijske dekontaminacije, napisala je na svom Fejsbuk nalogu žena u medicinskom odelu.

Obrnuta pretraga na Guglu jedne od tih slika dovodi do objave na slovenačkom sa naslovom: “Šta se dešava kad nosimo masku?” U članku se nalaze iste slike ove žene boljeg kvaliteta. Druga obrnuta pretraga jedne od tih slika dovodi do tvita sa snimkom Fejsbuk posta sa istim slikama na kojoj se vidi i ime korisnika: Pixie Carpenter.

Snimci sa Gugla na kojima se vide koraci pretrage do originalne slike, napravljeni 8. septembra 2020.

Slike su prvo objavljene 13. avgusta 2020. na nalogu Piksi Karpenter (Pixie Carpenter), koja se na Fejsbuku predstavlja kao radiološki tehničar u Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt (VUMC) u Nešvilu, Tenesi.

Nekoliko slika, na kojima se vide crveni tragovi na njenom licu, objavila je još 8. avgusta. U potpisu je objasnila da se to dešavalo nakon nošenja “dekontaminirane maske N95”.

“Nosila sam masku N95 koja je bila dekontaminirana i ta maska mi je opekla lice. Nosila sam ju oko tri sata pre nego što sam shvatila da nešto nije u redu,” rekla je u videu objavljenom na svom Fejsbuk nalogu. "To je i dalje strašno bolno. Ne mogu ni da operem lice a da ne zaplačem."

Neke bolnice u svetu su počele da recikliraju respiratorne maske N95 zbog globalnog nedostatka lične zaštitne opreme, odnosno da ih dekontaminiraju kako bi mogle ponovo da se koriste.

Medicinski Centar Univerziteta Vanderbilt je saopštio u aprilu 2020. godine da je “počeo da koristi paru vodonik-peroksida koju je odobrila FDA za sterilizaciju maski-respiratora za lice N95, koje zdravstveni radnici koriste za zaštitu od COVID-a-19“.

“Dekontaminacija je proces smanjenja broja patogena na korišćenim FFR-ima (filtrirajuće maske, engl. Filtering Facepiece Respirator) pre ponovne upotrebe. Koristi se za ograničavanje rizika od samo-kontaminacije. Dekontaminaciju i naknadno ponovno korišćenje FFR-a treba uraditi samo ukoliko nedostaju filtrirajuće maske,” pišu na sajtu Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, zavodi za javno zdravlje Sjedinjenih Država (CDC). Procese dekontaminacije u Sjedinjenim Američkim Državama odobrila je Uprava za hranu i lekove (engl. Food and Drug Administration, FDA ili USFDA).

‘Skini odmah i uzmi potpuno novu masku’

“Nikad više neću da čujem žalbu zbog nošenja platnene / hirurške maske dok ste u javnosti! Istovremeno, zdravstveni radnici satima nose maske N95 svakodnevno brinući o pacijentima....ponekad se to ovako završi zbog nestašice, tako da su maske dekontaminirane kako bismo osigurali da ih imamo dovoljno da izdržimo pandemiju,” napisala je Karpenter na Fejsbuku. 

Nekoliko dana kasnije objavila je post sa vestima o njenoj povredi, zajedno sa drugom serijom fotografija koje su od tada podeljene u obmanjujućem kontekstu.

Ohrabrila je ljude da podele njene slike  kako bi podigli svest o problemima koji mogu nastati prilikom upotrebe dekontaminiranih maski N95. “Treba ljudi da budu svesni da ako se osećaju loše dok nose dekontaminiranu masku, treba  odmah da je skinu i operu lice! A onda da uzmu potpuno novu masku! Ovo ne želim nikome,” napisala je u poslednoj objavi.

AFP Činjenice ju je kontaktirao na Fejsbuku ali nije dobio odgovor.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 8. septembra 2020.

U komentarima je potvrdila da je njena povreda rezultat reakcije na hemikalije kojima se peru maske N95 kako bi mogle da budu ponovo upotrebljene. “Maska je bila dekontaminirana i očigledno je da su zaostale hemikalije od sterilizacije koje su mi opekle lice,” napisala je.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 8. septembra 2020.

AFP Činjenice je kontaktirao portparola VUMC-a koji je priznao da je povredu žene izazvalo nošenje maske na poslu, ali je rekao da je ovakva reakcija izuzetno retka.

“Ne znamo da li je reakciju naše zaposlene radnice izazvala hemikalija koja se koristi za dekontaminaciju maske (vodonik-peroksid) ili (je to) reakcija na deo same maske,” napisao je AFP-u u mejlu 9. septembra Kreg Boerner (Craig Boerner), viši službenik za informacije VUMC-a. “Ovo je jedini radnik od skoro 26.000 koji je imao ovu vrstu reakcije do sada.”

Rekao je da je medicinski centar izdao smernice zaposlenima nakon incidenta.

Obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru uvedeno je tokom leta u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori kao jedna od mera za zaustavljanje širenja virusa SARS-CoV-2 koji uzrokuje bolest COVID-19. Građani, međutim, ne moraju da nose maske N95 nego nemedicinske, na primer pamučne maske, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije.

Maske N95, dizajnirane da dobro prianjaju za lice i za vrlo efikasno filtriranje čestica iz vazduha, namenjene su zdravstvenim radnicima u direktnom kontaktu sa pacijentima obolelim od COVID-a-19.

Radnik u firmi koja proizvodi maske N95 u Meksiko Siti-u 21. maja 2020. (Alfredo Estrela / AFP)

Minimalan rizik reakcije na medicinske i pamučne maske

Zdravstvene vlasti u Hrvatskoj i Srbiji i Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO), preporučuju menjanje maske posle svake upotrebe ili kada se ovlaži, ali nigde ne ukazuju na štetnost produženog nošenja.

Hrvatski zavod za javno zdravlje je izdao detaljne smernice za širu javnost o korišćenju maski, uključujući da je “navlaženu masku potrebno skinuti i zamijeniti novom, suhom,” da “nakon skidanja masku treba  odmah oprati” i da “kako bi se spriječila pojava plijesni, nije preporučljivo masku dugo čuvati zatvorenu nakon nošenja.”

“Ponašajte se prema svojoj maski kao prema donjem vešu; operite je nakon svake upotrebe,” napisala je AFP-u u mejlu 10. septembra Dr Loren Ploh (Lauren Ploch), dermatološkinja u američkim gradovima Augusta i Aiken.

“Malo je verovatno da bi neko ko ispravno nosi pamučnu ili hiruršku masku imao komplikaciju sličnu dotičnoj radnici. Prosečna osoba koja nosi pamučnu ili hiruršku masku za jednokratnu upotrebu verovatno sterilizuje svoje maske pranjem sapunom za veš i ne koriste oštra hemijska sredstva za dezinfekciju. Baš kao što bi generalno ljudi trebalo da izbegavaju da stavljaju izbeljivač na kožu, trebalo bi da izbegavaju i nošenje maske na kojoj je hemikalija poput izbeljivača,” napisala je.

Ona dodaje da “većina ambulantnih zdravstvenih radnika (uključujući mene i moje kolege) nosi hirurške maske 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji” dok “stacionarni zdravstveni radnici nose još tešnje prianjajuće maske i trpe malo privremenih neželjenih efekata zbog toga (ostaju tragovi pritiska koji izgledaju kao blage modrice).”

Ploh preporučuje izbegavanje materijala koji mogu izazvati iritaciju poput grube vune ili abrazivnih supstanci i vođenje računa o postojećim alergijama, na primer na boje. 

Udruženje Američke Akademije Dermatologije, čiji je član dr Ploh, je izdalo savete za zdravstvene radnike koji mogu imati problema sa kožom “povezanim sa povećanim pranjem ruku, ponovljenim izlaganjem agensima za sterilizaciju i povećanom upotrebom lične zaštitne opreme (LZO).” Glavni saveti široj javnosti za sprečavanje problema poput izbijanja akni ili iritacije su vlaženje i čišćenje lica.

Mnogo netačnih i obmanjujućih informacija u vezi sa nošenjem maski kruži društvenim mrežama. AFP Činjenice je u julu razobličio tvrdnju da nošenje maski izaziva stanja poput hiperkapnije. Slike podeljene u avgustu takođe su pokazale oštećenje kože bez ikakve veze sa nošenjem maski.

Marion Dautry
KORONA VIRUS