Slike ne pokazuju bakterije na licu nakon nošenja maske
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 13. avgusta 2020. u 12.12
- Ažurirano 19. avgusta 2020. u 13.06
- Za čitanje potrebno 6 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Belgrade
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
“Posljedica nošenja maski su bakterije na licu i na usnama,” tvrdi korisnik Fejsbuka na hrvatskom u objavi u kojoj se prikazuju fotografije iz blizine lica sa različitim kožnim stanjima ili tragovima. Objava je podeljena više od 600 puta od kada je postavljena 8. avgusta 2020. godine.
Ista zbirka slika sa sličnim komentarima je deljena na društvenim mrežama, ovde na hrvatskom, optužujući maske da su "nista drugo nego skladiste za bakterije", ovde na poljskom, ovde na portugalskom ili ovde na nemačkom jeziku na aplikaciji Telegram.
Nošenje maske je obavezno u javnom zatvorenom prostoru u Hrvatskoj od 13. jula i u javnom prevozu od 25. juna. To je jedna od restriktivnih mera usvojenih da se spreči širenje SARS--COV-2 virusa koji izaziva bolest COVID-19. Prema podacima AFP-a, do 11. avgusta 2020. godine u ovoj zemlji je 160 ljudi umrlo i 5,740 zaraženo.
Međutim, servis AFP Činjenice je otkrio korišćenjem obrnute pretrage slika na Guglu da su te slike obmanjujuće jer sve osim jedne pokazuju stanja koja nisu povezana sa nošenjem maski.
Dete koje ima varičelu
Slika dole levo je snimak sa sajta za stock fotografiju Geti Imidžis (Getty Images) i pokazuje sliku izbliza deteta koje ima ovčije boginje ili varičelu, akutnu zaraznu virusnu bolest koju izaziva infekcija virusom Varicella zoster (VVZ).
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), “VVZ je vrlo prenosiv putem respiratornih kapljica ili direktnim kontaktom sa karakterističnim lezijama kože zaražene osobe.” VVZ je virus, nije bakterija.
Dete koje ima ekcem herpeticum
Slika gore desno je postavljena na Vikipediju 8. aprila 2018. godine, više od 18 meseci pre izbijanja virusa u Vuhanu u Kini u decembru 2019. godine. Prema opisu, slika pokazuje dete koje pati od ekcema herpeticum, još jednog stanja uzrokovanog virusom. Ista slika se koristi za prikaz ekcema herpeticum na ovoj stranici sajta Kraljevske dečje bolnice u Melburnu u Australiji.
Medicinska sestra koja nosi ličnu zaštitnu opremu posle duže smene
Treća slika je odsečena fotografija medicinske sestre koja pokazuje tragove na licu koje joj je ostavila lična zaštitna oprema na kraju smene. Ta slika je mnogo kružila društvenim mrežama i medijima u sklopu kolekcije fotografija medicinskih radnika širom sveta koji su na slikama pokazali svoju iscrpljenost i veliku cenu nošenja neophodne ali neprijatne lične zaštitne opreme, na primer ovde, ovde i ovde.
Medicinska sestra u Italiji Valeria Zede (Valeria Zedde) je podelila tu sliku na svom Instagram nalogu u martu 2020. godine, rekavši da tako izgleda "posle šestočasovne smene" sa zaštitnom opremom. Ovde na Fejsbuku je potvrdila da je to njena slika. Identifikovali smo druge medicinske sestre, kao na primer Alesiu Bonari i Kristinu Barbieri u Italiji koje su se slikale iz istog razloga.
Medicinski radnici nose zaštitnu opremu, koja se zove lična zaštitna oprema ili LZO, dizajnirana da zaštiti celo telo i spreči kontakt sa zaraznim agensima tokom rada.
SZO je 6. aprila 2020. izdala smernice za upotrebu LZO-a tokom pandemije COVID-a-19, naglašavajući da se one razlikuju od preporučenih zaštitnih mera za širu javnost, koje mogu uključivati nošenje hirurških ili maski proizvedenih od pamuka.
Žena sa rozaceom
Slika u donjem desnom uglu može se naći ovde kao ilustracija stanja kože koje se naziva malarni osip, što, prema tom članku, može uzrokovati rozacea. Ista žena je bila model za seriju slika koje se mogu naći na sajtovima za stock fotografija kao ovde. Opis glasi: “nesrećna starija žena sa rozaceom na koži koja je okarakterisana crvenilom lica, malim i površno proširenim krvnim sudovima.”
Prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (National Health Service, NHS), rozacea je “dugotrajno stanje kože koje uglavnom utiče na lice“. Nije poznato šta uzrokuje rozaceu, ali NHS kao moguće okidače navodi „alkohol, začinjenu hranu, sir, kofein, tople napitke, aerobno vežbanje poput trčanja.“
Francuska tinejdžerka je imala alergiju
Jedina slika koja je zapravo povezana sa nošenjem maske je ona u gornjem levom uglu. Fotografija pokazuje francusku tinejdžerku koja je imala reakciju na koži na donjoj polovini lica nakon što je duže vreme nosila masku dok je sa porodicom bila na odmoru. Njena majka je 30. jula, 2020. godine napisala upozorenje na Fejsbuku o mogućnosti alergije. Ta objava je kasnije bila uklonjena. Kako je Le Mond (Le Monde) napisao na francuskom, objasnila je da je njena ćerka prvi put dugo nosila masku koju joj je dala škola. “Bili smo na odmoru nedelju dana na kampovanju i bilo je obavezno da se nosi maska u zatvorenom prostoru, pa je nosila svakodnevno,“ napisala je majka.
U drugoj objavi koju je majka postavila istog dana, pokazala je gomilu kutija sa lekovima za koje je rekla da su propisani njenoj ćerki i navela je u komentaru da je devojka imala “alergijsku reakciju na komponentu maske."
Prema Američkoj Akademiji za Dermatologiju, nošenje maske može dovesti do problema sa kožom, uključujući akne i suvoću. Akademija daje različite preporuke, poput pranja maski za lice hipoalergenim deterdžentom bez mirisa za uklanjanje klica, ulja i čestica koje se mogu nakupiti i iritirati kožu.
Maske nisu “skladište za bakterije”
AFP Faktuel (AFP Factuel, servis za proveru činjenica AFP-a na francuskom) je 31. jula, 2020. godine razobličio tvrdnju da bi nošenje maski razvilo bakterije ili gljivice na licu. “Nećemo naći mikroorganizme - bakterije, gljivice ili viruse - više na maskama nego što bismo ih ionako udahnuli,” rekla je za AFP Faktuel Florans Elias (Florence Elias), profesorka fizike na francuskom Univerzitetu Paris Didero.
Razni mitovi kruže oko maski od izbijanja pandemije COVID-19. AFP Urugvaj je u julu 2020. objasnio da maske ne izazivaju rak niti stvaraju „kulturu bakterija“. AFP Činjenice takođe je razobličio u julu tvrdnje da maske izazivaju stanja poput hiperkapnije ili hipoksije i da su štetne za zdravlje ljudi.
Hrvatski zavod za javno zdravlje je izdao detaljne smernice za širu javnost o korišćenju maski, uključujući da je “navlaženu masku potrebno skinuti i zamijeniti novom, suhom,” da “nakon skidanja masku treba odložiti u vrećicu ili slično i dobro je zatvoriti ili je odmah oprati” i da “kako bi se spriječila pojava plijesni, nije preporučljivo masku dugo čuvati zatvorenu nakon nošenja.”
Članak je ažuriran 19. avgusta 2020. godine sa imenom italijanske medicinske sestre.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
