Fejsbuk objave nepovezanih požara nemaju veze sa svetskom ekonomijom
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 11. avgusta 2020. u 14.15
- Za čitanje potrebno 8 minuta
- Od: Marion DAUTRY, Katarina SUBASIC, AFP Belgrade
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
“Ovo necete čuti u vestima!!!
“Širom sveta gore serveri i bankarski ogromni sistemi,” navodi se u jednoj od objava koja je podeljena više od 1,700 puta otkako je postavljena 6. avgusta, 2020.
“Trenutno je u Kini otisla u vazduh Centralna banka a u Briselu Svetski Trgovinski centar!! U Bejrutu je izgorela ogromna Dojče banka! Juče je u Arapskim Emiratima izgorela ogromna zgrada za trgovinu naftom. Razlog je jasan ceo ekonomski sistem je pukao!
“(MMF) je pukao ali se pare štampaju. U septembru se prelazi na dve valute i to na digitalne pare i dolar prelazi na valutu EU. Trenutno se uništavaju svi dokazi i sistemi!”
Na kraju objave se spekuliše: “Septembar i oktobar nam sledi potpuno zatvaranje (karantin) kako bi se izbalansirao i sakrio krah ekonomskog sistema.”
U objavi je postavljena i kompilacija od šest fotografija sa eksplozijama ili zgradama u plamenu navodno iz Bejruta u Libanu, Hisana u Severnoj Koreji, Vuhana u Kini, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Nadžafa u Iraku i grada Sent Pol u američkoj državi Minesoti. Objava prikazuje i odvojeno slike dve zgrade iz kojih kulja dim, označene u tekstu kao kineska Centralna banka i Svetski trgovinski centar u Briselu. Slični postovi podeljeni su na stotine puta ovde, ovde i ovde.
Većina tvrdnji u objavi je netačna, dok su druge spekulacije. Kad je reč o slikama, iako one pokazuju stvarne nesreće, većina se nije dogodila u gradovima koje tvrde da pokazuju i većina nije pogodila finansijske institucije, već na primer tržni centar ili fabrike. Ni jedna ne dokazuje ono što se tvrdi u tekstu objave.
Fotografiju je objavila zvanična državna kineska novinska agencija Sinhua (Xinhuanet) sa potpisom: “Fotografija iz vazduha napravljena 3. avgusta 2020. pokazuje vatrogasce kako gase vatru na mestu eksplozije kompanije organskog silikona u gradu Siantau, u centralnoj kineskoj provinciji Hubei.”
Citirajući državne medije Saut Čajna Morning Post (South China Morning Post) izvestio je o “iznenadnoj eksploziji” u fabrici u kojoj je “najmanje šest ljudi poginulo i četvoro povređeno”. Izveštaj sadrži video napravljen telefonom na mestu eksplozije, uključujući sliku koja se nalazi u foto kompilaciji i označena je kao “Vuhan, Kina”. Eksplozija se dogodila u gradu Siantao, nekih 100 kilometara od Vuhana. Isti takav snimak eksplozije sa kineskim natpisom može se videti u ovom izveštaju Dejli mejla (Daily Mail).
AFP Činjenice nisu pronašle izveštaj o bilo kojoj uništenoj zgradi kineske centralne banke. Narodna banka Kine, smeštena u Pekingu, izgleda bitno drugačije nego ona na fotografiji koja kruži u objavama Fejsbuka a koja je očigledno uništena.
Svetski trgovinski centar nije ‘otišao’ u vazduh
Objave tvrde da je “trenutno u Kini otisla u vazduh Centralna banka a u Briselu Svetski Trgovinski centar!!”, ali to nije istina. Požar jeste izbio u jednoj od kula Svetskog trgovinskog centra u izgradnji u Briselu, 6. avgusta, 2020, prema izveštaju belgijskog javnog servisa RTBF na francuskom.
Međutim, “požar je lokalizovan dovoljno da bude ugašen prahom. Šteta je vrlo ograničena” i nema povređenih, navodi se u izveštaju.
U izveštaju RTL-a na francuskom navodi se da je“vatra stavljena pod kontrolu oko 4:30 popodne,” nekih 45 minuta nakon što je izbila.
Nema Dojče banke u Libanu
U objavama se takođe tvrdi da je “U Bejrutu izgorela ogromna Dojče banka!,” aludirajući na kataklizmičnu eksploziju u luci u Bejrutu koja je izazvala razaranje širom grada. Međutim, Dojče banka ne radi u Libanu kao što se vidi na njenoj internet stranici.
Stjuart Haslam, šef odeljenja za komunikacije za Evropu, Bliski istok i Afriku Dojče banke potvrdio je to u mejlu poslatom servisu AFP Činjenice 7. avgusta: “Dojče banka nema fizičko prisustvo (zgradu) u Bejrutu”.
AFP Činjenice uradio je obrnutu pretragu slika i pronašao da je fotografija u postu zapravo iz videa o razornoj hemijskoj eksploziji koja se prolomila Bejrutom 4. avgusta, 2020, ubivši najmanje 158 ljudi, prema podacima ministarstva zdravlja.
Postoje izveštaji o eksploziji u Severnoj Koreji
Druga slika iz kolekcije od šest pokazuje veliki plamen kako izbija iza drveća i potpisan je sa “Hisan, Severna Koreja.” Priroda političkog režima u toj zemlji otežava potvrđivanje ove informacije. Međutim, Radio Slobodna Azija (Radio Free Asia) objavila je 5. avgusta, 2020. izveštaj o eksploziji sa kratkim video klipom koji pokazuje potpuno istu scenu, prepoznatljivu po obliku drveća.
Novinska agencija Asošijeted Pres (Associated Press) objavila je sličan video, koji je snimio Vang Bo, “putnički agent koji je rekao da ga je snimio iz jednog parka u kineskom pograničnom gradu Čangbai” (Changbai).
Prema izveštaju agencije, “nije bilo zvaničnog saopštenja ni iz Severne Koreje ni iz Kine o tome šta se dogodilo u ponedeljak u severnokorejskom gradu Hisanu. Međutim južnokorejski mediji i spoljne posmatračke grupe izveštavaju da je na desetine ljudi poginulo ili ranjeno u eksploziji gasa u jednoj stambenoj oblasti. AP nije mogao nezavisno da potvrdi ove izveštaje.”
Požar na pijaci u UAE, ne zgrade za trgovinu naftom ili u Iraku
Objava pokazuje dve fotografije velikih požara, jednu lociranu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i jednu navodno snimljenu u Nadžafu u Iraku. Tekst tvrdi da je “u Arapskim Emiratima izgorela ogromna zgrada za trgovinu naftom.”
Međutim, obe slike pokazuju isti požar koji je izbio u tržnom centru u Ajmanu u UAE, kao što su izvestili Global Njuz (Global News) i Nacional (The National).
“Vatra je izbila u tržnom centru koji ima 125 prodavnica i sedam glavnih ulaza i ugašena je u saradnji sa civilnom odbranom Dubaija, Šarjaha (Sharjah) i Um Al Kuvaina (Umm Al Quwain) bez posledica po ljude i smrtnih slučajeva,” saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova UAE 6. avgusta, 2020.
Dve slike su snimci napravljeni iz videa koji cirkulišu društvenim mrežama na primer ovde. Isti video pojavljuje se korektno lociran u Ajmanu, ali i netačno u Nadžafu, u Iraku. Međutim, blok zgrada koji se vidi u pozadini na videu, koji smo identifikovali na Gugl mapama i koji je smešten oko 1.5 kilometar od tržnog centra u Ajmanu, dokazuje da je video snimljen u UAE, a ne u Iraku.
Pretraga po ključnim rečima na arapskom dovela je do medijskih izveštaja o požaru u Ajmanu, a koji pokazuju fotografije i video snimke sa istom slikom, kao na primer ovde, ovde i ovde.
Postoje izveštaji o požaru koji je izbio u jednom skladištu u Nadžafu 6. avgusta, 2020. kao što je javila iranska novinska agencija MEHR.
Požar u kompleksu stambene zgrade i hotela u Sent Polu
Poslednja slika u galeriji od šest u objavi, potpisana “St. Paul, MN” i koja prikazuje zgradu u plamenu je zaista napravljena u američkom gradu Sent Pol u Minesoti 4. avgusta, 2020. Međutim, nesreća nema nikakve veze sa finansijskim ili ekonomskim sistemom. Prema izveštaju na internet stranici lokalne televizijske stanice KTSP, požar je izbio u kompleksu na Seven Korners Gejtvej (Seven Corners Gateway), koji uključuje hotelske sobe i stambene objekte.
MMF nema veze sa štampanjem novca
Kad je reč o tvrdnji da je “(MMF) pukao ali se pare štampaju,” Međunarodni monetarni fond ne štampa novac. Kao što navodi na svojoj internet stranici, MMF “je organizacija 189 zemalja, koja radi na podsticanju globalne monetarne saradnje, obezbeđivanju finansijske stabilnosti, olakšavanju međunarodne trgovine, promovisanju visoke zaposlenosti i održivog ekonomskog rasta i smanjenju siromaštva širom sveta.”
Na molbu AFP Činjenice da komentariše tvrdnje da se od septembra “prelazi na dve valute”, digitalni novac i zamenu dolara evrom, portparol MMF-a je rekao da organizacija nema moć da napravi takvu promenu.
“Mi nismo institucija koja reguliše izdavanje valuta. To rade centralne banke,” napisao je u mejlu 7. avgusta 2020. Rafael Anspač (Raphael Anspach) iz MMF-ovog medijskog tima.
Upitana da prokomentariše tvrdnju da će se svetske valute promeniti od septembra, Vera Zelenović, profesorka finansija na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, rekla je za AFP Činjenice da “je to apsolutno nemoguće.”
“U toku je trend da velike sile jačaju svoje nacionalne valute i verovatno će svaka praviti svoju kriptovalutu,” digitalnu valutu osmišljenu da služi kao sredstvo za razmenu. “Prema tome nema šanse da imamo jednu digitalnu valutu,” dodala je.
A kad je reč o tome da će dolar preći na evro? “To je apsolutno nezamislivo i ne može se dogoditi ni u najluđem snu Angele Merkel,” nemačke kancelarke koja snažno zagovara veću integraciju evro zone, rekla je Zelenvić u telefonskom razgovoru 10. avgusta, 2020.
Na kraju, nema dokaza za tvrdnju u tekstu objave da “se trenutno uništavaju svi sistemi i dokazi.”
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
