Mitovi se šire Internetom da su maske beskorisne protiv COVID-a-19, čak i opasne za zdravlje

“Evo šta ih (ljude koji nose maske) čeka: migrena, vrtoglavica, mentalna konfuzija, herpes, kratkoća daha, tahikardija, povišenje krvnog pritiska, snižavanje imunološke zaštite…”, tvrdi objava podeljena na Fejsbuku nekoliko stotina puta od 1. jula 2020. godine. To je jedna od nekoliko objava podeljenih na društvenim mrežama od početka jula koje ukazuju na navodnu opasnost od nošenja maski.

Te objave su ponovo skrenule pažnju nakon uvođenja novih mera za sprečavanje širenja virusa u Hrvatskoj od 13. jula, u Crnoj Gori od početka jula i u Srbiji od 17. jula, uključujući i obavezu nošenja maski.

Image

Snimak sa Fejsbuka napravljen 15. jula 2020.

Tvrdnje da maske mogu izazvati bolesti i respiratorne probleme su netačne. Međutim, upustva za upotrebu maske za opštu populaciju su se vremenom promenila kako su naučnici saznavali više o novom koronavirusu COVID-19. 

Maske ograničavaju unos kiseonika i izazivaju hipoksiju i hiperkapniju: Netačno

“Maska ograničava ulazak kisika u pluća, povečavajući nivo CO2 u krvi. Manjak oksigenacije može uzrokovati brojne probleme... čak i na srce može uticati”, piše u objavi na hrvatskom jeziku. Drugi post objavljen 4. jula tvrdi da nošenje maski “otežava disanje,a ujedno izaziva ubrzani srčani ritam, jer se srce napreže, a isto tako kratki dah otežava širenje pluća i disanje”. 

U Hrvatskoj, još jedna objava, , koja je usledila nakon najave da maske moraju da nose zaposleni koji rade u zdravstvenom ili sektorima u kontaktu sa kupcima, tvrdi da “HIPOKSIA I HIPERKAPNIA VODE TEŠKOM OŠTEČENJU ZDRAVLJA A TO PROIZVODE MEDICINSKE MASKE”.

Image

Snimak sa Fejsbuka napravljen 17. jula 2020.

Stručnjaci su negirali da postoji opasnost od maski za opštu populaciju, ako se koriste kako treba. Ljudi sa teškim stanjem koje je posledica hroničnih bolesti ili mala deca mogu biti ugroženi nošenjem maski i vlasti su ove rizike uzele u obzir.

Hiperkapnija, ili hiperkarbija, je nakupljanje ugljen-dioksida u krvi koje se obično dešava kao rezultat hipoventilacije ili ako se ne može disati i unositi kiseonik u pluća. Tvrdnje da maske izazivaju hiperkapniju bile su podeljene na Fejsbuku u Južnoj Africi i na Tajlandu.

“Možete udisati ugljen-dioksid nazad samo ako nema razmene vazduha, ali to nije slučaj kad nosite ispravnu masku. Vazduh uđe i izađe kako treba”, rekao je AFP-u u maju 2020. godine specijalista za zarazne bolesti u Najrobiju Rodney Adam.

Tvrdnja da maske izazivaju hipoksiju, što znači nedostatak kiseonika u telu, izneta je više puta, kao ovde na španskom ili ovde u Nigeriji.

Ako se nosi pravilno, neizvesno je da bi maska od tkanine smanjila dovod kiseonika toliko da bi se osoba koja ju nosi onesvestila, rekla je AFP-u mejlom u junu 2020. Vinita Dubej (Dubey), pridružena medicinska službenica u Institutu za javno zdravlje u Torontu. “Generalno, maske od tkanine ne priležu čvrsto na lice. Vazduh uvek može zaobići masku i proći kroz pore u materijalu”, dok služe kao prepreka protiv malih virusnih čestica, dodala je.

Produženo korišćenje čak i N95 maski, koje koriste zdravstveni radnici i koje su dizajnirane tako da čvrsto priležu uz lice, “nije pokazalo da kod zdravih ljudi izaziva toksičnost ugljen-dioksidom. Ako se CO2 tokom vremena polako nakuplja u maski, nivoi su niski i uglavnom podnošljivi”, potvrdila je Dubej.

Stručnjaci upozoravaju samo na rizik u slučajevima zloupotrebe maski ili teških zdravstvenih stanja. “Anksioznost ili panika mogu dovesti do hiperventilacije (ubrzano disanje), što može dovesti do pada nivoa CO2 i simptoma kao što su nesvestica, vrtoglavica i konfuzija,” dodala je Dubej.

Hrvatski Institut za javno zdravlje je izdao detaljne smernice za ljude koji su oslobođeni nošenja maske, što uključuje malu decu ili osobe sa teškoćama u disanju usled hroničnih bolesti.

Opasno je nositi masku više od dva sata: Netačno

Jedna od ovih objava tvrdi da se maska  “može nositi maksimalno do sat vremena u stanju mirovanja unutra. Napolju zbog toplote i znoja isparenja postaje opasna za zdravlje svakog, čak posle pola sata,” dok druga objava tvrdi da ona izaziva mnogo problema “posebno kod ljudi koji je nose više od dva sata dnevno”. 

“Zapamtite da su hirurzi decenijama nosili maske više sati istovremeno - retko se neko od njih onesvesti. A šta sa ljudima koji su zaposleni u industriji i koji moraju da nose maske iz dana u dan?,” kaže u mejlu AFP-u Volfgang Prejser (Wolfgang Preiser), rukovodilac zdravstvene divizije  na Univerzitetu Stelenboh (Stellenbosch) u Južnoj Africi.

Vlasti za javno zdravlje u Hrvatskoj i Srbiji i Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO), preporučuju menjanje maske posle svake upotrebe ili kada se ovlaži, ali nigde ne ukazuju na stetnost produzenog nosenja.

Image

Snimak sa sajtu SZO-a napravljen 17. jula 2020.

U svojim detaljnim uputstvima o pravilnoj upotrebi pamučnih, hirurških i N95 maski, srpski Zavod za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut preporučuje promenu obične pamučne maske “kada se ovlaži”, hirurške maske “na dva sata, a ukoliko se ovlaži i češće” i maske N95/N99/N100 “na četiri-šest sati” da ne bi izgubile kapacitet filtriranja i da bi se izbeglo širenje kapljica koje mogu da se zaglave na njima.

Maske su beskorisne protiv virusa: Netačno

Slika kutije hirurških maski je bila podjeljena mnogo puta na društvenim mrežama, ističući upozorenje napisano sa strane da “proizvod nije respirator i ne omogućava nikakvu zaštitu protiv kovida19 (korona virusa) ili drugih virusa ili drugih zagađivača”. Slika se pojavila na primer ovde 27. juna 2020. godine i ovde  28. juna 2020. godine.

Tvrdnja da su maske  beskorisne protiv virusa deli se društvenim mrežama bar od maja 2020. Među onima koji su je delili bili su i političari kao sprska stranka Dosta je Bilo. Tvrdnju je raskrinkao američki sajt za proveru činjenica Snoups (Snopes) u maju i hrvatski Faktograf u julu.

Image

Snimak sa Fejsbuka napravljen 17. jula 2020.

Tekst na kutiji je tačan, ali interpretacija nije i rezultat je nerazumevanja o koristi maski: stručnjaci preporučuju upotrebu hirurške ili maske od tkanine za zaštitu drugih, a ne sebe, jer se virus  prenosi putem respirqtornih kapljicа. Srpski Zavod za javno zdravlje Batut u svojim uputstvima potvrđuje da “Medicinske maske (hirurške maske) prvenstveno se koriste za zaštitu drugih osoba od izlaganja potencijalno zaraznim kapljicama osobe koja nosi masku.”

Uzimajući u obzir da ljudi mogu da budu zaraženi asimptomatski ali i da prenose virus, na primer dok pričaju, nošenje maske za celu populaciju je jedna od nekoliko mera za sprečavanje zaraze.

“Ako ste asimptomatski (zaraženi), trebalo bi da nosite masku, a s obzirom na to da ne možete znati da li ste asimptomatski, svi ljudi bi trebalo da nose maske”, rekao je AFP-u mejlom Dr Džonatan Karn (Jonathan Karn), direktor radne grupe za COVID u Klivlendu (Cleveland).

Konfuzija oko korišćenja maski za širu javnost nastala je nakon što su vlasti i Svetska zdravstvena organizacija promenili uputstva. SZO je 17. jula 2020. na svom sajtu naznačila da “aktivno proučava nauku o maskama koja brzo evoluira i kontinuirano ažurira svoja upustva.

“Medicinske maske se preporučuju prevashodno u zdravstvenim ustanovama, ali se mogu razmatrati za upotrebu i u drugim okolnostima. Medicinske maske treba kombinovati sa drugim ključnim merama za sprečavanje i kontrolu infekcije, poput higijene ruku i fizičke distance.”

Srpski zavod za javno zdravlje Batut potvrđuje na svom sajtu, ažuriranom 10. marta 2020. godine, da "uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem."

Štaviše, maske od tkanine omogućavaju da se izbegne nedostatak medicinskih maski za zdravstvene radnike. “Čini se da je dobra procena da će maska od tkanine sprečavati infekciju” koja ide od asimptomatski zaraženih ljudi na ljude oko njih, rekao je Dr Karn, citirajući naučni izveštaj koji navodi da su prepreke od tkanine bile delotvorne za zaštitu miševa od širenja kapljica.