Srbija, Hrvatska i Bosna su stopostotni vlasnici svoje centralne banke

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

Internet stranica Srbin.info objavila je u članku, podeljenom nekoliko stotina puta na društvenim mrežama, navodni spisak centralnih banaka koje “poseduje ili kontroliše porodica Rotšild” i koji uključuje centralne banke Srbije, Hrvatske i Bosne. Lista cirkuliše onlajn već godinama i dolazi sa sumnjive internet stranice, a centralna banka svake od tri zemlje rekla je za AFP Činjenice da je država njen stoprocentni vlasnik.

“Narodna banka Srbije, Hrvatske i Bosne na spisku vlasništva Rotšilda!,” piše u naslovu priče. “Sajt humansarefree.com objavio je listu državnih banaka u kojima Rotšild ima udeo vlasništva, njegovo bogatstvo je procenjeno na oko 500 triliona dolara,” navodi se iznad liste koja je objavljena na engleskom jeziku. Otkad je objavljena 10. avgusta, priča je podeljena skoro 600 puta na Fejsbuku, kao ovde, ovde i ovde.

Lista je objavljena 2013. godine na internet stranici humansarefree.com, na sumnjivom sajtu koji objavljuje priče na engleskom o temama kao što su “prevara o globalnom otopljenju,” “opasnosti od 5G” i “satanistički pedofili”. Neidentifikovani vlasnik stranice kaže: “neke od tema koje uživam da istražujem i delim sa svojim čitaocima su: spiritualnost, egzopolitika, istorija, konspirativne činjenice, zdravlje, itd.” Stranica se pojavljuje na listama lažnih i obmanjujućih novinskih izvora koje objavljuju obrazovne institucije kao ovde i ovde

Lista banaka u kojima Rotšild navodno poseduje udeo sadrži imena 165 zemalja i njihovih centralnih banaka i uključuje Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Međutim, na molbu za komentar Fejsbuk objave za AFP Činjenice, pres služba Narodne banke Srbije navodi u odgovoru mejlom 11. avgusta, 2020, da je “članom 77. stav 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije propisano je da je Republika Srbija vlasnik celokupnog kapitala Narodne banke Srbije.”

“Prema tome, jasno je da navedene informacije očigledno nisu tačne i da pomenuta porodica nema nikakav kapital, niti uticaj na poslovanje Narodne banke Srbije,” dodaje se u odgovoru.

Snimak člana 77 Zakona o Narodnoj banci Srbije, napravljen 13. avgusta, 2020.

Ines Merkl, rukovodilac Odjela za eksternu i internu komunikaciju u Hrvatskoj narodnoj banci, rekla je za AFP Činjenice da je “Hrvatska narodna banka u isključivom vlasništvu Republike Hrvatske,” što je takođe regulisano zakonom. “Ne postoji pravno dopušteni način na koji netko (tko nije Republika Hrvatska) može doći do pozicije vlasništva, odnosno postati imatelj udjela u kapitalu HNB-a,” objasnila je u mejlu od 11. avgusta, 2020. godine.

Kemal Kozarić, trenutno ambasador Bosne i Hercegovine (BiH) u Beču a bivši guverner bosanske Centralne banke (CBBiH) i nekadašnji dekan Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, kaže da je “vlasnik CBBiH Bosna i Hercegovina 100 posto, znači nema privatnih dioničara.”

“Ima primjera u svijetu da su Centralne Banke dionička društva i da imaju privatnog kapitala (ali) po Zakonu o CBBiH nije moguće kupiti dionice CB jer nije dioničko društvo nego insitucija u vlasništvu Bosne i Hercegovine,” napisao je u mejlu za AFP Činjenice 11. avgusta, 2020. 

Šta je centralna banka?

“Centralna banka je javna institucija koja upravlja valutom neke zemlje ili grupe zemalja i kontroliše priliv novca - bukvalno količinu novca u opticaju,” objašnjava Evropska Centralna banka na svojoj internet stranici

Centralne banke širom sveta uglavnom su u vlasništvu države i samo devet ima neku formu udela privatnog sektora u vlasništvu, prema članku iz 2019. objavljenom na blogu koji pišu zaposleni Engleske centralne banke (The Bank of England), Benk Andergraund (Bank Underground).

Prema tom članku, centralne banke Belgije, Grčke, Italije, Japana, San Marina, Južne Afrike, Švajcarske, Turske i Sjedinjenih Država imaju neku formu privatnog vlasništva.

Grafički prikaz forme vlasništva u devet centralnih banaka. Kredit: Bank Underground

“Iako centralne banke Japana, San Marina i Turske imaju neke deoničare iz privatnog sektora, većinski vlasnik je još uvek država. U Belgiji i Švajcarskoj oko polovinu deonica drži vlada. Nasuprot tome, američka, italijanska i južnoafrička vlada nemaju formalni udeo u vlasništvu centralnih banaka tih zemalja. Centralna banka Grčke predstavlja više mešovit model,” navodi se u članku.

Međutim, Italija, Grčka i Belgija su deo Eurosistema, prema tome njihove centralne banke ne kontrolišu monetarnu politiku, piše Maršal Gitler (Marshall Gittler), šef odeljenja za investiciono istraživanje u kompaniji BDSwiss investment services.

On je potvrdio za AFP Činjenice da “samo šačica centralnih banaka ima neke spoljne deoničare.” 

“U većini slučajeva lista vlasništva je javna -- možete se sami uveriti ko ima udeo u njemu,” napisao je u mejlu AFP-u 12. avgusta, 2020. Gitler je, međutim, ukazao da “postoji razlika između ‘posedovanja’ i ‘kontrolisanja’.” 

“Ove centralne banke mogu biti u privatnom vlasništvu ali ih i dalje kontroliše vlada.”

Centralna banka Južne Afrike (The South African Reserve Bank) navodi na svojoj  internet stranici osam zemalja u svetu -- istih kao na listi u članku Bank Underground-a -- koje “osim svojih vlada imaju druge deoničare.” Lista ne uključuje Centralnu banku San Marina koja takođe navodi na svojoj internet stranici da je “privatno pravno lice sa javnim i privatnim deoničarima.”

Rotšildi nisu prisutni na Balkanu

Kao što je francuski dnevnik Liberasion (Liberation) napisao u svom razotkrivanju slične priče 2019. godine, postoje dve glavne Rotšild grupe specijalizovane u bankarskom sektoru: Rotšild i kompanija (Rothschild & Co) stacionirana u Parizu i Edmond de Rotšild grupa (the Edmond de Rothschild group), sa sedištem u Ženevi, u Švajcarskoj.

Kako se navodi na njihovoj internet stranici, Rothschild & Co radi u 40 zemalja ali nema kancelariju na Balkanu. Njihov odsek za Centralnu i Istočnu Evropu ima kancelarije u Atini, Istambulu i Varšavi. Edmond de Rothschild grupa je prisutna u 15 zemalja, prema njihovoj internet stranici i nijedna od njih nije na Balkanu, kao što pokazuje ova mapa. 

Snimak sa internet stranice Edmond de Rothschild grupe, napravljen 12. avgusta, 2020.

Servis AFP Činjenice kontaktirao je odeljenja za medije obe Rotšild kompanije ali su oni odlučili da ne komentarišu lažne tvrdnje iz Fejsbuk objave. 

“Čak i ako jedna ili druga grana Rotšilda ima udeo u jednoj od još manjih podgrupa banaka koje dozvoljavaju individualno privatno učešće u vlasništvu -- pa šta? Nema načina da bilo koji deoničar ima uticaj na kontrolu bilo kog aspekta monetarne politike. Oni samo skupljaju dividende,” napisao je Gitler AFP-u. 

“Ova očigledna laž je samo još jedna varijacija starog antisemitskog klišea da Jevreji kontrolišu svetske finansije,” zaključio je.

Kad je reč o tvrdnji da je Rotšildovo “bogatstvo procenjeno na oko 500 triliona dolara,” to je jednostavno nemoguće pošto prema izveštaju o globalnom bogatstvu za 2019. godinu Istraživačkog instituta Kredit Svis (Credit Suisse Research Institute) u prošloj godini “celokupno globalno bogatstvo naraslo je za 9.1 triliona američkih dolara na 360.6 triliona dolara,” što uključuje i bogatstvo Rotšilda. 

 
Katarina Subašić