Članovi 106 i 107 Povelje UN-a ne odobravaju rusku invaziju na Ukrajinu

Skoro osam meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, u postovima objavljenim na Fejsbuku i Telegramu, podeljenim na stotine puta, netačno se tvrdi da Rusija ima pravo da napada Ukrajinu jer "članci 106. i 107. Povelje UN-a daju Rusiji, kao pravnoj sljednici pobjednice u Drugom svjetskom ratu, pravo poduzimanja svih mjera, uključujući i vojne, protiv Njemačke, Mađarske, Austrije, Rumunjske, Bugarske, Finske, Hrvatske, Slovenije , Češka, Latvija, Estonija, Litva i Ukrajina zbog pokušaja oživljavanja nacizma."

Isti tekst čovek čita naglas u video snimku postavljenom na Tiktoku 9. oktobra 2022. bez ikakvih linkova ili dokaza.

U ovim objavama dalje se citiraju članovi 106 i 107 Povelje UN-a, osnivačkog dokumenta Ujedinjenih nacija potpisanog 26. juna 1945. u San Francisku, na kraju Konferencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji. Povelja je stupila na snagu 24. oktobra 1945. Tekst ovih članova dostupan je ovde na engleskom i ovde na srpskom jeziku.

Slični postovi su podeljeni i na francuskom. AFP-ovom servisu za proveru činjenica na francuskom je nekoliko stručnjaka za međunarodne odnose objasnilo da su ova dva člana Povelje pogrešno protumačena na društvenim mrežama. Štaviše, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je rusku invaziju na Ukrajinu od prvog dana osudio kao "pogrešnu (i) protivnu Povelji" Ujedinjenih nacija, smatrajući da je ova vojna operacija "nedopustiva" ali "ne i nepovratna". On je pozvao Vladimira Putina da invaziju okonča vraćanjem svojih trupa u Rusiju.

Image

Skrinšot netačne objave na Fejsbuku napravljen 17. oktobra 2022.

Ova tvrdnja kružila je još 29. septembra na ruskoj društvenoj mreži VKontakte. Ta dva člana Povelje Ujedinjenih nacija pomenuta su i u ruskim medijima Ria Fan i Tsargrav TV 6. oktobra 2022. Kao izvor tvrdnje naveden je komentar o članovima 106 i 107, koji je dan ranije na sajtu Rai Al-Ioum objavio "jordanski pisac Mohamed Salam". Kurije Internešenel (Courrier international) sajt "predstavlja kao arapski nacionalistički, antisaudijski i anticionistički".

Pominjanje nacizma u objavama je odjek narativa Kremlja koji tvrdi da je ruska invazija na Ukrajinu bila podstaknuta potrebom da se "denacifikuje" ova zemlja. Međutim, stručnjaci sa kojima je AFP razgovarao u martu 2022. opovrgli su ovu priču, objašnjavajući da, iako u Ukrajini postoje ultranacionalistički pokreti i neonacističke grupe, uključujući i u vojsci, oni su manjina i marginalizovani u političkoj sferi.

Kako je objasnilo osam stručnjaka za međunarodne odnose koje je intervjuisao AFP, takvo tumačenje članova 106 i 107 Povelje Ujedinjenih nacija je neosnovano. Ova dva člana su bila deo "prelaznih odredbi bezbednosti" donetih 1945. godine, koje nikada nisu primenjene u praksi i na koje se ne može pozivati u vezi sa aktuelnim sukobom.

Image

Logo Ujedinjenih nacija, snimljen u Njujorku 20. septembra 2022. ( AFP / Ludovik Marin)

Dva člana Povelje uokviruju "situaciju koja više ne postoji"

Povelja je ustanovljena nakon kapitulacije Nemačke u maju 1945, ali pre kapitulacije Japana u septembru. Prema navodima UN-a, imala je za cilj da "stvori međunarodnu organizaciju koja će okončati rat i sačuvati mir". Dokument u poglavlju 17 uključuje i dve "Prelazne odredbe o bezbednosti": članove 106 i 107.

Član 106 predviđa da se Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, SSSR, Kina i Francuska (u tekstu: "strane Deklaracije četiri nacije, potpisane u Moskvi 30. oktobra 1943. i Francuska") obavezuju da, nakon zajedničkih konsultacija, preduzmu "— u ime Organizacije — zajedničke akcije koja može biti potrebna radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti" sve "dok ne stupe na snagu posebni sporazumi pomenuti u članu 43" kojima se članice Ujedinjenih nacija obavezuju da Savetu bezbednosti stave na raspolaganje svoje "oružane snage" neophodne "za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti".

Član 107 ističe da "ništa u ovoj Povelji ne obesnažuje niti sprečava akciju u odnosima na ma koju državu koja je za vreme drugog svetskog rata bila neprijatelj bilo koje države potpisnice ove Povelje, preduzetu ili odobrenu — kao posledicu tog rata — od vlada odgovornih za takvu akciju."

Kako je objasnio AFP-u 11. oktobra 2022. Gijom Deven (Guillaume Devin), profesor političkih nauka na Sijens Po Paris i član Multilateralne akcione istraživačke grupe (GRAM), ono što je predviđeno u ova dva člana "je 'rezultat ovog rata', što podseća na poseban kontekst koji treba da upravlja tumačenjem ovih tekstova."

"Zbog toga morate imati posebno uvrnut um da procenite da je ruska agresija 2022. produžetak Drugog svetskog rata," ističe ovaj stručnjak koji u tome vidi "potpuno maštovito tumačenje".

Image

Američki predsednik Hari Truman tokom završnog govora na kraju Konferencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji, 26. juna 1945. u San Francisku ( AFP / -)

Matijas Forto (Mathias Forteau), profesor javnog prava na pariskom Univerzitetu u Nanteru, član CEDIN-a (Centar za međunarodno pravo u Nanteru) koji je izabran i u Komisiju UN-a za međunarodno pravo za period 2023-2027, potvrdio je u mejlu za AFP 11. oktobra 2022. da je "ovo tumačenje članova 106 i 107 Povelje besmislica".

"Ni najmanje pošten i ozbiljan pravnik ne bi podržao takvo tumačenje, počev od toga da se član 107, pozivajući se na Drugi svetski rat, odnosi na radnje izvršene 'kao posledicu tog rata'", objašnjava on. "Sadašnji rat očigledno nema nikakve veze sa tim," napisao je.

"U ovim članovima se govori o sporazumu između velikih sila koji u ovom slučaju (invazije Rusije na Ukrajinu, ur.) ne postoji," potvrdila je 12. oktobra u mejlu za AFP Aleksandra Novoselof (Alexandra Novosseloff), istraživačka saradnica političkih nauka u Centru Tusidid (Centre Thucydide) sa Univerziteta Pariz-Panteon-Asas i specijalistkinja za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Ovi članovi se tiču situacije koja više ne postoji: situacije između stupanja na snagu Povelje (nakon ratifikacije od strane država) i uspostavljanja odredbi koje dozvoljavaju udruživanje snaga (član 43)," objasnila je ona.

Priznajući "slabost" teksta jer "sporazumi predviđeni ovim članom nikada nisu mogli biti potpisani", ona podvlači da je pozivanje na članove 106 i 107 danas "malo nategnuto".

Štaviše, Generalna skupština je 1995. godine donela rezoluciju u kojoj je izričito navedeno da je “član 107 zastareo” i shodno tome nepromenljiv. Taj deo teksta se može pročitati na trećoj strani rezolucije:

Image

Skrinšot teksta rezolucije UN-a napravljen 1. novembra 2022. godine

Rusija je glasala za tu rezoluciju. "Odnosno, Rusija je 1995. godine smatrala član 107 neprimenljivim – što je konsenzus (i) mišljenje gotovo svih zemalja sveta," objasnio je za AFP
Dimitar Gočev, docent međunarodnog javnog prava na Sofijskom univerzitetu.

Međutim, tekst je ostao u Povelji UN jer je procedura izmena i dopuna veoma komplikovana. "Unutar UN postoji proces promene Povelje koji se razvijao dugi niz godina. Jedan od ciljeva ovog procesa je da se uklone pravila o 'neprijateljskim' državama, ali se o tim izmenama raspravlja uporedo sa drugim spornijim pitanjima, kao što je na primer reforma u Savetu bezbednosti koja izuzetno odlaže proces," rekao je Dimitar Gočev.

Pozivanje na sporazume koji nisu ugledali svetlost dana

Kako je objašnjavala u telefonskom razgovoru 11. oktobra Ketrin Le Bri (Catherine Le Bris), istraživačica u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS) i stručnjakinja za međunarodno pravo, "član 43. Povelje odnosi se na prelazne odredbe koje je trebalo da budu razjašnjene budućim sporazumima, ali koji nisu ugledali svetlost dana, a koji je trebalo da uspostave neku vrstu međunarodne policije: ideja ovih prelaznih odredbi je bila da se preduzmu dok se čeka da se uspostavi Savet bezbednosti, ali se na kraju praksa Saveta bezbednosti UN-a razvijala drugačije."

Kako navodi stalno predstavništvo Francuske pri Ujedinjenim nacijama na svom sajtu, Savet bezbednosti, danas sastavljen od petnaest članica, uključujući pet stalnih članica sa pravom veta - Kina, SAD, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija – može usvojiti "rezolucije kojima se nameću obaveze ili sankcije za nekoliko država" u slučaju da "situacija ozbiljno ugrožava mir".

Na ovaj način Savet može posebno "odobriti upotrebu sile za održavanje ili obnavljanje mira i bezbednosti" ili "uspostaviti mirovnu operaciju."

Ali u slučaju invazije na Ukrajinu, Rusiji ide u prilog status stalne članice, podseća Ketrin Le Bri: "Ruska vojna intervencija u Ukrajini krši Povelju UN-a, ali pošto je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti, sprečava ga da funkcioniše zahvaljujući svom pravu veta."

Ovo je Rusija iskoristila na primer 25. februara 2022. godine da spreči usvajanje rezolucije koju je odobrila većina članica Saveta bezbednosti UN-a, kojom se "najoštrije" osuđuje njena "agresija na Ukrajinu" i poziva Moskva da "odmah" povuče svoje trupe iz ove zemlje.

Nedavno, 30. septembra 2022, Rusija je iskoristila svoj veto da spreči usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN-a kojom se osuđuje njena aneksija četiri ukrajinska regiona.

Štaviše, "član 106 je napisan na širi način od člana 107, ali govori o zajedničkom delovanju, koje podrazumeva najmanje dve države, čak pet, odnosno sve stalne članice Saveta bezbednosti. Čak i ako se pravimo kao da ovi članovi nisu izašli iz upotrebe, ova akcija bi trebalo da bude zajednička, tako da uopšte nisu ispunjeni uslovi u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu," rekla je Ketrin Le Bri za AFP.

"Ukrajina se ne može smatrati neprijateljskom državom u smislu člana 107"

U netačnim objavama na društvenim mrežama pominje se nekoliko zemalja, poput Ukrajine, Slovenije i Hrvatske. Međutim, nema smisla pominjati ih u vezi sa članovima 106 i 107 jer ove zemlje nisu ni postojale 1945. godine.

"Govori se o Hrvatskoj, Sloveniji itd, kojih 1945. godine nije bilo jer je tada bila Jugoslavija. Apsolutno ne vidim kako smo tada u Povelji mogli da predvidimo (scenario u kojem, ur.) bi Slovenija jednog dana bila nezavisna država sa nacističkim tendencijama, to je apsurdno. Kao da danas potpisujemo dokument koji kaže: 'ako bi Alzas ili Azurna obala (francuski regioni, ur.) postali nacistički, onda...' Niko tada nije mogao da zamisli da Jugoslavija neće više biti država četrdeset godina kasnije," objasnio je 10. oktobra 2022. u razgovoru sa AFP-om Romuald Sijora (Romuald Sciora), istraživački saradnik na Institutu za međunarodne i strateške odnose IRIS i specijalista za UN.

Dakle, pita on, "zašto ubrajati Ukrajinu među ove navodne neprijateljske zemlje, kada je bila deo Sovjetskog Saveza?"

Nedoslednost je primetio i Pjer Bordo-Livinek (Pierre Bodeau-Livinec), profesor javnog prava na pariskom Univerzitetu u Nanteru i direktor CEDIN-a. "Ne možemo smatrati Ukrajinu neprijateljskom državom u smislu ove odredbe [člana 107]: Ukrajina je u to vreme bila deo Sovjetskog Saveza i čak je bila jedan od osnivača Ujedinjenih nacija 24. oktobra 1945," napisao je u mejlu za AFP od 11. oktobra 2022.

Socijalističke republike Belorusija i Ukrajina potpisale su Povelju 26. juna 1945. u isto vreme kada je to uradila i SSSR, čiji su one bile deo.

Lukas Obin (Lukas Aubin), direktor istraživanja u IRIS-u i autor knjige na francuskom Geopolitika Rusije, dodaje da "režim Volodimira Zelenskog nije povezan sa nacizmom."

"Ovde jasno vidimo kontinuitet ruske propagande koja ima za cilj da prikaže legitimnom intervenciju u Ukrajini i diskredituje ukrajinsku vladu. Več od sredine 2000-ih, kada su baltičke zemlje ušle u NATO, Putin je koristio argument nacizma da ih diskredituje," podsećao je istraživač u telefonskom razgovoru za AFP 11. oktobra.

Image

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na konferenciji za štampu u Kijevu 23. avgusta 2022. ( AFP / Dimitar Dilkof)

AFP je nekoliko puta pokazao kako su slike i snimci manipulisani ili korišćeni na obmanjujući način da bi se širio narativ da je Ukrajina nacistička država, na primer ovde, ovde i ovde.

I sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je meta intenzivne kampanje dezinformacija od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. AFP je ranije razobličio netačne tvrdnje o njemu, poput onih da je priznao u intervju da se drogira, da snimak prikazuje kako ima kokain pored sebe u kancelariji, ili da je snimljen sa dresom sa kukastim krstom.

Član 51 Povelje UN takođe ne opravdava invaziju na Ukrajinu

"Rusija zaista pokušava da pravno opravda svoju intervenciju, ali nema mnogo načina da se opravda vojna intervencija ove vrste, a da se ona ne kvalifikuje kao oružana agresija, jedini teoretski elementi na koje se može pozivati su ovlašćenje Saveta bezbednosti i samoodbrana," zaključuje Katrin Le Bri.

Na sastanku sa Antonijem Guterešom u Moskvi 26. aprila 2022. godine, sam predsednik Vladimir Putin je branio tezu da je ruska invazija na Ukrajinu u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, pozivajući se na njen član 51 koji se odnosi na samoodbranu. To je jedan od dva izuzetka od principa člana 2-4, prema kojem se članice Ujedinjenih nacija "u svojim međunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija."

"Ništa u ovoj Povelji ne umanjuje urođeno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u slučaju oružanog napada protiv člana Ujedinjenih nacija, dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti," stoji u članu 51.

Vladimir Putin je tako tvrdio, tokom sastanka sa generalnim sekretarom UN-a, da je poštovao ovu odredbu Povelje odgovarajući na "poziv na vojnu pomoć" koji su regioni Lugansk i Donjeck navodno uputili Rusiji zbog "oružane agresije" od strane Ukrajine. Kremlj je tri dana pre invazije na svog ukrajinskog suseda potvrdio nezavisnost ovih regiona.

Međutim, kako je Gijom Deven objasnio u kolumni koju je objavio belgijski list Le Soir 15. marta 2022: "ne samo da navodno napadnuti entiteti ("Narodne republike Donbasa") ni na koji način nisu 'članovi Ujedinjenih nacija', već mere preduzete u primeni prava na samoodbranu važe samo 'dok Savet bezbednosti ne preduzme mere neophodne za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti', što je hipotetički nemoguće jer sa svojim pravom veta Rusija blokira normalno funkcionisanje Saveta."

"Da biste ostvarili ovo pravo, prvo morate biti napadnuti – SAD su se na to pozvale nakon napada 11. septembra – što nije slučaj sa Rusijom," dodaje Aleksandra Novoselof.

Na dan svoje prolećne posete Moskvi, Antonio Gutereš je, tokom sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, osudio invaziju Rusije na Ukrajinu kao "kršenje integriteta teritorije (Ukrajine, ur.) suprotno Povelji Ujedinjenih nacija".