Žena prolazi pored šablonskih slika gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička (levo) i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog na zgradi u centru Podgorice 9. marta 2022. ( STR/AFP / Savo Prelević)

Stari video podeljen kao skorašnji kako bi podržao narativ Kremlja da je Ukrajina 'nacistička zemlja'

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Više od 3.500 korisnika Fejsbuka podelilo je obmanjujuću objavu sa videom koji prikazuje veliku svastiku u tržnom centru u Ukrajini. Snimci podupiru narativ Kremlja da je ruska invazija bila potrebna da se "denacifikuje" Ukrajina. Videu, međutim, nedostaje kontekst: reč je o starom snimku iz 2019. koji je posledica hakerskog napada, prema navodima tržnog centra u kome se to dogodilo. Iako ekstremna desnica postoji u Ukrajini, ona nema moć u vladi i njen uticaj je Rusija uveliko predimenzionirala, rekli su stručnjaci AFP-u.

"Ako ćemo da se svrstavamo ja znam na koju stranu neću. Tržni centar u Ukrajini," navodi se u Fejsbuk objavi koja je sama podeljena 3.400 puta od 28. februara 2022. Nekoliko drugih korisnika takođe je objavio video sa sličnom tvrdnjom kao na primer ovde i ovde. Video je podeljen i na poljskom i engleskom.

"Podrska za rusiju i borbu protiv fasizma a vi koji podrzavate ovakvu ukrajinu prst na celo," napisao je jedan korisnik Fejsbuka u komentarima. "Ovo je potvrda da Rusija treba da okupira u potpunosti i preuzme Ukrajinu fašističku," napisao je drugi.

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 8. aprila 2022.

Video iz tržnog centra uklapa se u retoriku Kremlja da Ukrajinu predvode neonacisti -- narativ koji Vladimir Putin koristi da opravda svoj rat.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski, međutim, ima jevrejsko poreklo što često ističe u svojim izjavama. Stručnjaci kažu da je tačno da postoje ultra-desničari u Ukrajini, ali da ova grupa nema veliku podršku i da njihov uticaj slabi.

Tržni centar je saopštio da je bio 'hakovan'

Da bismo pronašli poreklo videa sa svastikom, uradili smo obrnutu pretragu slika na Guglu sa skrinšotovima iz videa i pronašli da se slična slika pojavila u grčkom članku od 19. februara 2019. pod naslovom "Nacistička zastava u tržnom centru". Pretraga je dovela i do članka Džeruzalem posta i u oba teksta se navodi da je reč o tržnom centru "Horodok" u Kijevu.

Gledajući fotografije tržnog centra na Gugl mapi, mogli smo da potvrdimo da je reč o istom centru i stepenicama koji se vide u videu. Konfiguracija svetla (zaokružena plavim), dekoracije na plafonu (obeležene zelenim), logo prodavnice u sredini (obeležen žutim) i tabla sa informacijama (označena narandžastim) to potvrđuju na skrinšotovima iz video snimka (desno) i sa Gugl mape (levo).

Skrinšot fotografije tržnog centra na Gugl mapi i iz Fejsbuk videa napravljen 23. marta 2022. AFP je obeležio podudarajuće elemente

Originalni snimak je najpre 18. februara 2019. tvitovao Eduard Dolinski, direktor Jevrejskog komiteta Ukrajine. Stepenice zaista jesu bile osvetljene ogromnom svastikom. I “Tajms ov Izrael” je izvestio o ovom incidentu, citirajući Dolinskog da je snimak 16. februara 2019. napravio kupac "par sati pre nego što je nekoliko stotina nacionalista prošlo kroz Kijev noseći baklje".

Euromaidan Pres, nezavisni onlajn portal na engleskom jeziku koji su 2014. pokrenuli ukrajinski volonteri, otkrio je da je originalni video na Jutjubu objavila Kristina Samharadze, stanovnica Kijeva koja ima 11 pratilaca posvećenih psima i deci. "Nema fašizma u Ukrajini", napisala je ona sarkastično. "Ukrajina, Kijev, Metro stanica 'Petrovka' (sada 'Počajna'), tržni centar 'Galerija Horodok', 16. 02. 2019. g. Svratila sam posle posla da dam prsten na popravku i bila sam zapanjena onim što sam videla! Simboli SOVJETSKOG Saveza su, međutim, zabranjeni!", napisala je ona u potpisu, aludirajući na zakon iz 2015. koji brani upotrebu sovjetskih simbola.

AFP Poljska pronašao je nekoliko članaka o incidentu na poljskom iz 2019, kao ovde i ovde, u kojima se pominje da je tržni centar na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu objavio izvinjenje i objasnio šta se dogodilo:

"Dragi posetioci tržnog centra Horodok Galerija!

Izvinjavamo se zbog situacije koja se dogodila ovog vikenda sa LED stepenicama u našem tržnom centru. Naš kompjuterski sistem je bio hakovan. Nažalost, nismo prvi da trpimo zbog akcija napadača. Menadžment i osoblje nemaju nikakve veze sa informacijom postavljenom na LED stepenicama i ni na koji način ne podržavaju takve akcije. Aktivno tragamo za pojedincima koji su umešani u ovaj napad. Nadamo se vašem razumevanju i zahvalni smo svakome ko nije ostao indiferentan! Još jednom se izvinjavamo i upozoravamo druge javne institucije na mogućnost da se nađu u sličnoj situaciji".

Džeruzalem post je citirao ukrajinskog ambasadora u Izraelu Henadi Nadolenka koji je rekao da se "administracija tržnog centra izvinjava zbog incidenta i kaže da je kompjuterski sistem bio pod hakerskim napadom".

Nadolenko je rekao da Vlada u Kijevu smatra "ovaj nečuveni incident sa hakerskim napadom u tržnom centru Hordok Galeri delom ruskog hibridnog informacionog rata". AFP nije bio u mogućnosti da potvrdi ovu tvrdnju.

Poreklo 'neo-nacističkog' narativa Kremlja

Maria Domanska, stručnjakinja za rusku politiku u Centru za istočne studije, rekla je AFP-u u mejlu 24. marta 2022. da se Putin nada da će pozivanjem na nacistički narativ dobiti podršku u zemlji za svoju invaziju Ukrajine. "To je da obezbedi njihovu podršku vlastima, ali i da diskredituje ideju o integraciji postsovjetskih država sa Zapadom. Za Kremlj, novi 'nacizam' je zapravo liberalna demokratija", rekla je ona.

Drugi svetski "rat i pobeda nad nacistima je praktično jedini istorijski događaj koji ujedinjuje sve Ruse. Kremlj se nada da će javno mnjenje podržati takav anti-ukrajinski narativ za svoju agresivnu spoljnu politiku", rekla je ona AFP-u.

Narativ Kremlja da Ukrajinu vode fašisti počeo je tokom protesta na Majdanu 2014. godine kada je smenjen proruski predsednik Viktor Janukovič, kaže Adrijen Nonžon (Adrien Nonjon), istraživač u institutu Inalko, specijalista za Ukrajinu i postsovjetsku krajnju desnicu.

Grupe nacionalista su takođe imale ulogu tokom Euromaidan protesta, iako su bili marginalni pokret u okviru većih demonstracija. "To su najpre bile organizacije Desni sektor i Patriote Ukrajine, u kojima su bili pseudo navijači fudbalskih klubova iskusni u tučama sa snagama bezbednosti", objasnio je za AFP u mejlu 24. marta Kristof Niečipor (Krzysztof Nieczypor)iz Centra za istočne studije.

Nacionalisti su postali poznati po odbrani antivladinih demonstranata od državnih snaga bezbednosti. "Iako su članovi ovih organizacija bili marginalni među demonstrantima, zbog njihove organizacije i spremnosti da se aktivno odupru režimu Viktora Janukoviča, bili su najvidljivija i najprepoznatljivija grupa na Maidanu," rekao je Niečipor.

Nakon izbijanja rata u Donbasu, mnogi nacionalisti su "se pridružili volonterskim bataljonima koji su se borili protiv proruskih separatista, a koje su podržavale oružane snage Ruske federacije," kaže Niečipor. "Hrabrost i borbenost tih jedinica, posebno bataljona Azov, učinile su ove organizacije prilično popularnim među mladim ljudima koji se bore na istoku ukrajinske države", dodaje.

On, međutim, kaže da je uticaj tih grupa veoma precenjen. "U ukrajinskoj vojsci, koja broji gotovo 250.000 ljudi, uticaj nacionalističkih grupa je minimalan - puk Azov ima oko 2.500 vojnika, što čini ne više od jedan odsto ukupnih oružanih snaga Ukrajine. Osim toga, tokom osam godina postojanja ove formacije dogodila se značajna promena njihovog imidža (puk je postao deo Nacionalne garde potčinjene Ministarstvu unutrašnjih poslova), što je bila posledica procesa čišćenja organizacije od pojedinaca sa radikalnim desničarskim stavovima."

Ekstremna desnica nije na vlasti

Nasilje i zastrašivanje ukrajinske ekstremne desnice bio je razlog za zabrinutost prethodnih godina, kako je u svom izveštaju iz 2020. godine primetio Fridom Haus (Freedom House), američka neprofitna organizacija. Stručnjaci, međutim, kažu da suprotno Putinovim navodima, ove grupe u Ukrajini nemaju formalnu političku moć i da je njihova izborna podrška tokom prethodne decenije opala.

Od najveće pobede 2010, kada je osvojila 10 procenata glasova, uspeh ultra desničarske partije Svoboda nastavio je da se smanjuje u naredna dva izborna ciklusa.

"Nacionalističke organizacije u Ukrajini nemaju mnogo podrške. U Vrhovnoj Radi, ukrajinskom parlamentu, od 432 poslanika samo je jedna žena iz partije Svoboda", rekla je u telefonskom razgovoru za AFP 24. marta 2022. Marija Pjehovska (Maria Piechowska), analitičarka iz poljskog Instituta za međunarodna pitanja.

Niečipor dodaje: "Popularnost nacionalističkih stranaka je zapravo ograničena na njihove vođe i čak ni njihova prepoznatljivost ne daje im prilike da steknu politički uticaj".

Da li Rusi veruju u Putinov narativ? Prema rečima Domanske, neki delovi društva veruju. "To su uglavnom stanovnici provincija i ljudi stariji od 55 godina koji kao glavni izvor informacija koriste televiziju, što je propagandno sredstvo Kremlja dve decenije," kaže ona. Nezavisni sociolozi, međutim, nisu u mogućnosti da "pouzdano proučavaju javno mnjenje u uslovima rata, cenzure, represije i informacione blokade", dodala je.

Stotine naučnika širom sveta koji izučavaju genocid, nacizam i Drugi svetski rat, potpisali su pismo, objavljeno 27. februara, u kome se osuđuje ruska Vlada zbog izjednačavanja ukrajinske države sa nacističkim režimom kako bi opravdala svoju invaziju. Takva retorika je "činjenično pogrešna, moralno nepodnošljiva i duboko uvredljiva za uspomenu na milione žrtava nacizma i onih koji su se hrabro borili protiv njega", napisali su oni u pismu.

Prevela i pripredila
Rat u Ukrajini