Ruska vojska nije uhapsila 'NATO generala Rodžera Kultijea' u Ukrajini

"Ruska vojska uhapsila glavnokomandujućeg NATO snaga u Ukrajini generala Rodžera Kultijea," piše u tekstu na slici iznad fotografije muškarca u u uniformi američke vojske. Sliku je AFP-u poslao jedan čitalac sa molbom da je proverimo. Podeljena je ovde na Fejsbuku 9. aprila 2022. i ovde, u postu na kojem se vidi da je slika skrinšot tvita objavljenog 7. aprila 2022.

Neki su netačnu vest shvatili kao dokaz da NATO zapravo vodi rat protiv Rusije, uprkos činjenici da je rat u februaru počeo invazijom Rusije na Ukrajinu. "Dakle, istinite su informacije da se kijevski režim uz pomoć NATO instruktora i ostalu vojnu podršku spremao da napadne Lugansk i Donjeck kako bi izbio na ruske granice i tako stvorio bolju taktičku poziciju za dalje ratovanje," napisao je jedan korisnik u postu objavljenom 9. aprila 2022.

U drugom postu objavljenom na Fejsbuku 5. aprila 2022, koji sadrži slike istog muškaraca u uniformi, tvrdi se da su se "pojavile i glasine da je ruska vojska zarobila američkog general-majora Rodžera L. Klutjea Jr. u opkoljenom ukrajinskom Azovskom kampu u Mariupolju. Za sada nema potvrde iz Pentagona ali je čudno da nisu odgovorili na poslati e-mail sa pitanjem da li je ovo istina."

Slična tvrdnja je podeljena na drugim jezicima, poput francuskog, a čini se da se širila sa engleskog od 3. aprila 2022.

Na Fejsbuku je 12. aprila 2022. podeljen i video snimak uz netačnu tvrdnju da prikazuje “Američkog general-potpukovnika Rogera L Cloutiera zarobljenog od strane Rusa.”

To, međutim, nije tačno. NATO jeste odgovorio na pitanje AFP-a i rekao da je ova tvrdnja "potpuno lažna". General-potpukovnik Rodžer Klutije nije uhapšen, već je učestvovao u događajima početkom aprila

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave, napravljen 12. aprila 2022.

NATO je demantovao tvrdnju

AFP je kontaktirao NATO 8. aprila 2022. Vrhovni štab savezničkih snaga u Evropi NATO-a (SHAPE), koji se nalazi u Belgiji, odlučno je negirao da su ruske snage uhapsile general-potpukovnika.

"Glasine kruže internetom da je general-potpukovnik Rodžer Klutije, komandant savezničkih kopnenih snaga, zarobljen usred vojnih aktivnosti u Ukrajini, tačnije u Mariupolju," rekao je portparol SHAPE-a.

"Ove tvrdnje su potpuno lažne," potvrdio je.

Portparol je dodao da je Rodžer L. Klutije poslednji put bio u Ukrajini "u julu 2021. da vodi razgovore unutar Kopnenog štaba u Kijevu za jačanje partnerstva NATO-a sa hrabrim i sposobnim snagama Ukrajine."

Klutije u Turskoj, a ne u Ukrajini

Nekoliko drugih elemenata omogućava da se potvrdi da general-potpukovnik nije uhapšen početkom aprila u Ukrajini, već da je bio u Turskoj. Dok su se netačne tvrdnje širile od 3. aprila, Klutije je zapravo 5. aprila bio u Izmiru, gde se nalazi sedište Savezničke kopnene komande NATO-a (ACO), kojim on komanduje.

Klutije je 5. aprila na svom LinkedIn nalogu objavio sopstvenu fotografiju tokom govora na NATO događaju u ovom gradu.

Sledećeg dana, odgovarajući korisniku koji ga je ispod ove fotografije pitao za glasine da su ga Rusi uhapsili, rekao je da su "te glasine potpuno lažne".

Image

Skrinšot komentara na LinkedInu napravljen 11. aprila 2022.

Klutije se može videti i na slikama objavljenim 5. aprila 2022. na zvaničnoj i verifikovanoj Fejsbuk stranici Savezničke kopnene komande (ACO).

Štaviše, u netačnim objavama pogrešno je napisano ime oficira i njegov vojni čin: on je general-potpukovnik, a ne general.

O takvom hapšenju nema ni traga na sajtu ruske državne novinske agencije TASS. Poslednje pominjanje komandanta NATO-a Klutijea na sajtu datira iz marta 2021. AFP Činjenice takođe nije pronašao pominjanje Klutijea na zvaničnom Telegram kanalu čečenskog lidera Ramzana Kadirova, čije se snage bore u Mariupolju gde se hapšenje navodno dogodilo.

Klutije je takođe vodio ceremoniju dodele nagrada za "priznavanje 27 izuzetnih vojnika i civila u okviru NATO savezničke kopnene komande," prema postu objavljenom 13. aprila 2022. na njegovom Linkedin profilu. Snimak ceremonije, koja je održana u Turskoj, takođe je objavljen na jutjub kanalu NATO-ovog štaba Landcom uz heštag "Turska". Jedan dobitnik nagrade, oficir kanadske vojske Aleksandar Landri, takođe je objavio svoju fotografiju sa Klutijeom 13. aprila 2022. na svom Linkedin profilu.

Snimak prikazuje uhapšenog ukrajinskog državljanina na Krimu

AFP je uradio obrnutu pretragu sa skrinšotovima iz snimka koji navodno prikazuje Klutijea u rukama pripadnika ruskih specijalnih službi FSB. Pretraga je dovela do članaka sa istim snimkom koji su objavili ruski mediji (na primer ovde i ovde). "FSB je priveo militanta nacionalnog bataljona, koji je pokušao da dođe na Krim pod maskom izbeglice," piše u naslovima članaka.

Na snimku objavljenom na Fejsbuku takođe se vidi vodeni žig ruske novinske agencije Ria Novosti. Pronašli smo originalni snimak na njihom sajtu objavljen 7. aprila 2022.

"Pripadnik oružane grupe ‘Krimsko-tatarski dobrovoljački bataljon po imenu Noman Čelebidžihan’, ilegalne u Rusiji, priveden je pri prelasku granice na Krimu pod maskom izbeglice, a sud mu je odredio dva meseca pritvora," navode Ria Novosti, citirajući službu za medije odeljenja FSB-a za Republiku Krim i Sevastopolj.

Snimak je takođe objavila ruska državna novinska agencija TASS, kao i ruska državna nacionalna TV mreža Zvezda koju vodi rusko Ministarstvo odbrane, u člancima koji opisuju isto hapšenje.

“Službenici UFSB Rusije u Republici Krim priveli su ukrajinskog državljanina rođenog 1971. godine, koji se sumnjiči za učešće u aktivnostima ilegalne oružane grupe ‘Krimsko-tatarski dobrovoljački bataljon po imenu Noman Čelebidžihan’,” navodi se u članku TASS-a, u kome se takođe citira saopštenje FSB-a.

Precizira se i da je muškarac priveden u martu i da je sud odredio dva meseca pritvora, što znači da Klutije ne bi bio u Turskoj u aprilu da je on taj uhapšeni.

Za razliku od snimka na Fejsbuku, video klip koji su objavili ruski mediji u gornjem levom uglu nema sliku general-potpukovnika Klutijea, koji se nikada ne pominje ni u jednom članku, kao ni državljanin SAD-a ili NATO.

Odnosi NATO-a i Ukrajine

Odnosi NATO-a sa Ukrajinom počeli su početkom devedesetih godina kada je zemlja postala nezavisna, ali Ukrajina nije članica NATO-a. Cilj Kijeva da produbi saradnju sa NATO-om (i sa Evrospkom unijom) više puta je razljutio Moskvu koja to vidi kao pretnju.

Ruska vojska je 24. februara 2022. napala Ukrajinu. Ruski predsednik Vladimir Putin je u govoru tog dana optužio SAD i njihove saveznike da ignorišu zahteve Rusije da spreče ulazak Ukrajine u NATO. On je rekao da ruski vojni napad ima za cilj da obezbedi "neutralni status Ukrajine, demilitarizaciju i denacifikaciju."

Ovu karakterizaciju Ukrajine kao nacističke države, međutim, kritikuju stručnjaci. O tome je AFP pisao, na primer ovde.

Iako je Ukrajina zemlja koja sarađuje sa NATO-om, nije pokrivena bezbednosnim garancijama u sporazumu Alijanse, objašnjeno je na sajtu NATO-a.

NATO je "snažno osudio" invaziju, ali nije direktno intervenisao, već su zemlje članiceposlale vojnu opremu za ukrajinsku vojsku.

Puk Azov u centru ruske propagande

Neonacistička milicija za neke, ukrajinski heroji za druge: puk Azov, čiji je baza u Mariupolju bila mesto gde se u netačnim tvrdnjama navodi da je Kultije uhapšen, u središtu je propagandnog rata Rusije.

Od svog osnivanja 2014. godine, na početku rata protiv proruskih separatista u istočnoj Ukrajini, bataljon, koji je od tada integrisan u Nacionalnu gardu – pod kontrolom ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova – podgreva sve fantazije.

Bataljon Azov su osnovali ekstremno desničarski aktivisti, uključujući Andrija Biljeckog iz paravojne organizacije Ukrajinski Patrioti. Ultranacionalistička paravojna grupa Azov u početku je regrutovala dobrovoljce i prikazivala ambleme koji podsećaju na one iz SS divizije Das Reich. Uprkos nejasnoj ideologiji koju je nekoliko njenih članova namerno zadržalo, grupa je, prema mišljenju nekoliko stručnjaka, "deideologizovana" od svog nastanka.

U proleće 2014. je omogućila oslobađanje Mariupolja, dok je ovaj strateški grad u Donbasu bio u rukama proruskih separatista. Ukrajinska nacionalistička krajnja desnica tada je stekla značajnu vidljivost, ali ona nikada nije odnela značajnu pobedu na izborima, posebno na državnom nivou.