Dete prima dozu Fajzter-Biontek vakcine protiv kovida-19 u Strazburu, 22. decembra 2021. ( AFP / Sebastijan Bozon)

Američki istraživač netačno tvrdi da su vakcine protiv kovida-19 štetne za decu

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

U videu koji su hrvatski i srpski korisnici Fejsbuka od sredine decembra podelili više od 3.000 puta, američki istraživač Robert Maloun izneo je niz tvrdnji o iRNK vakcinama protiv kovida-19 i naveo da su štetne za decu. Stručnjaci, međutim, kažu da su tvrdnje netačne, a doktor iz jedne od vodećih američkih dečjih bolnica nazvao je video "opasno i flagrantno netačnim".

Obmanjujuće tvrdnje pojavile su se u trenutku kad je nekoliko evropskih zemalja otpočelo vakcinaciju dece uzrasta od pet do 11 godina 15. decembra 2021.

Hrvatski Zavod za javno zdravstvo preporučio je vakcinaciju dece od pet do 11 godina 6. decembra. Nedelju dana kasnije 48.000 doza dečjih vakcina distribuirano je Hrvatskoj. Kada je, međutim, 15. decembra kampanja otpočela, neki roditelji su joj se usprotivili, dok je u Zagrebu samo dvanaestoro dece primilo prvu dozu tog prvog dana. U Srbiji nijedan proizvođač vakcina protiv kovida-19 nije još podneo zahtev za odobravanje vakcine za decu tog uzrasta.

 

Skrinšot videa Roberta Malouna podeljenog na Fejsbuku, napravljen 28. decembra 2021.

Robert Maloun je naučnik čiji je istraživački rad krajem osamdesetih godina prošlog veka doprineo razvoju vakcina sa informacionom RNK tehnologijom (iRNK), upotrebljenom u vakcinama protiv kovida koje su proizveli Moderna i Fajzer-Biontek. Iako on sebe smatra "pronalazačem iRNK vakcine", brojni drugi naučnici su takođe učestvovali u tom istraživanju pre nekoliko decenija.

"Želim da znate naučne činjenice o ovoj genetskoj vakcini koja je bazirana na RNA (RNK) tehnologiji koju sam ja stvorio", rekao je Maloun u videu titlovanom na hrvatski, koji su od sredine decembra hrvatski i srpski korisnici Fejsbuka podelili ukupno više od 3.000 puta, kao na primer ovde i ovde. Neki portali su takođe objavili ovaj video, na primer ovde i ovde, kao i korisnici društvenih mreža na nekoliko drugih jezika. U videu koji traje četiri minuta i 40 sekundi, Maloun govori na engleskom o navodnoj opasnosti od vakcina protiv kovida-19 koje koriste ovu tehnologiju.

AFP je pitao naučnike o Malounovim tvrdnjama i dobio odgovor da su neosnovane, nepotkrepljene ili im nedostaje kontekst.

Neosnovane tvrdnje da su spajk proteini iz iRNK vakcina otrovni

U videu Maloun spajk proteine koje proizvode vakcine ocenjuje kao opasne. "Viralni gen će biti ubrizgan... ovaj gen forsisra tijelo vašeg djeteta da pravi toksične spajk proteine. Ti proteini često izazivaju trajnu štetu u djetetovim vitalnim organima," rekao je on u videu.

"To je netačno," kaže Pol Ofit (Paul Offit), doktor za infektivne bolesti i direktor Obrazovnog centra za vakcine u Dečjoj bolnici u Filadelfiji. "Nema dokaza ni u eksperimentima na životinjama ni kod ljudi," kaže on. Ofit je Malounov video nazvao "opasnim, flagrantno netačnim".

Vakcina sa informacionom ribonukleinskom kiselinom (iRNK) ubacuje u telo "otisak" neškodljivog dela spajk proteina korona virusa. To može izazvati imunski odgovor bez izlaganja tela stvarnom virusu. Fajzer-Biontekova i Modernina vakcina protiv kovida-19 funkcionišu na ovaj način.

Tradicionalne vakcine ubacuju u telo deo stvarnog virusa, iako u oslabljenom ili neaktivnom obliku, da izazove telo da gradi antitela. To se ne dešava sa iRNK vakcinama.

Da li su ovi proteini tako štetni kako tvrdi Robert Maloun? Ta tvrdnja je u ovom trenutku bez ikakvog osnova. Teoriju o spajk proteinu iz vakcine koji je sam po sebi opasan razobličilo je nekoliko naučnika u ovom tekstu AFP-a iz jula 2021.

"Nema dokaza koji bi podržali (tvrdnju) da je spajk protein koji proizvode iRNK vakcine protiv kovida-19 na bilo koji način otrovan," kaže Aleksandra Jonts (Alexandra Yonts), pedijatrica za infektivne bolesti u Nacionalnoj dečjoj bolnici u Vašingtonu.

Milioni ljudi širom sveta su do sada vakcinisani iRNK vakcinama protiv kovida-19 i striktno praćenje njihove bezbednosti i prikupljeni podaci "ne pokazuju nikakav dokaz toksičnosti velikih razmera," rekla je ona.

"Apsolutno ne postoji dokaz da su otrovni spajk proteini stvoreni kao odgovor na vakcinu protiv kovida-19," rekla je AFP-u pedijatrica i članica Američke akademije za pedijatriju Debra Grinhaus (Deborah Greenhouse).

Grinhaus je objasnila: "Spajk protein je korisna meta za vakcinu jer je drugačiji od ostalih proteina koje telo može proizvesti. Tako je naš imunski sistem u mogućnosti da ga prepozna kao strano telo i izgradi imunski odgovor protiv njega. Nema ni dokaza da spajk protein ostaje u telu duže nego drugi tipični proteini, niti dokaza da izaziva značajno oštećenje."

"Na stranu što to nije nigde viđeno i što za to nema apsolutno nikakvih dokaza - da je to tačno, onda bi virus bio strahovito opasan za decu", kaže Miloš Babić, molekularni biolog, neurobiolog i direktor istraživanja u kompaniji Bajospajder tehnologije (BioSpyder Technologies).

"Za razliku od vakcine, virus se razmnožava i širi kroz organizam, pa i dalje ubacuje u druge ćelije istu tu iRNK, danima. Da je Malounova tvrdnja tačna, virusna infekcija bi imala strašne posledice po decu i morala bi se izbegavati po svaku cenu - vakcina bi i u tom slučaju bila daleko bolja opcija", napisao je Babić za AFP Činjenice u mejlu od 28. decembra 2021.

Uticaj spajk proteina je lokalizovan, objasnio je u maju 2021. Daniel Dunia, direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS). “Vakcina iRNK se unosi lokalno u mišić i uticaj spajk proteina će biti ograničen na inicijalne ćelije koje vakcina targetira kako bi izazvala imunski odgovor. Ta iRNK je nestabilna i biće brzo razgrađena,” rekao je on tada u mejlu za AFP Činjenice.

Neosnovana je tvrdnja da iRNK vakcine genetski resetuju imunski sistem

Maloun zatim tvrdi da nije moguće "popraviti genetski resetovan imunski sistem". Međutim, stručnjaci osporavaju tu analogiju između vakcinacije i genske terapije, koja se često koristi za širenje straha od modifikacije DNK i AFP Činjenice je o tome pisao ovde.

"Ovim vakcinama unosimo molekul RNK koji će prouzrokovati da imune ćelije privremeno proizvode spajk protein virusa, što će podstaći limfocite da reaguju, ali ova RNK ne opstaje i ne ostaje u telu“, rekla je krajem avgusta 2021. An Gali (Anne Galy), direktorka francuske državne laboratorije Integrare i programa Ubrzanje tehnoloških istraživanja u genomskoj terapiji u Insermu, francuskom Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja.

"mRNA (iRNK) – ona iz vakcina ili unesena na drugi način - čak ne može ni doprijeti do nukleusa (jedra) ćelije gdje se nalazi DNK. Dakle, mRNA iz Pfizer i Moderna vakcine se ne može ugraditi u našu DNK i izmijeniti je," objašnjava biološkinja i naučna novinarka Jelena Kalinic na portalu Vakcine.ba.

Nije potkrepljena tvrdnja da vakcine mogu izazvati oštećenje reproduktivnog sistema

Na društvenim mrežama je široko rasprostranjena teorija da iRNK vakcina izaziva imunski sistem da napadne protein koji je uključen u razvoj placente, sincitin-1, što dovodi do neplodnosti kod žena.

Ova teza, koju dr Meloun, čini se, samostalno postavlja, još uvek nije potkrepljena i u stvarnosti je vrlo malo verovatna, kako je AFP Činjenice objasnio ovde.

„Koliko znam, iRNK vakcine koje su korišćene kod nekoliko stotina miliona ljudi širom sveta nikada nisu pokazale bilo kakvo oštećenje ni na nivou mozga niti reproduktivnog" sistema, rekao je 20. decembra 2021. Frederik Altar (Frédéric Altare), direktor istraživanja u Insermu.

U zajedničkim preporukama trudnicama ili parovima koji planiraju trudnoću, koje je u tački 14 preneo HZJZ, hrvatska društva za ginekološku endokrinologiju i humanu reprodukciju, za perinatalnu medicinu, za ginekologiju i opstetriciju i Hrvatski liječnički zbor kažu da "ne postoji niti jedan dokaz da cijepljenje umanjuje mogućnost zanošenja (i) da cjepiva protiv COVID-19 imaju neki poseban rizik za neplodne žene, trudnice ili dojilje. Cjepiva protiv COVID-19 ne izazivaju neplodnost niti umanjuju plodnost. Takve učinke može imati infekcija SARS-CoV-2 virusom, a ne cjepivo protiv njega."

3D slika spajk proteina virusa SARS-CoV-2 dobijena 16. marta 2020. zahvaljujući Nacionalnim zdravstvenim institutima SAD-a ( AFP / Handout)

Tvrdnje da spajk proteini često oštećuju dečje organe su neosnovane

Maloun u videu kaže da vakcine izazviaju promene u imunskom sistemu. To je poenta vakcinacije, kaže pedijatrica za infektivne bolesti Aleksandra Jonts. "To je bukvalno cilj vakcinacije".

"Vakcina će voditi ka promeni imunskog sistema, u smislu da obezbeđuje imunskom sistemu metu da razvije imunsku memoriju protiv spajk proteina da zaštiti ljude od bolesti", rekla je ona.

Međutim, ostatak Malounove izjave -- da vakcinacija takođe izaziva oštećenja dečjih unutrašnjih organa -- nema uporište u dokazima.

"Apsolutno ne postoji dokaz da spajk protein može izazvati trajno oštećenje dečjih vitalnih organa", kaže Grinhaus.

Retke ozbiljne nuspojave prijavljene su nakon vakcinacije iRNK vakcinama, uključujući i kod mlađih muškaraca koji su razvili miokarditis ili perikarditis -- upalu srca ili okolnih tkiva.

Međutim Jonts i Ofit objašnjavaju da su slučajevi miokarditisa bili privremeni, a ne trajni kako tvrdi Maloun.

"Miokarditis je očigledno jedna od posledica iRNK vakcine. Redak je ali postoji," kaže Ofit. Međutim, stanje je "kratkog daha, privremeno i samo prolazi".

I Ofit i Jonts ističu da podaci ukazuju da retki slučajevi miokarditisa nisu direktna posledica samih spajk proteina, kao što tvrdi Maloun.

Naučnici još stiču saznanja o tim slučajevima miokarditisa, ali verovatnije je da su oni povezani sa urođenim imunskim odgovorom, a ne sa specifičnim spajk proteinom iz vakcine protiv kovida-19, kaže Jonts. Ona dodaje da podaci pokazuju da infekcija kovid-19 može izazvati probleme koje navodi Maloun, ali ne iRNK vakcine.

Neosnovane su tvrdnje da nova iRNK tehnologija nije adekvatno testirana

Vakcine protiv kovida-19 koje su odobrene u Evropskoj uniji prošle su kroz faze koje su evropske zdravstvene vlasti propisale za svaki lek pre nego što se plasira na evropsko tržište: u prvoj fazi se procenjuje moguća štetnost proizvoda, u drugoj se testira na ograničenom broju pacijenata i u trećoj se ocenjuje efikasnost leka na većem, proširenom uzorku.

Rezultati treće faze kliničkih ispitivanja, koja se odvija na hiljadama volontera, se objavljuju (na primer za Modernu ovde i za Fajzer ovde u decembru 2020) ali mogu biti ažurirani i kompletirani naknadno, na kraju uslovne dozvole za stavljanje u promet koja je data ovim vakcinama.

U okviru ovog hitnog postupka, EMA je dala odobrenja na godinu dana, koja se mogu obnoviti.

EMA ističe da vakcine protiv kovida-19 ne mogu biti odobrene u Evropi ako "ne ispunjavaju sve zahteve kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti postavljene u farmaceutskom zakonodavstvu EU".

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) odobrila je pet vakcina protiv kovida-19, uključujući obe iRNK vakcine. Portparol ALIMS-a objasnio je u martu za AFP kakva je procedura odobravanja vakcina u Srbiji.

Laborantkinja radi na Univerzitetu Cinghua u Pekingu 9. decembra 2021. ( AFP / Noel Selis)

Nepotkrepljena je tvrdnja da je potrebno "najmanje pet godina" da se sagledaju rizici iRNK vakcina

Iako je iRNK tehnologija prvi put upotrebljena u pandemiji kovida-19, ona je u razvoju već više od 30 godina, kao što se navodi u ovom članku kanadskog Instituta za zdravstveno istraživanje iz oktobra 2021.

“Nikada nismo tako brzo napredovali ni sa jednim infektivnim sredstvom", kaže virusološkinja Teodora Hacioanu (Theodora Hatziioannou) sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku u ovom članku časopisa Nature, objavljenom u decembru 2020.

Skrinšot sajta Evropske agencije za lekove koji prikazuje standardnu proceduru za razvoj vakcine
Skrinšot sajta Evropske agencije za lekove koji prikazuje ubrzanu proceduru primenjenu za razvoj vakcina protiv kovida-19

 

 

Odobrene vakcine, kao i svaki novi medicinski proizvod, prolaze kroz fazu farmakovigilance radi praćenja neželjenih efekata.

SZO i EMA i dalje pažljivo prate bezbednost vakcina i istražuju sve neželjene reakcije koje se javljaju nakon primene vakcine. HALMED redovno ažurira izveštaj o neželjenim efektima u Hrvatskoj.

AFP je već objasnio proces registracije i ispitivanja mogućih neželjenih efekata ovde.

Prema podacima sajta za praćenje kovida-19 (Vaccine Tracker) Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, do 22. decembra 2021. ukupno je u EU dato 709 miliona doza vakcina, a 303 miliona ljudi je u potpunosti vakcinisano (67.8% ukupne populacije). U Srbiji je do 28. decembra 2021. ukupno 46% stanovništva bilo u potpunosti vakcinisano.

Skrinšot internet stranice sa statistikama Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, napravljen 27. decembra 2021.

Iako su veoma retka stanja povezana sa AstraZenekom (tromboza), iRNK vakcinama (perikarditis, miokarditis) ili Džonson i Džonson /Džensen (Gilen-Bareov sindrom), većina neželjenih efekata je blaga (bol na mestu injekcije, temperatura... ). Ovi potencijalni efekti su izuzetno retki s obzirom na broj datih doza.

Evropska agencija za lekove zato i dalje zaključuje, u mišljenju od 9. jula (na engleskom), da „koristi svih odobrenih vakcina protiv kovida-19 i dalje nadmašuju rizike, s obzirom na rizike od bolesti kovid-19, komplikacije povezane sa njom i činjenicu da naučni dokazi pokazuju da smanjuju smrtnost i hospitalizacije zbog kovida“.

Školska deca nose maske u Dorstenu u zapadnoj Nemačkoj, 1. decembra 2021. ( AFP / Ina Fasbender)

"Nemamo primera da se neželjeni efekti ne bi otkrili u roku od dva meseca i to se objašnjava činjenicom da vakcina vrlo brzo nestaje. Ostaje aktiviranje imuniteta, antitela itd...a u ovom slučaju kada su na svom vrhuncu u ta dva meseca trebalo bi da se moraju uočiti autoimune reakcije: Gilen-Bareov sindrom, narkolepsija itd.“, rekao je za AFP 21. decembra Matje Molimar (Matthieu Molimard), šef medicinske farmakološke službe u Univerzitetskom bolničkom centru u francuskom gradu Bordou.

Tvrdnja da deca nemaju koristi od vakcinacije protiv kovida-19 je obmanjujuća

"Mi još ne znamo kakve posledice će deca razviti nakon bolesti. Za sada znamo za: miokarditis, MIS-C, hroničan umor, gubitak pažnje, nesanicu, slabije pamćenje. Zašto decu izlagati kad imamo POTPUNO BEZBEDNE VAKCINE?" kaže dr Gabriel Vidović, pedijatar u beogradskom Domu zdravlja Zvezdara.

"Najvažnije je: SPASITI ŽIVOT. Smrtnost je mala ali za onog čije dete umre od virusa ili MIS-C i njegovih komplikacija je 100%," rekao je on za AFP Činjenice 28. decembra 2021.

"Teoretski rizik od kovid vakcina apsolutno ne prevazilazi koristi od vakcine," kaže Grinhaus.

"Preko 1.000 dece je do sada preminulo od infekcije kovidom. Desetine hiljada je hospitalizovano. Jedan od mojih pacijenata je hospitalizovan prošle nedelje sa značajnim oboljenjem vezanim za kovid," rekla je ona komentarišući situaciju u SAD-u u decembru 2021.

"Vakcina se pokazala bezbednom i efektivnom za decu stariju od pet godina," rekla je Grinhaus i dodala: "Odnos rizika i koristi, prema do sada dostupnim podacima, ide u korist vakcinacije dece uzrasta od pet do 11 godina."

Dete prima dozu Fajzer-Biontekove vakcine u Strazburu 22. decembra 2021. ( AFP / Sebastijan Bozon)

Jonts takođe ističe da postoji "apsolutna korist da vakcinišete svoju decu protiv kovida-19". Iako su deca uglavnom zaštićena od najgoreg oblika bolesti, kovid-19 pogađa decu i bilo je smrtnih slučajeva dece povezanih sa kovidom-19, rekla je ona.

4. januar 2022. Članak je ažuriran uklanjanjem netačne grafike
Prevela i pripredila
COVID-19