Građani čekaju u redu da prime Fajzer-Biontek vakcinu na Zagrebačkom velesajmu, 5. maja 2021. ( AFP / Denis Lovrović)

Kanadski imunolog pogrešno interpretira istraživanja kako bi 'dokazao' toksičnost vakcina protiv Covid-a-19

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

Delovi radio intervjua sa kanadskim profesorom imunologije koji dovodi u pitanje bezbednost vakcina protiv Covid-a-19 cirkulišu društvenim mrežama od početka juna. Tvrdnje su podeljene na desetine hiljade puta na mnogim jezicima, uključujući i hrvatski. Stručnjaci, međutim, kažu da su dokument farmaceutske kompanije i harvardsko istraživanje, koje profesor koristi kao dokaz, pogrešno interpretirani.

"'Pogriješili smo. Do sada to nismo shvatili ', rekao je Byram Bridle, virusni imunolog i izvanredni profesor sa Sveučilišta Guelph u državi Ontario," navodi se u Fejsbuk objavi postavljenoj 4. juna 2021. Od početka juna na stotine korisnika Fejsbuka, kao i neki onlajn portali, podelili su na hrvatskom jeziku (kao na primer ovde i ovde) navode povezane sa vanrednim profesorom Univerziteta Guelf Bajramom Bridlom.

Snimak Fejsbuk objave napravljen 9. jula 2021.

Tvrdnje potiču iz intervjua za radio program Global njuza (Global News) ON Point With Alex Pierson On 980 CFPL, u kome je Bridl 28. maja 2021. govorio o vakcinama protiv Covid-a-19. Osim sa hrvatskim titlom, intervju je podeljen na desetine hiljada puta na drugim jezicima i AFP je u zemljama poput Nemačke, Francuske i Kanade proverio tvrdnje koje je Bridl u njemu izneo.

U Fejsbuk objavama izvučene su brojne tvrdnje koje je Bridl izneo u intervjuu, dovodeći u pitanje bezbednost vakcina.

"Cijepljenjem ljudi nehotice ih cijepimo toksinom," citiran je Bridl u jednoj od objava. Kanadski imunolog je objasnio da nova istraživanja pokazuju da je spajk protein iz korona virusa u vakcini protiv Covid-a-19 "otrov" koji "oštećuje naša tela."

Međutim, tvrdnje profesora Bridla su netačne: da bi potkrepio tvrdnju da je spajk protein koji proizvode vakcine otrovan i da će se proširiti po telu, on se oslanja na dva tačna izvora ali pogrešno interpretira njihove rezultate, kažu stručnjaci sa kojima je AFP razgovarao.

Bridl nije odgovorio na upit AFP-a, ali je tvrdio da je bio izložen uznemiravanju kolega koji ne dele njegove kontroverzne poglede o bezbednosti mRNK vakcina protiv Covid-a-19.

AFP je 10. juna upitao Guelf univerzitet o Bridlovim radio izjavama. Portparolka Univerziteta rekla je da mišljenje istraživača ne mora da se poklapa sa pristupom Univerziteta. Ona je takođe napisala u mejlu: "Univerzitet snažno ohrabruje svakoga ko je kvalifikovan za vakcinaciju da se vakciniše."

U Kanadi je do 11.jula 2021. dato više od 42 miliona doza vakcina protiv Covid-a-19 -- većinom mRNK tehnologije.

U Japanskom istraživanju ne kaže se da spajk protein cirkuliše u krvi

U objavama se posebno ističe Bridlova tvrdnja da spajk protein iz vakcina protiv Covid-a-19 cirkuliše po telu nekoliko dana posle vakcinacije.

"Japanski podaci pokazali su da zloglasni spike protein koronavirusa ulazi u krv gdje cirkulira nekoliko dana nakon cijepljenja, a zatim se nakuplja u organima i tkivima, uključujući slezenu, koštanu srž, jetru, nadbubrežne žlijezde i u prilično visokoj koncentraciji u jajnicima," navodi se u jednoj od njih.

AFP je već proverio i našao da su neosnovane tvrdnje o uticaju vakcine protiv Covid-a-19 na fertilitet (ovde i ovde). Kao dokaz za svoje tvrdnje Bridl kaže da je od japanskih vlasti dobio naučno istraživanje.

Ovaj dokument, međutim, zapravo nije istraživanje, niti je nova informacija.

Portparolka Fajzera Maki Jamaguči (Yamaguchi) rekla je AFP-u 17. juna da Bridl citira "Opšti tehnički dokument," standardni međunarodni format u procesu odobravanja lekova.

“Dokument je deo podataka koje je Fajzer podneo na pregled (japanskoj) Agenciji za farmaceutska i medicinska sredstva," rekla je Jamaguči.

Ove dokumente prethodno su ocenili Evropska agencija za lekove (EMA), kao i britanski i američki zvaničnici, koji su svi već odobrili ovu vakcinu za hitnu upotrebu.

U originalnom izveštaju na japanskom, Fajzer je proučavao cirkulisanje svoje vakcine dajući miševima mešavinu koja sadrži lipidne nanočestice, male kapsule koje nose poruku molekula ribonukleinske kiseline (RNK) do ćelija gde isporučuju genetsku informaciju koja stvara spajk protein. One su bile "radioaktivno obeležene" kako bi se pratio njihov put u telu miševa.

Fajzerov dokument ne dokazuje da se spajk protein širi telom, navode stručnjaci. Samo lipidne nanočestice - a ne spajk protein - cirkulisale su, uglavnom u mišiću gde je injekcija data i u jetri. U manjim koncentracijama ove nanočestice pronađene su i u slezini i jajnicima.

Japanski neurolog Amane Koizumi, potvrdio je 15. juna AFP-u da taj eksperiment "ne testira da li spajk protein, koji proizvodi RNK unutar ćelije, cirkuliše u krvi." Prema njegovim rečima, sa ovim eksperimentom nije moguće reći da sam spajk protein cirkuliše.

Profesor na nemačkom Univerzitetu Tubingen Daniel Sauter se slaže:

“Ni na jednom mestu u dokumentu na eksperimentalnim životinjama se ne ispituje deponovanje ili koncentracija spajk proteina. Metodološki pristup istraživanja ne dozvoljava takav zaključak," rekao je Sauter AFP-u 11. juna 2021.

Frank Kiršhof (Kirchhoff), direktor Instituta za molekularnu virusologiju u Univerzitetskoj bolnici u Ulmu, takođe kaže da prisustvo lipidnih nanočestica u nekim organima ne znači da je tu prisutan i spajk protein.

“Da bi se to dogodilo... vakcina bi prvo trebalo da se spoji sa tamošnjim ćelijama, a samo radioaktivno obeležavanje ne pokazuje da li se do dešava," rekao je Krišhof 11. juna 2021.

Bridl u svojim tvrdnjama izostavlja da se, prema rezimeu Evropske agencije za lekove, lipidne nanočestice akumuliraju samo određeni vremenski period pre nego što ih telo razbije. Prema tome, najveća koncentracija u krvnoj plazmi postiže se ubrzo nakon vakcinacije, ali pada na samo jedan procenat 24 sata kasnije.

Prema rezimeu EMA-e, doza mRNK injekcije koja je korišćena takođe nije uporediva sa vakcinom koja se daje ljudima. Bila je 300 do 1.000 puta veća.

To, međutim, ne znači da vakcine nemaju neželjene sporedne efekte. U Hrvatskoj, HALMED nastavlja da prati bezbednost vakcine.

U zemljama gde se sprovodi masovna vakcinacija značajno je smanjen broj novih slučajeva Covid-a-19 i teže oboljevanje od ove bolesti.

Žena prima injekciju Fajzer-Biontek vakcine na Zagrebačkom velesajmu, 5. maja 2021. ( AFP / Denis Lovrović)

Harvardsko istraživanje ne pokazuje prisustvo spajk proteina u krvi vakcinisanih ljudi

U intervjuu koji se širi u Fejsbuk objavama i na portalima Bridl pominje istraživanje koje je otkrilo prisustvo spajk proteina u krvnoj plazmi mladih zdravstvenih radnika nakon što su primili vakcinu Moderna.

"Kad se to dogodi, može učiniti jednu od dve stvari: može prouzrokovati zgrušavanje trombocita i to može voditi do stvaranja trombova," navodi Bridl.

Pomenuto istraživanje objavio je Univerzitet Harvard. Međutim, jedan od autora istraživanja, istraživač Dejvid Volt (David Walt), rekao je 11. juna AFP-u da Bridl "uzima naše rezultate i potpuno ih pogrešno tumači."

Volt je objasnio da je cilj istraživanja bio da prikupi naučne podatke o cirkulaciji antigena, proteina specifičnih za SARS-CoV-2, koji omogućavaju proizvodnju antitela.

U tom istraživanju, delovi spajk proteina pronađeni su u krvnoj plazmi 11 od 13 vakcinisanih ljudi, a kompletni spajk proteini kod samo troje, rekao je on.

Iako istraživanje ne može da objasni zašto se to dogodilo, utvrđeno je da se koncentracija proteina SARS-CoV-2 progresivno smanjivala dok se koncentracja antitela povećavala. Delovi spajk proteina nestali su iz plazme svih vakcinisanih osoba nakon 14 dana.

Kompletni spajk proteini, koji su posmatrani kod tri vakcinisana radnika, bili su primetni samo nakon prve vakcinacije i nestali su nakon druge doze.

Prema Voltovim rečima, ovi rezultati ne znače da je prisustvo spajk proteina opasno.

“Bridl meša toksične efekte visoke koncentracije spajk proteina kod nekih inficiranih pacijenata sa veoma niskom koncentracijom spajk proteina pronađenih kod nekih od naših vakcinisanih učesnika istraživanja," dodao je on.

“Naš zaključak je bio da vakcina radi kako je i planirano,” dodao je on.

To potvrđuje i Kiršhof:

“Sumnjam da bi količine slobodnih spajk proteina koje bi se potencijalno pojavile nakon vakcinacije bile dovoljne da izazovu štetne propratne pojave.”

"Samo veoma visoka koncentracija spajk proteina može prouzrokovati štetu u telu, ali to nije slučaj nakon vakcinacije," rekao je 6. maja AFP-u profesor virusne imunobiologije na Univerzitetu Cirih u Švajcarskoj Kristijan Munc (Christian Münz).

Fajzerova klinička ispitivanja pre puštanja vakcine u promet obuhvatila su davanje 43.448 injekcija gde je polovina učesnika dobila vakcinu a druga polovina placebo. Ozbiljne propratne pojave su bile retke i pojavile su se jednako kod grupe vakcinisanih i placebo grupe.

Neosnovane tvrdnje

Bridl u intervjuu pominje i tvrdnje za koje ne navodi naučne izvore. AFP je ranije proverio neke od tih tvrdnji.

Bridl je rekao da nalazi sugerišu da su bebe koje doje vakcinisane majke u riziku da dobiju spajk proteine iz majčinog mleka. Profesor Munc je u aprilu rekao AFP-u da je vrlo malo verovatno da intramuskularno date mRNK vakcine ulaze u majčino mleko.

Osim toga, Bridl tvrdi u intervjuu, ne citirajući izvore, da se pokazalo da spajk protein može "probiti krvno-moždanu barijeru i prouzrokovati oštećenje mozga." AFP je ovu tvrdnju proverio u maju i o tome objavio tekst.

Daniel Dunia, direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), rekao je tada za AFP Činjenice da se mRNK vakcina unosi lokalno u mišić i da će uticaj spajk proteina biti ograničen na inicijalne ćelije koje vakcina targetira kako bi izazvala imunski odgovor. Ta mRNK je takođe i nestabilna i biće brzo razgrađena.

"Čak i tokom prirodnog (zaražavanja) Covid-om, kad je infekcija jaka, ne postoji direktan dokaz da je oštećenje BBB (krvno-moždane barijere, blood-brain barrier na engl.) direktno povezano sa virusom,” rekao je on.

Kontaktiran ponovo 14. juna, Dunia je u mejlu potvrdio da trenutno nema naučne osnove za tvrdnju da mRNK vakcine uzrokuju neurodegenerativne bolesti.

Prevela i pripredila
COVID-19 VAKCINE