Stari snimci nacionalističkih komemoracija u Lavovu objavljeni su kao novi, odražavajući narativ Kremlja da Ukrajinci veličaju nacizam

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Rusija je pokušala da opravda svoju invaziju na Ukrajinu navodnom neophodnošću - koju su opovrgli stručnjaci za ukrajinsku istoriju i politiku - da "denacifikuje" svog suseda. Video koji je objavljen krajem oktobra ponavlja ovu priču tvrdeći da prikazuje "ukrajinski narod" kako veliča nacističku vojnu diviziju u gradu Lavovu 28. oktobra 2022. Video je, međutim, star nekoliko godina i mnogo pojednostavljuje ovo komplikovano pitanje. Sećanje na diviziju Galicija je kontroverzno i u samoj Ukrajini, a komemoracije ne privlače više od nekoliko stotina učesnika. Tvrdnja da Ukrajinom upravljaju "nacisti" ili ekstremističke grupe daleko je od stvarnosti, rekli su stručnjaci za AFP u više navrata.

"#Lviv 29.Oktobar 2022 #Ukraina Narod Ukrajine tradicionalno svake godine u Lavovu sa ponosom slavi stvaranje nacističke Vafen SS divizije Galizien, poznate po masakrima nad Rusima, Poljacima, Jevrejima i Romima ... !!!," piše u opisu snimka na srpskom postavljenog na Fejsbuku 29. oktobra 2022. godine i podeljenog preko 1.300 puta za samo dva dana.

Na snimku se u krupnom planu vidi kukasti krst koji visi na muškom pojasu, praćen snimkom nekoliko desetina ljudi koji marširaju ulicom. Na snimku je ispisan i datum "28.10.2022."

Međutim, nijedan od snimaka prikazanih u ovom videu nije snimljen u oktobru 2022. godine. Ukrajinski mediji su ih snimili i objavili u aprilu 2018. i 2016. tokom takozvanog "pohoda veza", lokalnog nacionalističkog događaja koji, između ostalog, obeležava osnivanje kontroverzne "divizije Galicija" i odaje poštu ukrajinskim žrtvama komunizma.

Skrinšot obmanjujućeg posta na Fejsbuku napravljen 1. novembra 2022.

Stari snimci

Obrnuta pretraga slika sa skrinšotovima iz snimka postavljenog na Fejsbuku dovela je do dva video snimka objavljena na Jutjubu 2016. i 2018. godine.

Scena koja prikazuje kukasti krst kako visi na nečijem pojasu nalazi se na ovom video snimku koji je 29. aprila 2016. godine na svom Jutjub kanalu objavio ukrajinski portal Gazeta.ua.

Poređenje skrinšota sa obmanjujućeg posta na Fejsbuku (levo) i video izveštaja koji je objavio portal Gazeta.ua (desno)

Događaj se "održao u centru Lavova, na dan osnivanja prve ukrajinske divizije 'Galicija'. U događaju je učestvovalo nekoliko stotina mladića i devojaka u vezenim haljinama i predstavnici dobrovoljačkih bataljona", navodi se u opisu snimka na Jutjubu.

Fotografije koje je tokom istog događaja snimio AFP-ov fotograf Jurij Djačišin potvrđuju da je video koji je objavila Gazeta.ua snimljen u aprilu 2016. godine. Iste tri žene se mogu videti kako hodaju ispred povorke (zaokružene su narandžastim krugovima na slici ispod ovog pasusa), a prepoznatljivi su i drugi učesnici, poput žene sa dečakom, mladića koji drži znak i muškarca obučenog u tradicionalnu košulju sa naočarima za sunce (zeleni krugovi):

Poređenje slike AFP-ovog fotografa Jurija Djačišina koja prikazuje Ukrajinske ultranacionaliste kako marširaju centrom zapadnog grada Lavova 28. aprila 2016. (gore) sa skrinšotom iz snimka postavljenog na Fejsbuku (dole). Podudarajuće delove je označio AFP

Ostatak snimka prikazanog u obmanjujućoj objavi na Fejsbuku može se naći u ovom dužem videu koji je na Jutjubu 28. aprila 2018. objavio kanal "Lviv Depo", u čijem opisu se navodi da je usmeren na vozove i grad Truskavec, koji se nalazi 80 kilometara od Lavova.

Drugi video koji je istog dana objavio nalog Varianti Lviv, lokalni onlajn novinski portal, prikazuje istu mladu ženu kako hoda ispred povorke i istog mladića sa tamnim naočarima za sunce koji drži transparent na početku parade, kao što je prikazano u poređenju ispod (podudarajuće elemente je zaokružio AFP narandžastom i žutom):

Poređenje skrinšotova iz obmanjujućeg Fejsbuk posta (gore levo), snimka koji je objavio Lviv Depo (gore desno i dole desno) i drugog videa postavljenog na Jutjubu (dole levo), napravljenih 7. novembra 2022. Podudarajuće delove je označio AFP

AFP-ova foto arhiva pokazuje da se takav događaj održava već nekoliko godina. Pronašli smo fotografije na primer iz 2013. godine, ali čini se da nikada nije okupio više od nekoliko stotina ljudi. Novinari AFP-a su 2013. primetili da su "u maršu učestvovali i neonacisti iz Rusije i Litvanije."

Prema navodima ukrajinskih medija, slična povorka u aprilu 2021. okupila je nekoliko stotina ljudi u Kijevu -- gradu od skoro tri miliona stanovnika. AFP je pretraživao koristeći ključne reči na ukrajinskom, ali nije našao da se takav događaj održao 2022.

Ukrajinci su podeljeni oko sećanja na sporne ličnosti iz Drugog svetskog rata

Na snimku sa skupa 2018. ljudi skandiraju "Galičina – divizija heroja" i drže transparente sa žuto-plavim amblemom Vafen SS divizije Galicija (Galičina). Kako prenosi Gazeta.ua, učesnici 2016. položili su cveće i na spomenik Stepanu Banderi, kontroverznoj nacionalističkoj ličnosti krajnje desnice iz 20. veka, a kasnije i ispred spomenika žrtvama komunizma.

Diviziju Galicija (nazvanu po regionu koji je sada jugoistočna Poljska i zapadna Ukrajina) stvorili su nemački nacisti 1943. kako bi ublažili "ogromne ljudske gubitke i nedostatak ljudskih resursa za vođenje daljih sukoba", prema navodima "Lviv Interaktiv", projekta istraživača arhitekture i istoričara koji kombinuje interaktivnu mapu Lavova i istorijske informacije povezane sa gradom.

Nekoliko hiljada Ukrajinaca dobrovoljno se prijavilo sa različitim motivima, od borbe protiv sovjetske vojske i za nezavisnu Ukrajinu, do izbegavanja prinudnog rada u Nemačkoj, navodi Lviv interaktiv.

U julu 1944. divizija je skoro odmah poražena u bici kod Brodija protiv sovjetske vojske. Preživeli su potom "poslati u Slovačku, gde su vojnici učestvovali u sukobima protiv učesnika Slovačkog ustanka, kao i u Poljskoj, protiv Domobranstva. Posle još jednog preformatiranja, jedinica se našla u Austriji kao '1. ukrajinska divizija Ukrajinske nacionalne armije'," i predala se saveznicima 1945. godine.

Sećanje na diviziju Galicija je pitanje polarizovane debate u Ukrajini, ističe Lviv Interaktiv: "Opšta diskusija o Ukrajini u Drugom svetskom ratu, saradnji i ulozi Vafen-SS divizije 'Galicija' u ovoj oblasti tek treba da se razvije. Danas, mimo uskog kruga istoričara, pitanje pripadnika Vermahta izaziva samo mnogo emocija, odbranu sopstvene 'istine', polarizaciju ideja i rat sećanja."

"S jedne strane, bivši članovi se često prikazuju kao izdajnici, oportunisti i ratni zločinci. S druge strane, bivši 'Galičani' se smatraju onim koji su verovatno izabrali 'manje od dva zla' i pridružili se nemačkoj vojsci kako bi odbranili svoju otadžbinu od sovjetske invazije i izgradili jezgro za ukrajinsku vojsku," napisala je Olesja Hromejčuk, istoričarka i direktorka Ukrajinskog instituta u Londonu, u jednom radu objavljenom 2015.

U knjizi "'Neopredeljeni' Ukrajinci, posleratni narativi Vafen SS 'Galicija' divizije", Hromejčuk se bavi memoarima bivših pripadnika divizije i kako su uspeli da prikažu sebe kao "grupu ukrajinskih boraca za slobodu i antiboljševičkih i antinacističkih" u (uspešnom) pokušaju da ne budu deportovani nazad u SSSR. "Neki su sa žaljenjem gledali na svoje izbore, ali većina ih je stala uz njih kao neophodne u kontekstu Drugog svetskog rata i borbe za nezavisnost Ukrajine," napisala je ona.

"Očekivano, oni ne razgovaraju o optužbama za umešanost 'Galicije' u ratne zločine, a kada pominju pitanje saradnje, odmah pokušavaju da opravdaju svoje postupke nacionalističkim motivima."

Povorka 2021. koja je održana u Kijevu na godišnjicu stvaranja divizije Galicija naišla je na javne kritike vlasti. Čovek koji je napravio nacistički pozdrav je uhapšen i optužen. "Kategorički osuđujemo svaku manifestaciju propagande totalitarnih režima, posebno nacionalsocijalizma i pokušaje revizije istine o Drugom svetskom ratu," rekao je predsednik Volodimir Zelenski u izjavi 30. aprila 2021. godine datoj povodom tog događaja.

U Lavovu se tradicionalno veliča i lik Stepana Bandere, nacionalističkog vođe Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i osnivača Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA). U početku je sarađivao sa nacistima protiv SSSR-a pre nego što im se suprotstavio kada su odbili proglašenje nezavisnosti Ukrajine. Uhapšen je i zatvoren u Nemačkoj do 1944. godine. Za to vreme aktivisti OUN-a su počinili velika zverstva nad Poljacima i Jevrejima.

Slogan OUN-a "Slava Ukrajini, slava našim herojima" postao je poklič za vreme Evromajdanske revolucije 2014. godine. Tada su masovni protesti, koji su izbili zbog odluke proruskog predsednika Viktora Janukoviča da odustane od sporazuma kojim se Ukrajina približava Evropskoj uniji, praćeni nasilnom represijom vlasti. Janukovič je ipak zbačen i pobegao je u Rusiju. Moskva je reagovala invazijom na Krim i podržavanjem vojne pobune na teritorijama istočne Ukrajine.

"Bandera i drugi radikalni nacionalisti iz tridesetih i četrdesetih (godina 20. veka) su problematični heroji, koji nisu baš pogodni za ujedinjenje svih Ukrajinaca," rekao je za AFP Serhi Jekelčik sa Univerziteta Viktorija u Kanadi u januaru 2014.

Jekelčik je, međutim, rekao i da je upotreba slika i slogana Ukrajinske pobunjeničke armije više moćan simbol protesta protiv Rusije i tadašnje proruske vlade, a ne dodvoravanja samim pobunjenicima.

"Razlog za iznenadno isticanje Banderinih portreta u Kijevu je što je to najsnažniji mogući izraz protesta protiv proruske orijentacije aktuelne vlasti," rekao je 2014. dok su se masovni protesti nastavljali u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima.

U Kijevu su hiljade ljudi 2015. godine obeležile godišnjicu Banderinog rođenja, navodi se u ovom izveštaju AFP-a, a mnogi povezuju istorijsku ličnost koja se borila za nezavisnu Ukrajinu sa aktuelnom borbom protiv Moskve. Čini se da su takve komemoracije popularnije od onih kojima se proslavlja osnivanje divizije Galicija.

Ljudi obeležavaju 111. godišnjicu rođenja ukrajinskog nacionalističkog političara Stepana Bandere 1. januara 2020. godine u Kijevu ( AFP / Sergej Supinski)

Slogan je postao zvanični pozdrav ukrajinskih vojnih snaga 2018. godine, zamenivši sovjetski. Postao je još popularniji, uključujući i van ukrajinskih granica, od ruske invazije u februaru 2022.

Prema Dejvidu Marplsu (David Marples), profesoru na Odeljenju za istoriju i istraživaču u programu savremenih ukrajinskih studija na Univerzitetu Alberte u Kanadi, mnogi ljudi koji slave sećanje na Banderin OUN ili -- iako je ona i dalje daleko manje popularna -- diviziju Galicija, to čine ne znajući istorijske činjenice kao što su njihova povezanost sa nacističkim vlastima i zločini počinjeni tokom Drugog svetskog rata. "Mlađe generacije zapravo ne čitaju istorijske knjige. One prihvataju slogane," rekao je on za AFP Činjenice u telefonskom intervjuu 3. novembra 2022.

"Kada ljudi govore o sloganu 'Slava Ukrajini, Slava našim herojima', oni ga definitivno ne povezuju sa nacizmom. To je dobar slogan za savremeni kontekst, nije zlonamerna upotreba."

Ukrajinska krajnja desnica popularna u borbi, manje u parlamentu

U povorci u Lavovu 2018. prikazanoj na spornom video snimku, neki učesnici drže i ambleme ekstremno desničarskih grupa kao što su žuti i plavi amblemi Azovskog bataljona i crno-crveni amblemi grupe "Pravi sektor" (Desni Sektor).

Pravi Sektor je formiran 2013. godine i stekao je popularnost javnosti tokom Evromajdanske revolucije 2014. kada se sukobio sa policijom koja je potisnula proevropski protest, završen bekstvom predsednika Janukoviča u Moskvu. Vladimir Putin je političku promenu nazvao "pučem koji su organizovali nacisti i fašisti", rekla je za AFP u junu 2022. An de Tingi (Anne de Tinguy), specijalista za odnose između Ukrajine i Rusije u CERI-Sciences Po i Inalco.

Bataljon Azov je prvo formiran kao dobrovoljačka jedinica. Moskva redovno izdvaja ovu vojnu jedinicu, koja koristi simbole povezane sa nacističkom ideologijom, kao dokaz da Ukrajinu muči neonacizam, objašnjeno je u ovom članku servisa AFP Činjenice.

U proleće 2014. Azov je značajno pomogao oslobađanju grada Mariupolja, dok je ovaj strateški grad u Donbasu bio u rukama proruskih separatista. Nacionalistička krajnja desnica tada je stekla značajnu vidljivost. U septembru 2014. sporazum iz Minska predviđao je integraciju ove paravojne grupe u zvaničnu vojnu strukturu.

"Dok pokret Azov nalazi svoje korene na desnici (koja veruje u rasističu ideju superiornosti) bele rase, fenomen Azova je od svog osnivanja evoluirao na složenije načine," napisao je 2018. godine Ivan Gomza, doktor političkih nauka na kijevskoj Školi ekonomije.

Ovo je ponovio i Anton Šehovcov, director Centra za demokratski integritet i specijalista evropske i ruske krajnje desnice, koji je izjavio u martu 2022. godine, da "smo mi (istoričari i politički analitičari, ur.) imali opravdanu zabrinutost oko Azova i da mu nismo verovali," ali integracija bataljona u zvanične ukrajinske strukture i njihova borba protiv ruskih snaga učinila je da "neke od naših briga (nestanu)."

"U Ukrajini postoje ekstremističke paravojske, a najpoznatiji su Azovski bataljon i Pravi Sektor. Pravi Sektor su uglavnom Ukrajinci koji govore ruski, ali ipak ekstremni desničari. Oni nisu istaknuti u političkom životu u Ukrajini – to su izmislili Putin i drugi. Oni, međutim, nisu zanemarljivi i sada bi mogli da steknu veću vidljivost," rekao je profesor Marpls za AFP Činjenice.

"Naravno, nacionalizam u Ukrajini danas je pojačan jer je zemlja napadnuta," dodao je on.

Postavlja se pitanje šta će zemlja uraditi sa onim što Marpls još uvek naziva "marginalnim grupama". On, međutim, ističe da je aktuelni predsednik Volodimir Zelenski pobedio na izborima 2019. godine protiv Petra Porošenka "koji je prigrlio Banderu i nacionalističke ličnosti. Njegovu patriotsku poruku su (glasači) odbacili".

Stručnjaci i rezultati demokratskih izbora pokazali su da je tvrdnja Moskve o "neonacistima koji preuzimaju vlast u Ukrajini" preuveličana i obmanjujuća.

Zaista, uprkos svojoj popularnosti stečenoj u borbi protiv ruskih vojnika i proruskih separatista na istoku, ekstremno desničarske grupe nisu uspele da steknu politički značaj na nacionalnoj političkoj sceni.

U 2019. godini, koalicija krajnje desnice, uključujući političku stranku nastalu iz redova Azova, bila je daleko ispod praga ulaska u ukrajinski parlament.

Iste godine, ogromna većina birača za predsednika je izabrala Volodimira Zelenskog, jevrejskog Ukrajinca koji govori ruski. On je drugi ukrajinski jevrejski politički lider posle Volodimira Grojsmana, premijera od aprila 2016. do avgusta 2019.

Narativ Kremlja za opravdanje rata

Ruski predsednik Vladimir Putin je u svom govoru u kojem je najavio invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine rekao da je cilj napada bio "denacifikacija" susedne zemlje. Fotografije neonacističkih boraca ili komemoracija ličnostima i grupama iz Drugog svetskog rata su pojačane i korišćene da podrže ovaj narativ, kao u spornom video snimku objavljenom na Fejsbuku.

AFP je razobličio mnoge tvrdnje koje podržavaju ovaj narativ, kao što je montirana fotografija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji drži dres na kome je digitalno dodan kukasti krst. U julu 2022. objavljene su fotografije dvojice muškaraca sa nacističkim tetovažama uz lažnu tvrdnju da su Ukrajinci, ali ih je AFP Činjenice identifikovao kao pripadnike mađarske ekstremne desnice.

Optužbe Moskve naišle su na kritike i lidera ukrajinske jevrejske zajednice, uključujući predsednika Jevrejske konfederacije Ukrajine Borisa Ložkina i glavnog rabina Ukrajine, Moše Ruvena Azmana, kao i mnogih međunarodnih jevrejskih organizacija.

"Propagandni diskurs koji prati trenutni sukob je zasićen neodgovornim izjavama i potpuno netačnim poređenjima sa nacističkom ideologijom i delovanjem pre i tokom Holokausta. Jad Vašem osuđuje ovo banalizovanje i iskrivljavanje istorijskih činjenica o Holokaustu," saopštio je Svetski centar za sećanje na Holokaust Jad Vašem 27. februara 2022.

Ukrajinsko-ruski konflikt