Netačne tvrdnje protiv Zelenskog šire se u balkanskim Jutjub podkastima

"Zelenski razotkriven?! Tramp i Mask ga optužuju za krađu i šalju u zatvor!" piše u naslovu osmominutnog podkasta podeljenog na Jutjubu 22. februara 2025. koji je imao preko 15,000 pregleda za tri dana. Podeljen je i na Fejsbuku.

U svom podkastu, "Benjak Ilija", bivši Jutjub gejmer koji je postao komentator vesti i već delio netačne tvrdnje koje je AFP razobličio, ponavlja oštre i netačne izjave Donalda Trampa u vezi sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim (arhivirano ovde). "Amerika je definitivna promenilo svoj tok politike," kaže Benjak. Zaista, od početka svog drugog predsedničkog mandata, Donald Tramp je napravio kompletan zaokret u politici SAD-a prema Ukrajini, Rusiji i evropskim saveznicima (arhivirano ovde).

Međutim, većina tog Jutjub komentara je zasnovana na zbunjujućim i zastarelim izjavama i na razobličenim obmanjujućim tvrdnjama (arhivirano ovde), kao što je netačna tvrdnja da je Zelenski "nepopularan" i "nezakonit" predsednik koji je "banovao" (zabranio) društvenu mrežu Donalda Trampa u Ukrajini, ili da su SAD donirale "300 milijardi dolara" Kijevu i da "Zelenski kaže da ne zna gde su te pare".

Image

Skrinšot snimka objavljenog na Jutjubu, napravljen 27. februara 2025.

Sjedinjene Američke Države nisu dale Ukrajini 300 milijardi dolara

U svom videu, Benjak ponavlja netačne tvrdnje koje je ranije izneo Donald Tramp da su SAD donirale "preko 300 milijardi dolara" za pomoć Ukrajini u znak podrške u borbi protiv ruske invazije.

Prema Institutu Kiel koji prati pomoć Ukrajini, od februara 2022. do kraja 2024. SAD su obezbedile 64 milijarde evra vojne pomoći i 50 milijardi finansijske i humanitarne pomoći. Nešto manje od Evrope, koja je "u celini očigledno pretekla SAD po pomoći Ukrajini. Ukupno je Evropa izdvojila 70 milijardi evra finansijske i humanitarne pomoći, kao i 62 milijarde evra vojne pomoći" (arhivirano ovde).

Dok je američki Kongres izdvojio skoro 183 milijarde dolara u periodu od februara 2022. do kraja 2024. za podršku NATO-u i Ukrajini, prema podacima Radne grupe za nadzor Ukrajine, zvanične američke međuagencijske organizacije, samo oko 83 milijarde je "isplaćeno", pri čemu se veliki deo ovih sredstava koristi za kupovinu novog oružja od američkih proizvođača (arhivirano ovde i ovde).

Prema proračunima Dmitra Šulge, direktora programa ukrajinske Međunarodne renesansne fondacije, ukupna budžetska pomoć, krediti i humanitarna pomoć SAD-a do kraja 2024. iznosili su "skoro 54 milijarde dolara"(arhivirano ovde i ovde).

Moguće je da broj od "300 milijardi" pogrešno dolazi iz ukupnog iznosa ruske imovine zaplenjene i zamrznute od strane međunarodne zajednice. "Većina ove imovine se nalazi u evropskim finansijskim institucijama", ističe Radna grupa za nadzor Ukrajine. Neki krediti Ukrajini od zemalja G7 – uključujući SAD – treba da se otplate prihodima ostvarenim od ove zamrznute imovine (arhivirano ovde).

Zelenski nije priznao da su nestale miljarde dolara pomoći Ukrajini 

Benjak je ponovio i obmanjujuću tvrdnju da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da "ne zna gde je otišao novac" koji su poslale SAD.

U intervju za Asošiejted pres (AP) početkom februara 2025. (arhivirano ovde), Zelenski je izjavio da je od oko 177 milijardi dolara koliko je u nekom trenutku odobrio Kongres, Ukrajina dobila samo preko 75 milijardi, navodeći pritom da ta pomoć "nije došla kao gotovina, već kao oružje".

"Ali kada se kaže da je Ukrajina dobila 200 milijardi američkih dolara za podršku vojsci tokom rata – to nije tačno. Ne znam gde je otišao sav taj novac. Možda je to tačno na papiru sa stotinama različitih programa – neću da se raspravljam i mi smo neizmerno zahvalni za sve. To je značajna pomoć, ali nije 200 milijardi dolara," dodao je Zelenski.

Truth Social nije zabranjen u Ukrajini

Netačna tvrdnja da je Zelenski, u osveti, zabranio ili blokirao društvenu mrežu Donalda Trampa Truth Social, počela je da kruži sredinom februara. Ponovljena je i u Benjakovom snimku. Kako je AFP ovde objasnio, aplikacija nije zabranjena. Predstavnici su potvrdili da je Ukrajina jedna od zemalja u kojima aplikacija jednostavno još uvek nije dostupna.

Zelenski nije 'nezakonit' i nepopularan predsednik

Tvrdnja da Zelenski nezakonito ostaje na vlasti i da nema podršku ukrajinskog naroda je stari narativ koji propagiraju kanali koji podržavaju Kremlj kao i ruski državni mediji i predstavnici. Na primer, AFP je 2023. razobličio sličnu tvrdnju da je Zelenski "zabranio" izbore.

Zelenski je rekao da će izbori biti organizovani kada se rat završi i da nikakvi izbori ne mogu biti legalno organizovani tokom vanrednog stanja, koje je na snazi od prvog dana invazije Rusije u punom obimu.

Ipak, Donald Tramp – a kasnije i Benjak – ponovili su tu tvrdnju početkom februara 2025. Tramp je nazvao Zelenskog "diktatorom bez izbora" i netačno tvrdio da ga podržava samo četiri odsto stanovništva. Zelenski je odgovorio da "nažalost" američki predsednik "živi u [ruskom] prostoru dezinformacija" (arhivirano ovde i ovde).

Tramp je kasnije povukao svoju izjavu tokom konferencije za medije sa britanskim premijerom Kirom Starmerom 27. februara. "To sam rekao? Ne mogu da verujem da sam to rekao," odgovorio je Tramp novinaru (arhivirano ovde).

Član 19 ukrajinskog posebnog ratnog zakonodavstva zvanog "O pravnom režimu ratnog stanja" izričito zabranjuje održavanje predsedničkih, parlamentarnih ili lokalnih izbora tokom rata.

"Nikakav 'prekid' ratnog stanja zbog održavanja izbora ili u bilo koju drugu svrhu nije moguć niti legalan," rekao je za AFP Jurij Kliučkovski, doktor prava i bivši poslanik ukrajinskog parlamenta, 29. juna 2023.

"To je zaštita od okupacije ili bilo kog drugog razloga, na primer kad strana vojska zauzme vašu zemlju i kaže 'OK, hajde da organizujemo izbore' i izabere novog predsednika, novi parlament itd. Tako da je to mehanizam za zaštitu vašeg ustava i vlade", objasnio je Mikola Davidiuk iz Analitičkog centra Politika.

Rusija trenutno kontroliše oko 20% teritorije Ukrajine, a milioni Ukrajinaca bili su primorani da pobegnu u druge delove zemlje ili u inostranstvo.

Ukrajinski parlament je 25. februara 2025. izglasao rezoluciju o održavanju izbora tek nakon što je "obezbeđen sveobuhvatan, pravedan i održiv mir" u zemlji. "Parlament je potvrdio legitimitet i jedinstvo sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, izabranim na slobodnim i transparentnim izborima," navodi se u saopštenju Parlamenta (arhivirano ovde i ovde).

Prema istraživanju koje je u februaru 2025. sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju, Zelenski uživa podršku od 57 odsto Ukrajinaca. Iako je to pad u odnosu na vrhunac od 90 odsto neposredno nakon što je ruska invazija počela 2022. godine, to je znak da Zelenski "održava svoj legitimitet", navodi Institut (arhivirano ovde).

Pretnje uskraćivanja pristupa Starlinku

Novinska agencija Rojters je izvestila 21. februara 2025. da su američki pregovarači zapretili Ukrajini da će ukinuti pristup satelitskom sistemu Ilona Maska Starlink nakon što je Ukrajina odbila prvu ponudu SAD-a o sporazumu kojim se Vašingtonu daje pristup ukrajinskim nalazištima minerala (arhivirano ovde i ovde). Kijev je rekao da sporazum o ključnim mineralima koji je sastavio Vašington nije dovoljno osigurao interese Kijeva i da mu nedostaju neophodne bezbednosne garancije. Posle daljih pregovora, Zelenski je otputovao u Vašington 28. februara, ali se poseta završila bez potpisivanja sporazuma nakon eksplozivnog sastanka sa predsednikom Trampom i potpredsednikom Vensom u Beloj kući (arhivirano ovde i ovde).

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je rekao da Kijev radi na alternativama korišćenju Starlinka za svoju vojsku (arhivirano ovde). Veliki deo finansiranja Starlinka u Ukrajini plaćaju zemlje saveznice poput Poljske (arhivirano ovde).

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Ilon Mask je napadnutoj zemlji učinio dostupnim Starlink, mrežu satelita u niskoj Zemljinoj orbiti koja može da obezbedi internet previše udaljenim oblastima ili onim sa oštećenom infrastrukturom. Ukrajinska vojska se u velikoj meri oslanja na to, ali su odnosi između Kijeva i Maska već dugo napeti (arhivirano ovde).

Benjak tvrdi da je Ilon Mask rekao da će "Ukrajina ostati bez interneta", ali je milijarder, savetnik Donalda Trampa i vlasnik Starlinka, demantovao te izveštaje, rekaviši da su ti navodi na društvenim mrežama "netačni", preneo je AFP.

Image

Lokalno stanovništvo koristi internet sa mreže Starlink, koju je postavila ukrajinska vojska nakon oslobođenja Heršona, 13. novembra 2022. godine, tokom ruske invazije na Ukrajinu (AFP / Bulent KILIC)

Benjak u svom videu daje i druge zbunjujuće izjave, na primer, da su "od pamtiveka Ruska Federacija i Amerika prijatelji i partneri u mnogim stvarima" i da će Donald Tramp biti u Moskvi 9. maja, "tačnije prisustvovaće u Moskvi dok se obeležava 80 godina pobede hladnoga rata, tačnije Crvene armije protiv samoga Trećeg rajha."

Vojna parada za Dan pobede u Moskvi 9. maja obeležava poraz nacističke Nemačke od strane Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika u Drugom svetskom ratu.

Posle poraza nacističkog Trećeg rajha usledile su decenije Hladnog rata (arhivirano ovde), manje-više trajnog zamrznutog sukoba između SAD-a i sovjetskog rivala (arhivirano ovde), sve do raspada sovjetskog bloka počevši od 1989. godine, a zatim i SSSR-a što je, između ostalog, dovelo i do nezavisnosti Ukrajine.

Iako mu poziv jeste upućen, Donald Tramp je rekao novinarima da ne veruje da će prisustvovati ruskoj paradi pobede 9. maja u Moskvi.

Benjakova tvrdnja da će Rusija "slaviti pobedu nad nacizmom u Ukrajini" uklapa se u još jedan propagandni narativ Kremlja koji svoju invaziju na suseda opisuje kao pokušaj da "oslobodi" Ukrajinu od navodnog nacizma. AFP je razobličio mnoge netačne tvrdnje koje podstiču ovaj narativ, na primer ovde, ovde i ovde.

Jutjuber pominje i USAID, mada nije sasvim jasno kako ga povezuje sa Zelenskim. Trampova vlada je efektivno ugasila taj snažni instrument američke meke moći uprkos zakonskim preprekama, a milijarder Ilon Mask – koji predvodi aktivnosti smanjenja federalne potrošnje – nazvao ga je "kriminalnom organizacijom". Zamrzavanje i preteće raspuštanje USAID-a dovodi do toga da ukrajinske veteranske organizacije, zdravstveni radnici i lokalni mediji žurno tragaju za alternativama za finansiranje, ili se pripremaju za zatvaranje.

USAID finansira širok spektar projekata u svim regionima sveta, poput onih za borbu protiv bolesti i gladi, izgradnje demokratskih institucija i podrške nevladinim organizacijama i jačanje otpornosti na klimatske katastrofe.

Od početka ruske invazije, Ukrajina je najveći primalac USAID-a sa skoro 38 milijardi dolara donacija.

Sve članke AFP-a na srpskom o netačnim ili obmanjujućim informacijama u vezi sa ratom u Ukrajini možete pročitati ovde.