Video prikazuje učenike koji trče nakon detonacije suzavca u Nigeriji, ne zbog vakcinacije

  • Članak je star više od godinu dana.
  • Objavljeno 9. februar 2021. u 14:36
  • Ažurirano 9. februar 2021. u 17:39
  • Za čitanje potrebno 3 minuta
  • Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd
U objavi sa videom podeljenoj na Fejsbuku više od 2.500 puta početkom februara tvrdi se da prikazuje “Afričku decu” kako “beže od prisilne vakcinacije.” To je netačno: video prikazuje učenike kako beže iz školske zgrade u Nigeriji nakon što je đak u maju 2019. slučajno aktivirao suzavac.

“Afrika djeca bjeze iz skole od prisilne vakcinacije!!!” piše u opisu objave postavljene na Fejsbuku 3. februara 2021. i podeljene više od 2.500 puta za pet dana. Post sadrži video zapis na kojem se vidi kako mladi ljudi u školskim uniformama vrište i beže, a neki skaču sa prvog sprata žute zgrade.

Isti video je podeljen i ovde.

Image
Snimak objave na Fejsbuku napravljen 8. februara 2021.

“Oni su davno shvatili šta znači vakcina koji im donose humanitarci Ni oni neće više da budu pokusni kunići i da sve posledice oni preživljavaju,” napisala je jedna korisnica. “ETO I KOD NJIH JE PRORADILA SVJEST. DO SADA SU BILI POKUSNI KUNICI,” komentarisao je drugi. Nekolio korisnika je pitalo da li je to tačno ili su rekli  da možda beže od terorističkog napada ili požara.

Ništa od ovoga nije tačno. Učenici su bežali nakon što je jedan đak slučajno aktivirao kanister suzavca.

Incident u nigerijskoj školi u maju 2019.

AFP-ov servis za proveru činjenica je identifikovao da ženski glas koji se čuje u videu govori na pidžinu, mešavini engleskog i lokalnih jezika koji se koriste u zapadnoj Africi, uključujući i Nigeriju. Glas kaže: “Ona se plaši, Isuse, vidi devojke. Isuse, Isusova krv. Ne skači, bolje ne skači.”

Obrnuta pretraga slika pomoću alata InVid/WeVerify pokazuje da je video podeljen u maju 2019. godine u nigerijskim medijima, na primer ovde u članku u kojem je objašnjeno da prikazuje učenike kako beže nakon što je “kanister sa suzavcem eksplodirao u javnoj srednjoj školi Orovoroku (Oroworoku) u gradu Port Arkur (Port Harcourt) područje lokalne samouprave u nigerijskoj saveznoj državi Rivers.”

Pretraga reči “Oroworoku” na Fejsbuku dovela je do duže verzije video snimka objavljenog 25. maja 2019. na stranici nigerijskog medija Dejli trast (Daily Trust). "Izveštava se da je jedan učenik došao u školu sa suzavcem, koji je eksplodirao dok ga je pokazivao prijateljima,” navodi Dejli trast.

“Svedokinja nam je rekla da je jaka buka iz kanistera, zajedno sa pratećim suzavcem, izazvala pandemonijum u školi, baš kao što su svi učenici koji su bili na prvom spratu dvospratne zgrade počeli da skaču,” piše u članku  Dejli trasta u kojem se nalazi i video zapis.

Posle događaja je video snimak mnogo deljen u Nigeriji i takođe je pogrešno protumačen. Glasine su tvrdile da su studenti pobegli od terorističkog napada. Policija je potvrdila da video prikazuje kako učenici beže od slučajne eksplozije, izvestio je Bi-Bi-Si (BBC). Državni službenik policije za odnose s javnošću Nnamdi Omoni potvrdio je i video i incident nigerijskim novinama Sandej Panč (The Sunday Punch).

Dezinformacije o vakcinaciji

Video sa lažnom tvrdnjom da deca beže od vakcinacije protiv Covid-a-19 kružio je i na francuskom i razobličena je na sajtu za proveru činjenica Obzervers Frans 24 (Les observateurs de France 24). Takođe je širena posredstvom aplikacije Whatsapp na engleskom jeziku, a razobličio ju je nigerijski sajt za proveru činjenica Dubava (Dubawa).

Vakcinacija je decenijama bila meta dezinformacija. Pokret protiv vakcinacije (takozvani antivakseri) koji se protivi svim vakcinama protiv Covid-a-19 širi lažne informacije o njima i programu imunizacije. AFP-ov servis za proveru činjenica na engleskom razobličio je lažnu tvrdnju da je polio-vakcina paralizovala 490.000 dece u Indiji. AFP Činjenice razobličio je lažne tvrdnje da vakcina Astra-Zeneca sadrži ćelije pobačenih beba ili da će srpski centri za socijalni rad oduzeti decu roditeljima koji odbiju vakcinaciju.

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas