Policija bez šlemova nije izrazila solidarnost sa demonstrantima protiv korone u Beču

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

Hiljade korisnika Fejsbuka podelilo je od kraja januara video snimke demonstracija u Beču protiv mera preduzetih za zaustavljanje korona virusa. Na snimcima se vidi policija kako korača ulicom sa demonstrantima sa spuštenim šlemovima. U objavama je to protumačeno kao znak solidarnosti, ali policija to demantuje. Osim toga, nekoliko fotografa potvrdilo je AFP-u da spušteni šlemovi nisu bili gest solidarnosti.

Hiljade korisnika Fejsbuka podelilo je dva video snimka demonstracija protiv mera preduzetih da se zaustavi širenje virusa korona 31. januara kao na primer ovde. Na snimku se mogu videti policajci koji nose šlemove u rukama dok hodaju uz demonstrante. Na samim video snimcima mogu se čuti uzvici “bravo” i “hvala”, a jedan čovek se raduje iza kamere: “Policija maršira sa narodom!” Na društvenim mrežama korisnici su slično reagovali. “U Austriji policija skinula šlemove i pridružila se narodu!,” navodi se u jednoj objavi. “Policajci skinuli kacige u znak potpore narodu,” navodi se u drugoj.

Iako su neki korisnici u komentarima izrazili sumnju da je policija hodala sa narodom u znak podrške i rekli da je “policija samo radila svoj posao” te da je “video možda pogrešno protumačen,” većina korisnika je bila uverena da se upravo to dogodilo. “Snimak je TAČNO protumačen nego očigledno nekome odgovara da se narod i policija i dalje tuku!!,” napisala je u komentaru autorka ove objave. “Ne treba zaboraviti da su i oni dio naroda i da imaju svoje porodice. Ako oni ne stanu uz narod onda nam je kraj svima,” napisao je jedan korisnik. “Bravo austrija živila im policija živila austrija samo hrabro susjedi ućite i divite se," dodao je drugi u komentaru.

Ovi video snimci podeljeni su na društvenim mrežama na desetine hiljada puta na francuskom, slovačkom, nemačkom, holandskom ili češkom.

Snimak jedne od Fejsbuk objava napravljen 8. februara 2021.

Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u Beču 31. januara protiv mera austrijske vlade usmerene na zaustavljanje širenja korona virusa.

Dve nedelje ranije, 16. januara, više od 10,000 ljudi već je demonstriralo u centru Beča, kada su mnogi prekršili zakonske mere vezane za Covid-19 (više detalja ovde).

Akcije policije kritikovane su krajem januara na društvenim mrežama, između ostalog, i da su bile previše pasivne. Dnevni list Kurir (Kurier) pisao je o “kritikama sa svih strana.” Ministar unutrašnjih poslova Karl Nihamer (Karl Nehammer) i šef bečke policije Gerhard Perštl (Gerhard Pürstl) tada su se pojavili pred novinarima iste večeri kad su bile demonstracije. Nihamer je priznao: “Iz ove operacije shvatamo da treba još više da prilagodimo taktiku demonstrantima.”

Da li su, međutim, snage policije za brzo reagovanje zaista pokazale solidarnost skidajući šlemove, kao što se tvrdi u objavama? I ranij je, nakon prethodnih demonstracija, bilo nekoliko snimaka policije za hitno reagovanje bez šlemova kao navodni znak solidarnosti sa demonstrantima. AFP-ov servis za proveru činjenica na nemačkom je proverio takve tvrdnje ovde i ovde. Ni ovog puta ta tvrdnja nije tačna.

Šta kaže policija o odvijanju demonstracija

Bečka policija unapred je zabranila demonstracije 31. januara: “Štaviše, iskustva od prethodnih nedelja pokazala su da veliki broj učesnika okupljanja jednostavno ignoriše zahtev da nose pripijenu zaštitu za usta i nos, tako da je gotovo očekivano da će na ovim okupljanjima biti kršenje zakona u velikoj meri,” napisao je regionalni direktorat policije u Beču u saopštenju izdatom dva dana pre demonstracija. “Prema tome, sva najavljena i u nekim slučajevima naveliko reklamirana velika okupljanja u Beču, ukupno 15, biće ovog vikenda zabranjena.” Oni koji prekrše zabranu moraju očekivati razbijanje okupljanja, dodaje se u saopštenju.

Rano popodne 31. januara, nekoliko hiljada ljudi se ipak okupilo na nedozvoljenom skupu u oblasti Burgring u centru grada. Prema izveštaju bečke policije to okupljanje je rastureno na samom početku. U odgovoru na upit AFP-a 5. februara, portparol policije Daniel First takođe je napisao: “Razbijanje okupljanja sa hiljadama učesnika uvek predstavlja poseban izazov za policijsku intervenciju. U duhu proporcionalnosti, policija je nastojala da dozvoli da se učesnici demonstracija raziđu bez upotrebe sile, u cilju sprečavanja eskalacije kao i zbog daljeg širenja virusa na druge.” Kako bi obezbedila miran ishod policija je pratila demonstrante duž ulica Ring, Getrajdemarkt, Mariahilfer Štrase i Linke Vincajle (Ring, Getreidemarkt, Mariahilfer Straße i Linke Wienzeile). Dva video snimka koja se trenutno dele su sa tih lokacija.

Prvi video je snimljen iza gradske skupštine Beča, dok na drugom demonstranti i policajci skreću iz Getrajdemarkt u Linke Vincajle ulicu.

Snimak Gugl mape Beča na kojoj se vidi gde su dva videa snimljena. Obeležio AFP

Bečka policija i sama je javno demantovala navodnu solidarnost u tvitu postavljenom istog dana: "Zbog optužbi koje su iznete nekoliko puta da smo ‘hodali zajedno’ sa demonstrantima: čim okupljanja počinju da se kreću, uvek ih prate kolege na početku, na bokovima i na kraju, ako je moguće".

Portparol First objasnio je AFP-u tu strategiju: "U osnovi, policija deluje u skladu sa 3D filozofijom - to znači dijalog, de-eskalacija i izvršenje (na nemačkom Dialog, Deeskalation i Durchsetzen). Taktično nenošenje šlemova i odgovarajuća formacija jasno spadaju pod de-eskalaciju. Ovakav nastup je - u zavisnosti od rizika odnosno situacije - apsolutno uobičajen ali može biti i promenjen u bilo kom trenutku."

Šta o demonstracijama kažu posmatrači sa lica mesta

AFP je 4. februara razgovarao telefonom i sa novinarom Mihailom Bonvalotom (Michael Bonvalot) koji je objavio video iz Getrajdemarkta na Tviteru. On je rekao da je tada snimio video jer je primetio formaciju policije. Na Tviteru je ovako opisao svoj utisak: “Policija sada korača u sredini marša ekstremne desnice i demonstranata protiv korone - uz pozdrave i aplauze” gomile. Za AFP Bonvalot je pojasnio da “to ne znači da je policija tada bila deo demonstracija. Potpuno je nedopustivo tvrditi da se policija pridružila protestu.” Iako su učesnici protesta to tako interpretirali “to da li su policajci nosili šlemove ili ne nikako ne govori o njihovoj solidarnosti,” rekao je Bonvalot. Ima demonstracija sa i bez šlemova, rekao je on.

Fotograf AFP-a Aleks Halada potvrdio je to u telefonskom razgovoru 4. februara. On je takođe bio na protestu i rekao: “Normalno je da policija ne nosi šlemove dok god ne lete objekti. Ne možete govoriti o solidarnosti na osnovu spuštenih šlemova.” Njegove fotografije od 31. januara pokazuju da je tokom protesta bilo situacija i kad su policajci imali šlemove i kada nisu. Na primer, atmosfera se privremeno zaoštrila kad su demonstranti na Ringu nakratko bili opkoljeni.

Policajci sa i bez šlemova na protestu 31. januara, 2021. u Beču (Aleks Halada / AFP)

Lorenco Vinćentini (Lorenzo Vincentini) takođe je potvrdio za AFP 4. februara da skidanjem šlemova nije pokazana solidarnost. On radi kao slobodni fotograf, često slika marševe desničara i bio je na licu mesta u Getrajdemarktu na dan protesta. “To očigledno nije bilo bratimljenje."

Da li šlemovi treba da se nose ili ne odlučuje šef operacija na osnovu procene rizika situacije, objasnio je ekspert za administrativno pravo Kristian Piška (Christian Piska) sa bečkog Instituta za ustavno i administrativno pravo.

Takve procene su već pravljene u jednom ranijem slučaju kako je rekao portparol berlinske policije u vezi sa rasporedom nemačkih policajaca na terenu. “Da li će šlem biti nošen ili ne zavisi od procene opasnosti situacije i o tome se odlučuje od slučaja do slučaja,” rekao je tada portparol berlinske policije AFP-u. “Policajci, posebno iz takve policijske jedinice, vrlo dobro znaju kako da predvide opasnost i retko budu zatečeni kad skinu šlemove,” dodao je on.

U skladu sa tim, bilo je drugih protesta na kojima je policija nosila šlemove u rukama. To se, na primer, dogodilo na protestu protiv deportacija u Beču, nedelju dana nakon demonstracija protiv korone.

Policija tokom demonstracija protiv deportacija na bečkom Ringu 6. februara 2021. (Eva Vakenrojter / AFP)

Stručnjak za administrativno pravo Piška dodao je u razgovoru za AFP 4. februara: “Često se zaboravlja: spontane demonstracije su takođe zaštićene osnovnim pravom na slobodu protestovanja." Osim toga, policija ima obavezu da zaštiti i mora delovati što je više moguće de-eskalirajuće. U slučaju demonstracija zbog korone on ne vidi da je akcija policije bila neprikladna.

Prema izveštaju policije, tom prilikom je bilo oko 850 prijava i hapšenja.

Zaključak: Sama policija opisuje svoje akcije kao operativne taktike da obezbedi situaciju bez nasilja i negira tvrdnju iz objava. Nekoliko fotografa koji često izveštavaju sa demonstracija nezavisno su ukazali da je pratnja policije bez šlemova normalna procedura i nema veze sa solidarnošću.

Prevela i pripredila
Covid-19