Metodologija: kako radimo

Pored tradicionalnih novinarskih veština, za proveru onlajn informacija koristimo određeni broj jednostavnih alatki, kao i zdrav razum i mnogo opreza

Cilj nam je da transparentno pokažemo korake koje preduzimamo tokom procesa razotkrivanja lažnih vesti.

Polazeći od određenog pitanja, želimo da istražimo i izvestimo o sumnjivim pričama i tvrdnjama koje mogu ali ne moraju završiti na našim servisima vesti.

Naši urednici počinju pokušajem da identifikuju izvor tvrdnje, istražujući uz pomoć naših arhiva i novinara kad je potrebno.

U istragama tražimo nepristrasne, javno dosupne informacije i povezujemo ih onlajn.

Ući  izvoru u trag

Dobar deo netačnih informacija uključuje stare fotografije izvučene iz konteksta. 

Počinjemo sa obrnutom pretragom slika, ubacujući fotografiju u jedan od nekoliko pretraživača da vidimo da li se prethodno pojavila na internetu.

Desnim klikom na sliku u pretraživaču Gugl Hrom (Google Chrome) dobija se opcija “pretraži Gugl za sliku”. Pretraživač će prelistati svoju bazu podataka da vidi da li u svom indeksu ima sličnih fotografija. 

Obično redovno koristimo i preporučujemo naš program Invid/We Verify ekstenziju (vidi niže) koji vam daje izbor pretraživača za slike uključujući Gugl, Bing (Majkrosoft), Jandeks (Yandex - Ruski), TinAj (TinEye - pretražuje po slikama, ne ključnim rečima) i Baidu (Kineski), jednostavnim desnim klikom na sliku ukoliko ste prethodno instalirali ekstenziju.

Obrnuta pretraga ne daje uvek rezultate, bilo zato što slika nikad nije objavljena na internetu ili zato što još nije indeksirana. Ponekad pretraživači za obrnutu pretragu slika mogu biti zbunjeni fotografijom koja je preokrenuta, kao što je ova koju smo pronašlii u ovoj priči o kanadskom premijeru Džastinu Trudou. 

Zbog toga takođe tražimo i prepoznatljive znake (kao što su oznake prodavnica, ulični znaci, arhitektura, vegetacija, registarske tablice) da otkrijemo gde ili kad je slika napravljena.

Kao deo istraživanja ovog video snimka na Kritu, otkrili smo lokaciju preko Gugl mapa nakon posmatranja oblika plaže.

Same slike ili video snimci nikad nisu dokaz izjave. Takođe moramo da proverimo podudarnost slike sa informacijama kao što je datum kad je objavljena i detaljima unutar nje, kao što su vremenski uslovi.

Kad se suočavamo sa sumnjivim slikama, dajemo sve od sebe da nabavimo originalne datoteke da bismo procenili da li su bile izmenjene.

Traganje za izvorom saopštenja ili citata

Jednostavno kopiranje pasusa teksta u pretraživač može često otkriti da li on već cirkuliše internetom.

Citati u vezi sa političarima su često preuzeti sa parodijskih internet stranica. Kopiranje u pretraživač može dovesti do izvora za nekoliko sekundi.

Ako se komentar pripisuje nekoj osobi, tražimo pouzdan izvor (audio ili video snimak, zvanični transkript) ali tražimo i onlajn naloge osobe za dalju proveru. Ponekad možemo i kontaktirati osobu direktno da zatražimo da dokažu svoju izjavu.

Kad se suočavamo sa kvantitativnim podacima, tražimo original studiju i metodologiju.

Ispitivanje video snimaka

Takođe koristimo INVID/We Verify Chrome ekstenziju, u čijem je razvijanju učestvovao i AFP. Ova alatka nam dozvoljava da izdelimo video u slike (preko dugmeta “Keyframes”). Ona onda izvrši nekoliko pretraga na istim slikama.

Može biti od velike pomoći ako sumnjate da je slika preokrenuta, pošto vam ekstenzija dozvoljava da je vratite nazad (idite na “Magnifier" --> Insert your image --> "More filters" --> "Flip" --> "Apply").

Ukršteno proveravanje informacija

Ako su slika ili informacija koji cirkulišu internetom sumnjivi, posebno ako ne navode izvor, jedan od naših prvih refleksa je da proučimo komentare. Neko može dati kontradiktornu informaciju ili postaviti pitanja o tačnosti posta.

Ako su neka osoba ili organizacija pomenuti, kontaktiramo ih za njihovu verziju događaja.

Ako je upitna publikacija bazirana na slici ili video snimku, potražićemo ostale slike sa istog događaja da ih uporedimo. Takođe nastojimo da kontaktiramo autora slike i, gde je to moguće, da ih lociramo i citiramo.

Kontaktiranje pravih izvora

Redovno radimo na temama o kojima imamo malo prethodno znanje. U takvim slučajevima, sarađujemo sa novinarima AFP-a koji su stručni za specifičnu temu, region ili jezik. Blisko sarađujemo sa AFP-ovim svetskim fact-checking timom.

Ne samo internet

Za neke provere činjenica internet i telefon nisu dovoljni. Ponekad - kao u svakoj vrsti novinarstva - potrebno je da budete na terenu.

U julu 2018. godine zamolili smo novinara AFP-a u Kuvajtu da proveri video koji je postao viralan. Mnogo publikacija tvrdilo je da video pokazuje saudijskog muškarca kako napada recepcionera u jednoj londonskoj bolnici. 

Međutim, početna onlajn istraga odvela nas je na drugu stranu: napad se navodno dogodio u jednoj veterinarskoj klinici u Kuvajt Sitiju.

Naš novinar je posetio kliniku koju smo identifikovali na internetu i potvrdio da je to isto mesto, pritom je dobio svedočenje veterinara koji je napadnut u videu. Evo proverene činjenice.

Viši urednik pregleda svaki izveštaj pre nego što bude objavljen onlajn.

Koristimo arhivske alatke kao što su Wayback Machine ili Perma CC, da bismo izbegli povećavanje broja klikova na lažne informacije i da bismo sačuvali trag u slučaju da je post kasnije promenjen ili nestao.

Politika ispravki

Ako napravimo činjeničnu grešku, ispravićemo je i napisati to u originalnom članku. To će jasno biti označeno kao “ISPRAVKA” na dnu članka, sa datumom promene i objašnjenjem. Ako je greška značajna uklonićemo priču i ostaviti objašnjenje.

Za pojašnjenja ili dodavanje novih informacija koristićemo “IZMENI” dugme na dnu priče.

Alatka za proveru tvrdnje

AFP koristi alatku za proveru tvrdnje u svojim fact checking člancima. To uključuje informacije kao što su tvrdnja koja se procenjuje, ko je to ustvrdio i kakva je presuda. To omogućava pretraživačima kao što su Gugl i Bing da lako predstave proverene činjenice u odgovoru na pretrage specifičnih tvrdnji.

Fejsbuk program

AFP je deo Fejsbukovog programa provere činjenica u saradnji sa trećim licima. Priče označene na Fejsbuku deo su materijala koji istražujemo. 

Fact-checking operacije AFP-a dobijaju direktnu podršku kroz Fejsbukov program.

Sadržaj koji fact checkeri ocene kao “netačan” degradiran je u prikazivanju vesti tako da će ga manje ljudi videti.

Sadržaj, međutim, nije izbrisan kao rezultat ocenjivanja.