Švajcarska studija je pronašla bakterije i gljivice na maskama - ali su pogrešno bile upotrebljavane danima

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

U objavama podeljenim na Fejsbuku nekoliko stotina puta tvrdi se da su maske opasno pune bakterija i gljivica na osnovu studije objavljene u jednom švajcarskom časopisu. Objave, međutim, ne daju celu informaciju: u časopisu je objašnjeno da su testirani ljudi, suprotvno svim sanitarnim preporukama, koristili istu masku danima, čak i nedeljama.

“Jedanaest od dvadeset maski sadržalo je više od 100.000 kolonija bakterija, od kojih su čak tri premašile milion. Laboratorijski tehničari koji su izvršili test pronašli su stafilokoke na 14 maski. To su bakterije koje mogu izazvati upalu pluća i meningitis. S druge strane, kod 15 pronašli su gljivice koje bi, prema švajcarskom Saveznom zavodu za javno zdravlje, mogli biti odgovorni za iritaciju respiratornog trakta i očiju,” piše u objavi postavljenoj na Fejsbuku 14. oktobra 2020. godine. Podeljena je skoro 400 puta za dve nedelje, uključujući u grupama protiv nošenja maski, na primer u ovoj koja tvrdi da je “Covid-19 prevara”. 

Isti tekst je postavljen ovde i podeljen još na stotine puta. Korisnica ga je podelila uz komentar: “šta se sve nadje na maskama posle samo 2h”. 

Snimak sa Fejsbuka napravljen 28. oktobra 2020.

Autori objave navodno izveštavaju o zabrinjavajućim rezultatima studije koju je sproveo švajcarski časopis za potrošače K-Tipps. “Švajcarski časopis za potrošače K-Tipp odlučio je da ispita maske koje su se koristile kako bi utvrdio da li su ispravne. Prikupili su dvadeset maski za jednokratnu upotrebu od putnika iz Ciriha i naručili test u švajcarskoj laboratoriji,” piše u objavama.

Članak K-Tippsa je postavljen na sajtu 17. Septembra 2020. ali je dostupan samo pretplanicima. Nekoliko medija je prenelo vest, na primer ovde. Na društvenim mrežama mogu se naći i slike štampanog izdanja od 16. septembra. 

Ljudi su prijavili da su maske nosili danima, čak i nedeljama

Ove objave su tačno prenele nalaz studije, koja je sprovedena na samo 20 maski. Međutim, izostavile su ključni deo.

Članak ne zaključuje da nošenje maski dovodi do razboljevanja, nego da ljudi koriste maske na nehigijenske načine. Ukazuje se da su dugotrajno nošenje maski za jednokratnu upotrebu i nedostatak higijene doveli do porasta bakterija i gljivica na maski.

“Bakterije i plesni se brzo množe ispod maske. Stoga, nakon upotrebe maske za jednokratnu upotrebu, trebalo bi da operete ruke odmah nakon što je dodirnete,” navodi se u članku. Takođe se upozorava da je nehigijenski nositi maske u džepu.

Odakle te bakterije i gljivice? “Dospele su na masku kada je osoba neopranih ruku dodirnula tkaninu,”  objašnjeno je u članku. Takođe se navodi da “većina putnika nosi masku nekoliko dana, čak i nekoliko nedelja.” Ljudi koji su učestvovali u istraživanju rekli su da ne mogu da priušte promenu maske nekoliko puta dnevno. Drugi su rekli da ne žele da proizvode nepotreban otpad.

‘Ponašajte se prema svojoj maski kao prema donjem vešu’

Istraživanja su pokazala da je važno redovno menjati masku za lice. Nije maska nosilac bakterija i gljivica, već njena vlaga, toplota i nedostatak higijene, ističe se u članku.

Dok se obavezno nošenje maski u javnom prostoru sprovodi u sve više zemalja, uključujući Srbiju i Hrvatsku od leta 2020, određeni broj ljudi protivi se toj meri.

Grupe “protiv korone” su vladine mere, preduzete da zaustave širenje virusa koji uzrokuje bolest Covid-19, nazvale “diktatorskim” i “zlim”. Te grupe sve više dele dezinformacije o Covid-u-19 i nošenju maski, napisao je servis AFP Činjenice ovde, ovde i ovde.

Zdravstvene vlasti u Hrvatskoj i Srbiji i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), preporučuju menjanje maske posle svake upotrebe ili kada se ovlaži, ali nigde ne ukazuju na štetnost produženog nošenja, sve dok se redovno menjaju.

Hrvatski zavod za javno zdravlje je izdao detaljne smernice za širu javnost o korišćenju maski, uključujući i da je “navlaženu masku potrebno skinuti i zamijeniti novom, suhom,” da “nakon skidanja masku treba  odmah oprati” i da “kako bi se spriječila pojava plijesni, nije preporučljivo masku dugo čuvati zatvorenu nakon nošenja.”

“Ponašajte se prema svojoj maski kao prema donjem vešu; operite je nakon svake upotrebe,” napisala je AFP-u u mejlu 10. septembra Dr Loren Ploh (Lauren Ploch), dermatološkinja u američkim gradovima Augusta i Aiken.

“Na maskama nećemo naći više mikroorganizama - bakterija, gljivica ili virusa - nego što bismo ih ionako udahnuli,” rekla je za AFP Faktuel Florans Elias (Florence Elias), profesorka fizike na francuskom Univerzitetu Paris Didero.

AFP Urugvaj je u julu 2020. objasnio da maske ne izazivaju rak niti stvaraju “kulturu bakterija”. AFP Činjenice takođe je u avgustu razobličio tvrdnju da slike pokazuju da nošenje maski izaziva bakterijske infekcije na licu. Slike su prikazivale različita stanja poput varičele i rozacee.

KORONA VIRUS