Ne, maske ne uzrokuju prekomerne nivoe CO2 kod zdravih ljudi

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

U videu na nemačkom podeljenom na Fejsbuku više od 11,000 puta u deset dana, u objavama na srpskom i hrvatskom se tvrdi da je eksperimentom dokazano  da nošenje maski kao mera za suzbijanje epidemije COVID-a-19 zapravo dovodi do znatno povećanog i štetnog nivoa CO2 za ljude koji ih nose. Netačno je: eksperiment obmanjuje i maske ne uzrokuju prekomerne nivoe CO2 kad se pravilno koriste.

“Ogromna KONCENTRACIJA CO 2 ISPOD MASKE!! (...) Sad zamislite kako to utiče na dečiji mozak u razvoju,” piše Fejsbuk korisnik u objavi podeljenoj više od 11,000 puta od 11. septembra 2020. godine. “Svakom imalo pametnom čovjeku je jasno da ta krpica ne može zaustaviti virus. Ali zamislite koju štetu može napraviti kad se koncentracija CO2 poveća sa 400 na 10000 ppm,” piše drugi korisnik u objavi koja prikazuje isti video. Video je podeljen ovde, ovde i ovde i u objavima na drugim jezicima poput nemačkog, turskog i holandskog.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 21. septembra 2020.

Žena u videu navodno meri koncentraciju ugljen-dioksida (CO2) u vazduhu. Drži uređaj i prikazuje ekran na kome piše 424 ppm, što je normalan nivo ovog gasa. “Ppm” označava (jedan) deo na milion (engl. parts per million) i koristi se za merenje koncentracije. Kada žena postavi merni uređaj ispod maske, nivo koncentracije CO2 se naglo povećava. Uređaj počinje da ispušta zvuk dok se broj na ekranu povećava i, nakon minut i po, dostiže 10.000 ppm, što je maksimalni kapacitet uređaja.

Korišćen uređaj je običan uređaj za merenje CO2 kompanije Kecheer koji se može kupiti za nešto manje od 100 evra, potvrdila je AFP-u žena sa video snimka u telefonskom razgovoru. Objavila je originalan snimak na njenom Fejsbuk nalogu 3. septembra 2020. godine.

“Ako bi ova žena radila sa maskom za lice, radila bi satima sa koncentracijom CO2 iznad 10.000 ppm. Da li je zdravo ili ne, ostaje da se vidi,” kaže čovek sa austrijskim naglaskom u videu.

Tvrdnja da bi se CO2 akumulirao ispod zaštitne maske u znatno visokim količinama je netačna. Visoki nivoi CO2 na snimku su rezultat obmanjujućeg procesa merenja.

Kolika je normalna koncentracija CO2 u vazduhu?

Ljudskom telu potreban je kiseonik iz vazduha koji udišemo kako bi snabdeo ćelije energijom. Kada izdahnemo, emitujemo ugljen-dioksid (ili CO2). Tokom lakših aktivnosti, svakoga sata ispuštamo u vazduh između 20 i 40 litara CO2, prema izveštaju Radne grupe za vazduh u zatvorenom prostoru austrijskog Saveznog ministarstva poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i upravljanja vodama objavljenom 2017. godine. To znači da su ljudi glavni izvor CO2 u zatvorenim prostorima (strana 8).

Prema istom izveštaju (strana 11), normalne koncentracije CO2 u stambenim zgradama kreću se od 400 do 700 ppm  Kuvanje ili boravaka u sobi bez ventilacije  brzo dovode do povećanja nivoa. Za školske prostorije, kancelarije, spavaće sobe i druga mesta gde ljudi provode duge vremenske periode, austrijska radna grupa za vazduh u zatvorenom prostoru preporučuje da se ne prelazi koncentracija CO2 od 1.000 ppm (strana 3).

Nemački Komitet za referentne vrednosti vazduha u zatvorenom prostoru je došao do istog zaključka, klasifikujući koncentraciju CO2 manju od 1.000 ppm kao bezopasnu, a onu iznad 2.000 ppm kao higijenski neprihvatljivu.

Maksimalno dozvoljena koncentracija gasa, supstance ili pare na radnom mestu propisana je takozvanom MAK vrednošću. MAK je skraćenica za maksimalnu koncentraciju na radnom mestu. U Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj ove vrednosti CO2 su u proseku ograničene na  5.000 ppm “tokom osam sati dnevno,” objasnio je AFP-u mejlom Heinz-Jorn Moriske, direktor nemačke Komisije za higijenu vazduha u zatvorenom prostoru. U stambenim protorima ili mestima poput škola i univerziteta, maksimum je 1.000 ppm za 24 sata.

Obmanjujući rezultat: uređaj nije pravilno korišćen

Na početku videa, uređaj prikazuje nivo CO2 od 415 do 431 ppm, što je normalna vrednost u prostoriji. Ispod maske, uređaj dostiže svoju mernu granicu i pokazuje 10.000 ppm, značajno povećanu vrednost koja bi bila neprihvatljiva prema MAK sistemu.

Međutim, uređaj stavljen ispod maske prikazuje samo nivo CO2 u izdahnutom vazduhu, a ne i u vazduhu koji ljudi udišu kada nose maske. “Merni eksperiment nije ispravan jer nema usmerenog protoka vazduha kroz uređaj,” objašnjava Heinz-Jorn Moriske. Tokom normalnog procesa disanja udišemo mnogo više vazduha od samog vazduha koji se nalazi ispod maske. Zapravo, u uputstvu za upotrebu sličnog uređaja izričito piše da uređaj za merenje CO2 ne treba postavljati na mesta gde ljudi mogu direktno da dišu u senzor. Upustvo za upotrebu Kecheer uređaja nismo pronašli na internetu.

U video prezentaciji sličnog uređaja objašnjeno je da ne treba disati direktno u njega i prikazano je da u tom slučaju nivo CO2  brzo raste, a  rezultat nije pouzdan. “Pri disanju se prirodno izbacuju visoke koncentracije CO2, pa vas molimo da ne izdišete na CO2 merač da ne biste izazvali lažne rezultate,” kaže glas u videu.

Snimak sa Jutjuba napravljen 22. septembra 2020.

Visoke vrednosti na video snimku ne znače automatski da je maska štetna po zdravlje. Uglavnom, izdahnuti CO2 izmeren uređajem ne ostaje zarobljen ispod maske. “CO2 je gas i ne zaglavljuje se u materijalu,” objasnio je u listu Stutgarter Zeitung u aprilu Jakob Maske, lekar iz Berlina i portparol Profesionalnog udruženja lekara za decu i omladinu (BVKJ).

Nemačka liga za respiratorni trakt, udruženje koje lekarima i pacijentima pruža informacije o respiratornim bolestima, takođe ističe da normalne maske nisu u potpunosti nepropusne i da je stoga, iz naučne perspektive, kod zdravih ljudi malo verovatno opasno povećanje količine CO2 u krvi.

Profesionalne maske poput FFP2 i FFP3, s druge strane, čvršće zaptivaju i zbog toga zahtevaju ubrzano disanje što je nekima neprijatno. Bolesni ljudi sa respiratornom insuficijencijom bi to mogli doživeti kao poteškoće sa disanjem. “Najzad, (maska) može ometati disanje u slučaju bolesti srca ili disajnih puteva ili pod velikim naporom. Takođe je moguće da se sa maskom osećate nelagodno ili imate utisak da se gušite, ali to je psihološki osećaj,” potvrdio je AFP-u u septembru Iv Copiters (Yves Coppieters), epidemiolog sa Slobodnog univerziteta u Briselu.

U praksi, radnici koji moraju da nose FFP2 ili FFP3 maske jednostavno ih uklanjaju pre nego što vrate previše CO2, uverava Nemačka liga za respiratorni trakt. “Nemoguće je imati manjak kiseonika ukoliko ste zdrava osoba,” potvrdio je takođe u maju u intervjuu za nemački list Idova specijalista za pluća Dominik Delveg (Dominic Dellweg).

Organizacije poput nemačkog Instituta Robert Koch i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) preporučuju nošenje maske kao deo grupe mera protiv koronavirusa. SZO je takođe objavila na Fejsbuku grafiku i objavu u kojima tvrdi da nošenje medicinskih maski ne može da dovede ni do trovanja ugljen-dioksidom niti do nedostatka kiseonika. Minhenska klinika, jedna od najvećih bolničkih grupa u Nemačkoj, je takođe razobličila sličnu tvrdnju u maju ove godine, rekavši da se “u medicinskoj objavi” koja se trenutno deli  (na društvenim mrežama), tvrdi da se CO2 akumulira ispod zaštitne maske i postaje opasan za korisnika. Ovo je NETAČNO!”

Tvrdnja da upotreba zaštitnih maski može da dovede do povećanog i potencijalno štetnog nivoa CO2 nije nova. AFP-ovi servisi za proveru činjenica su je već razobličili ovde i ovde. Druge organizacije za proveru činjenica su takođe razobličile slične eksperimente ovde i ovde.

Prevela i pripredila
Marion Dautry
KORONA VIRUS