Nošenje maski neće sprečiti dotok kiseonika do vaših ćelija niti uzrokovati rak

Članak je star više od godinu dana.
Objavljeno 2. oktobra 2020. u 16:44
Za čitanje potrebno 10 minuta
Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd

U objavama podeljenim više stotine puta na Fejsbuku tvrdi se da nošenje maski može izazvati rak, na osnovu citata pripisanog pokojnom dr. Oto Hajnrihu Varburgu u kome se kaže da ćelije bez kiseonika postaju kancerogene. Izjava, ipak, nije autentična i naučnici kažu da je tvrdnja netačna dok su nekoliko drugih tvrdnji već razobličili AFP-ovi servisi za proveru činjenica.

“Oduzmete li zdravoj stanici 35% njenog kisika, možete je pretvoriti u stanicu raka za samo dva dana,” piše na slici medicinske maske, podeljenoj na Fejsbuku više od 600 puta od 18. septembra 2020. godine kada je objavljena. Izjava je pripisana dr. Oto Hajnrihu Varburgu (Otto Heinrich Warburg), dobitniku Nobelove nagrade, koji je umro 1970. godine. Ista slika i izjava dele se i u drugim objavama kao ovde ili ovde u ćiriličnom tekstu i sa drugačijom slikom žene sa maskom. Ista tvrdnja je podeljena na drugim jezicima, na primer na engleskom i na hebrejskom.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 29. septembra 2020.

AFP Činjenice je pričao sa nekoliko naučnika koji su pisali o Varburgovom radu. Niko od njih nije bio upoznat sa takvom izjavom i rekli su da se to ne može zaključiti iz doktorovih hipoteza. Izgleda da citat nije autentičan.

Dr. Oto Varburg i ‘Varburgov Efekat’

Oto Hajnrih Varburg bio je nemački fiziolog i biohemičar rođen 1883. godine čiji je rad na disanju ćelija bio preloman za proučavanje ćelija i karcinoma. Dobio je Nobelovu nagradu 1931. godine za “otkriće prirode i načina rada respiratornih enzima.”

“Varburg je pretpostavio da je ugroženo disanje primarni uzrok raka - a ne nedostatak kiseonika,” napisala je u mejlu AFP-u 30. septembra Angela Oto (Angela Otto), vanredna profesorka u Minhenskoj školi za bioinženjering.

Prof Oto H. Varburg, Nemački savezni arhiv (Bundesarchiv, Bild 102-12525 / Georg Pahl / CC-BY-SA 3.0)

Varburgov rad je kasnije nazvan ‘Varbugov efekt’: “U prisustvu dovoljne količine kiseonika normalne ćelije vrše glikolizu (razgradnju glukoze) i kanališu krajnji proizvod (piruvat) u metabolički ciklus (TCA ciklus), koji je povezan sa respiratornim lancem (gde je potreban kiseonik) kako bi se proizvela većina potrebne energije. Kada nedostaje kiseonika (anaerobni uslovi), energija se takođe može proizvoditi i povećanjem glikolitičke stope sa krajnjim proizvodom pretvorenim u mlečnu kiselinu - a to se naziva ‘anaerobna glikoliza’. Međutim, ćelije raka, pored održavanja aktivnosti respiratornog lanca, koriste i anaerobnu glikolizu čak i u prisustvu dovoljne količine kiseonika, što dovodi do velike proizvodnje mlečne kiseline koju ćelije oslobađaju. Ovo se danas naziva ‘Varburgov efekat’,” objasnila je u drugom mejlu 1. oktobra 2020. godine profesorka Angela Oto.

Ukratko, Varburgov efekt je “fenomen kada različite vrste raka uzimaju veliku količinu šećera i fermentišu njegov višak (slično onom kako kvasac fermentira šećer da bi se stvorio alkohol),” rekao je u mejlu AFP-u 29. septembra specijalista za metabolizam karcinoma i profesor na univerzitetu Djuk (Duke University) Džejson Lokasejl (Jason Locasale).

“O njegovoj ulozi u pospešivanju raka i dalje se raspravlja, ali verovatno stvara veliki broj povoljnih uslova za rast tumora“, rekao je, dodajući da su istraživanja još uvek u toku.

Izjava se ne može naći u radu Varburga i naučnici je nikada nisu čuli

Izjava “Oduzmete li zdravoj stanici 35% njenog kisika, možete je pretvoriti u stanicu raka za samo dva dana” se ne može naći u Varburgovim objavljenim radovima, poput teksta “Metabolizam tela” objavljenog 1926. godine i “O poreklu ćelija raka” objavljenog 1956. godine.

Pretraga za tačnom izjavom na Guglu na engleskom dovodi samo do komercijalnih prezentacija ili onih koje promovišu alkalnu ishranu ili alternativne medicinske tretmane. Pretraga na srpskom ili hrvatskom daje isti rezultat.

Slobodan Dević, docent na Univerzitetu McGill i medicinski fizičar u Jevrejskoj opštoj bolnici u Montrealu, objasnio je AFP-u mejlom da “je Varburg prvobitno pretpostavio da u ćelijama raka dolazi do oštećenja mitohondrija (što je bilo logično) ali se kasnije ispostavilo da to nije tačno (na osnovu njegovih ličnih ispitivanja, kao i mnogih drugih)”.

“Možda je,mada meni nije poznato, Varburg postavio drugu hipotezu, u želji da objasni efekat koji je otkrio eksperimentalno, da nedostatak kiseonika može da dovede do karcinogeneze, mada je ova hipoteza manje verovatna od one prve,” dodao je Dević koji je takođe napisao rad “Varburgov efekat - Posledica ili uzrok karcinogeneze?” objavljen 2016.

“Da je to tačno, siguran sam da bi ceo naučni svet to znao, pa čak i ja,” rekao je.

“Čini mi se da je deo te izjave preuzet iz (uređenog) izveštaja Ota Varburga o njegovom govoru na sastanku Nobelove nagrade u Lindauu 1966. godine (Varburg, 1967), koji se može naći na sekundarnim nenaučnim veb stranicama, često u kontekstu oglašavanja određene vrste terapije protiv raka,” napisala je profesorka Angela Oto.

Varburg je tada tvrdio da “ovakvim eksperimentima otkrivamo da je već inhibicija od 35 procenata disanja kiseonika dovoljna da se postigne takva transformacija (ćelije koje se pretvaraju u anaerobnu glikolizu zbog nedostatka kiseonika, prim. aut.) tokom rasta ćelija.

“Varburg je proučavao embrionalne ćelije, koje su pri kultivaciji u uslovima sa niskim sadržajem O2 pokazale ‘metabolizam karcinoma’, što je indikativno za anaerobnu glikolizu. Takođe je u ovom radu (Warburg, Geissler, & Lorenz, 1965.) kao i u radu (Warburg, Gawehn, Geissler, Kayser, & Lorenz, 1965.) opisao zapažanje da ćelije mogu da se prebace sa ‘embrionalnog’ (aerobnog) metabolizma na metabolizam “karcinoma” (anaerobni) u roku od 2 dana rasta, u zavisnosti od O2-uslova u kojima ćelije rastu. Međutim, nijedan od njegovih eksperimenata zapravo nije pokazao da su takve (izvorno normalne) metabolički transformisane ćelije zaista bile ćelije raka po drugim kriterijumima,” objasnila je profesorka Angela Oto, dodajući da “adaptivna promena u metabolizmu jednostavno ne stvara ćeliju tumora.”

Znamo da normalne, zdrave ćelije mogu “imati visoku glikolitičku stopu i proizvoditi mlečnu kiselinu (npr. mišićne ćelije)”. Tako da ukoliko ćelija pokazuje ponašanje koje je Varburg opisao kao “metabolizam raka” to ne znači da je ona postala tumor.

“Danas znamo da ćelije imaju senzore za O2 koji regulišu njihov metabolizam kako bi preživele periode sa niskim sadržajem O2 bez pretvaranja u tumorske ćelije. Bavila sam se ranije ćelijama tumora u hipoksiji i nikada nisam naišla na izveštaj ili komentar da bi normalna ćelija postala kancerogena izlaganjem hipoksiji u periodu od nekoliko dana. Zdrave ćelije su takođe prilagođene tako da prežive prolazne periode niskog kiseonika,” rekla je pr. Angela Oto.

Maske ne uzrokuju opasan nedostatak kiseonika

Profesorka ne vidi “potrebu za brigom” oko nošenja maske kada je u pitanju unos kiseonika. “Naš unos kiseonika može biti malo otežan i zahtevati veći napor pri disanju (ono što primetite dok trčite ili se penjete stepenicama). Ali ovo je daleko od ‘gušenja’ ćelija zbog nedostatka kiseonika. Nivoi kiseonika u tkivima su veoma promenljivi, obično niži nego u krvi, ali su takođe i dinamični, na šta su ćelije sposobne da se prilagode,” objasnila je.

Mnoštvo netačnih tvrdnja o maskama nalazi se u objavi u kojoj se takođe nalazi slika sa navodnom izjavom dr Varburga. “Maske su opasne za disajne puteve. Izazivaju vodu u plućima, upalu pluća i meningitis kod onih koji ih nose,” navodi autor objave podeljene više od 500 puta za deset dana.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 29. septembra 2020.

(Maske) “nemaju nikakvog efekta u zaštiti od virusa, a izazivaju teške bakterijske upale jer su leglo bakterija. Izazivaju i trovanje krvi ugljen dioksidom jer osoba koja ih nosi ponovo udiše izdahnuti otrovni zrak, budući da maska sprečava dotok kisika i čistog zraka.

“Osim toga maske izazivaju glavobolju i nesvjestice zbog nedovoljnog čistog zraka
Izazivaju i alergije po licu u vidu osipa!” kaže na kraju teksta.

Snimci te objave su takođe podeljeni na društvenim mrežama, na primer ovde i ovde.

“Varburg je pokazao da nedostatak kiseonika može oštetiti ćelijsko disanje, povećavajući tako neoplastičnu transformaciju. Taj nedostatak je bio mnogo veći od 35% (...) Iako bi dugotrajno nošenje maski moglo donekle ograničiti kiseonik, ograničenje je daleko ispod uslova nedostatka kiseonika koje je Varburg proučavao,” rekao je u mejlu AFP-u 29. septembra istraživač raka i profesor biologije na Bostonskom koledžu Tomas Sejfrid (Thomas Seyfried).

“Nema dokaza da bi nošenje maske moglo uticati na pojavu raka, posebno ako se maska pravilno nosi, to ne bi trebalo da utiče na vaše disanje. Vežbanje i promene u disanju mogli bi imati uticaj na pojavu raka i to se trenutno intenzivno istražuje,” rekao je Džejzon Lokasejl.

AFP-ovi servisi za proveru činjenica su već razobličili nekoliko mitova o navodnoj opasnosti od nošenja maski, uključujući netačnu tvrdnju da su maske beskorisne protiv virusa ili da uzrokuju hipoksiju (nedostatak kiseonika u telu).

Ukoliko se pravilno nosi, malo je verovatno da da bi maska od tkanine smanjila dovod kiseonika toliko da bi se osoba koja je nosi onesvestila, rekla je AFP-u mejlom u junu 2020. Vinita Dubej (Dubey), pridružena medicinska službenica u Institutu za javno zdravlje u Torontu. “Generalno, maske od tkanine ne priležu čvrsto na lice. Vazduh uvek može zaobići masku i proći kroz pore u materijalu”, dok maska i dalje služi kao prepreka za male virusne čestice, dodala je.

Produženo korišćenje čak i N95 maski, koje koriste zdravstveni radnici i koje su dizajnirane tako da čvrsto priležu uz lice, “nije pokazalo izaziva toksičnost ugljen-dioksidom za zdrave ljude . Čak i ako se CO2 tokom vremena polako nakuplja u maski, nivoi su niski i uglavnom podnošljivi”, potvrdila je Dubej.

Stručnjaci upozoravaju samo na rizik u slučajevima zloupotrebe maski ili teških zdravstvenih stanja. “Anksioznost ili panika mogu dovesti do hiperventilacije (ubrzano disanje), što može dovesti do pada nivoa CO2 i simptoma kao što su nesvestica, vrtoglavica i konfuzija,” dodala je Dubej.

Maske ne uzrokuju zapaljenje pluća ili trovanje CO2

Takođe nije tačno da maske izazivaju opasnu koncentraciju CO2 za ljude koji ih nose, kao što je AFP već dokazao, niti uzrokuju zapaljenje pluća ili pleuritis.

Dr Leon van den Torn (Leon van den Toorn), predsednik holandskog udruženja lekara za plućne bolesti i tuberkulozu i pulmolog u Univerzitetskom medicinskom centru Erasmus, odbacio je takvu tvrdnju kao “potpunu besmislicu”. “Jednostavno ne postoje naznake da maska za lice nosi bilo kakav zdravstveni rizik,” rekao je AFP-u.

Van den Torn je odbacio tvrdnje da ljudi koji nose maske ne dobijaju dovoljno kiseonika ili da udišu previše ugljen-dioksida. Dodao je da ljudi (svakako) udišu sopstvene bakterije, bez obzira na to da li nose masku za lice ili ne, “jer su im one u ustima”.

“Udisanje i izdisanje vazduha odvija se na otprilike isti način (kao i bez maske za lice). Vazduh prolazi oko i kroz maske, tako da ne postoji rizik da izaziva nedostatak kiseonika,” rekao je.

Maske nisu ‘skladište za bakterije’ i ne uzrokuju meningitis

Tvrdnje da maske izazivaju bakteriološke infekcije na ili oko lica takođe su odbačene. U avgustu 2020. godine društvenim mrežama kružile su fotografije za koje se tvrdilo da pokazuju “bakterije na ustima posle nošenja maske”. One su zapravo pokazale nepovezana stanja kože poput rozaceje ili bolesti kao što su boginje. Samo jedna od tih fotografija pokazala je mnogo manje ozbiljnu alergijsku reakciju koju je mogla izazvati maska, ali ne i bakterija.

AFP Faktuel (AFP Factuel, servis za proveru činjenica AFP-a na francuskom) je 31. jula. 2020. godine razobličio tvrdnju da bi nošenje maski moglo razviti bakterije ili gljivice na licu. “Nećemo naći više mikroorganizama - bakterija, gljivica ili virusa - na maskama od onih koje bismo svakako udahnuli,” rekla je za AFP Faktuel Florans Elias (Florence Elias), profesorka fizike na francuskom Univerzitetu Paris Didero.

Šta je tiče meningitisa, Centri za kontrolu bolesti (Centers for Disease Control - CDC, američki instituti za javno zdravlje) ga definišu kao “upalu (otok) zaštitnih membrana koje pokrivaju mozak i kičmenu moždinu.” “Oticanje obično uzrokuje bakterijska ili virusna infekcija tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Međutim, povrede, rak, određeni lekovi i druge vrste infekcija takođe mogu izazvati meningitis,” piše na sajtu CDC-a.

Kao što smo već objasnili, maske ne uzrokuju infekcije ili rak, niti čine da nosioci udahnu opasne bakterije, gljivice ili viruse. Prema srpskom Zavodu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, “enterovirusi, najčešći uzročnici virusnog meningitisa, prevashodno se šire putem direktnog kontakta sa sekretima (pljuvačka, ispljuvak, sekret iz nosa) inficirane osobe.” Pneumokokne bakterije koje mogu izazvati bakterijski meningitis šire se na isti način.

Maske, takođe, ne izazivaju gljivične infekcije u plućama. “Ne, one ne mogu izazvati infekcije,” rekao je u mejlu AFP-u 13. jula 2020. godine prof. Gaj Marks (Guy Marks), respiratorni lekar i epidemiolog sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu (University of South Wales u Australiji).

“Maska za lice ne može ugroziti naše zdravlje. Mnoge studije potvrđuju sigurnost i efikasnost maski za lice. Ona ne može na bilo koji način da ‘oslabi’ pluća. Štiti disajne puteve (a samim tim i pluća). Maska za lice štiti od udisanja svih čestica (uključujući gljivice). Sposobnost zaštite od udisanja čestica zavisi od prijanjanja maske i brzine njene filtracije," rekao je.

Lekari i zdravstvene ustanove ponavljaju da je važno koristiti maske čistim rukama kako bi se izbeglo njihovo kontaminiranje.

Alergije su retke

Moguće je da nošenje maski izazove alergijsku reakciju, ali to se retko dešava, posebno ako se pravilno nose i peru.

““Ponašajte se prema svojoj maski kao prema donjem vešu; operite je nakon svake upotrebe,” napisala je AFP-u u mejlu 10. septembra Dr Loren Ploh (Lauren Ploch), dermatološkinja u američkim gradovima Augusta i Aiken.

Ona dodaje da “većina ambulantnih zdravstvenih radnika,uključujući mene i moje kolege, nosi hirurške maske 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji” dok “stacionarni zdravstveni radnici nose još tešnje prijanjajuće maske i trpe malo privremenih neželjenih efekata zbog toga (ostaju tragovi pritiska koji izgledaju kao blage modrice).”