Putnici nose maske za lice u tramvaju u Zagrebu 25. juna, 2020, nakon što je nošenje maski u javnom prevozu u Hrvatskoj postalo obavezno (AFP / Denis Lovrovic)

Ne, mreže hirurških maski nisu prevelike za zaustavljanje COVID-a-19

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

U objavama na Fejsbuku podeljenim na hiljade puta od 2. avgusta tvrdi se da novi korona virus koji uzrokuje COVID-19 prolazi kroz mreže hirurških maski. Međutim, ako virus i jeste tako mali kao što fotografija u ovim objavama sugeriše, on putuje na mnogo većim kapljicama i uglavnom je filtriran, objašnjavaju stručnjaci za AFP.

“Maska pod mikroskopom… virusi prolaze izmedju vlakana, dok mnogi ljudi agoniziraju od fobije, uz manjak kisika...,” piše na hrvatskom u jednoj od objava koje su ukupno podeljene više od šest hiljada puta od 2. avgusta. Slične objave podeljene su ovde i ovde. Otkako je sredinom jula uvedena obaveza nošenja maski na javnim mestima u Hrvatskoj, protivnici sve više dele argumente da one ne mogu biti zaštita od COVID-a-19, kao i da ih vlasti koriste kao način da ućutkaju ljude. Druga objava glasi: “Maska i virus pod mikroskopom uvećani 25 puta. Pa uživajte u brnjicama!”. 

Snimak objave na Fejsbuku napravljen 4. avgusta, 2020.

Isti argument pojavio se u Srbiji ovde, a u julu u Češkoj ovde i sa različitim slikama u Francuskoj ovde i ovde.

“Ta argumentacija je netačna,” objasnio je AFP-u  Žan-Mišel Kurti (Jean-Michel Courty), profesor fizike na Sorboni i istraživač u laboratoriji Kastler Brosel (Kastler Brossel). Virus zaista jeste manji od pora na maski, ali “virus putuje na mnogo većim kapljicama vode,” izbačenim tokom kijanja, kazao je Kurti.

Usmeravanje na “veličinu virusne čestice je nevažno. Veličina kapljice koja sadrži virus je ono što je bitno,” rekao je u mejlu AFP-u Džulijan Lajbovic (Julian Leibowitz), profesor mikrobiološke patogeneze i imunologije na medicinskom koledžu A&M u Teksasu.

“Virus se uglavnom prenosi većim kapljicama, 5 do 15 mikrona u prečniku,” rekao je AFP-u u telefonskom razgovoru 24. jula Patrik Remington, (Patrick Remington) bivši epidemiolog u američkim Centrima za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) i direktor rezidencijalnog programa za preventivnu medicinu na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

“Dobro nameštene maske značajno smanjuju broj kapljica koje osoba izbaci,” dodao je Remington.

Hirurške maske filtriraju na nekoliko načina

Takve kapljice su relativno “teške” i “padaju brzo na zemlju zbog težine, tako da se prenose samo na ograničenoj razdaljini” do jednog metra, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji

Maska može uspešno da presretne čak i lakše kapljice koje ostaju da lebde u vazduhu, aerosole (manje od 5 mikrona), koje su nastale isparavanjem kapljica ili jednostavno disanjem nosioca virusa, rekao je Žan-Mišel Kurti.

Njihovo filtriranje je moguće zbog tri efekta fizike - efektom inercije i elektrostatičkog hvatanja ili difuzijom - objasnio je istraživač u ovom videu na francuskom (između 5'10 " i 7'30").

Prema ovom članku (na francuskom) objavljenom u časopisu Pour la Science (“Za Nauku”), koji su zajedno napisali Žan-Mišel Kurti i njegov kolega sa Sorbone Edvard Kerlik (Eduard Kierlik), hirurške maske sadrže filter od neprobojnih vlakana od otprilike pet mikrometara u prečniku. Filter izgleda kao “gusta šuma,” rekao je Kurti. Nošene brzinom vazduha, kapljice ne mogu da izbegnu “drveće”. “One promaše skretanje, kao auto koji ubrzava,” i onda pogode vlakna filtera, objasnio je istraživač.

Kad je reč o manjim kapljicama, njih vlakna maske zaustave kad se sudare sa molekulima. “To je kao kad pokušate da hodate kroz hodnik pun ljudi, završite tako što udarite u zid,” rekao je Kurti.

Pogrešno je i reći da maska funkcioniše samo kao “cediljka”. Hirurške maske su napravljene od polipropilena: “taj materijal privlači male čestice kao polipropilenske [mikrofiber] tkanine koje privlače prašinu," dodao je.

Svetska zdravstvena organizacija i zdravstvene vlasti u Hrvatskoj smatraju nošenje maske efikasnom merom da se spreči širenje virusa, uz fizičku distancu i pranje ruku. Ona je još efektnija ako se masovno nosi, jer nosioci istovremeno štite jedni druge.

Ljudi nose maske 17. aprila, 2020. u centru Zagreba tokom pandemije COVID-a-19, koju uzrokuje novi korona virus (AFP / Denis Lovrovic)

Od početka pandemije novog korona virusa bilo je mnogo kontroverzi i konfuzije o tome koliko su maske efikasna zaštita. Stoga su naučnici počeli više da istražuju  da li upotreba maski može pomoći u sprečavanju COVID-a-19 i SZO i neke zemlje redovno ažuriraju svoja uputstva o nošenju maski. 

“Postoji sve više empirijskih dokaza da upotreba maske sprečava prenošenje SARS-CoV-2” virusa, objašnjavaju istraživači sa univerziteta Pensilvanija i Kembridž.

U Sjedinjenim Državama CDC su objavili 14. jula, 2020. istraživanje u kome su dve osobe zaposlene u frizerskom salonu u Mizuriju bile pozitivne na korona virus. Obe su nastavile da rade još nekoliko dana noseći masku i bile u kontaktu sa 139 klijenata. Od tog broja 67 klijenata imalo je negativan test na COVID-19, ostali nisu razvili nikakve simptome.

Potpuno filtriranje bi sprečilo disanje

Neke čestice, međutim, uspevaju da prođu kroz masku: prema jednom istraživanju objavljenom u junu 2020. u američkom žurnalu Physics of Fluids, hirurške maske “nisu dokazano potpuno efikasne protiv izuzetno malih raspršenih čestica” i kapljica. Perfektno hermetičko zatvaranje, međutim, nije ni poželjno: “ne bismo mogli da dišemo!”, rekao je Žan-Mišel Kurti.

“Maska ne mora da bude 100 odsto efektivna da bi imala veliki efekat na usporavanja pandemije,” rekao je u julu AFP-u u mejlu doktor Bendžamin Numan (Benjamin Neuman) stručnjak za korona viruse koji vodi Odeljenje bioloških nauka na teksaškom A&M Univerzitetu-Texarkana.

Osim toga, prenos virusa aerosolima je predmet naučne kontroverze. Ovaj način prenošenja “ne može se isključiti”, posebno u "specifičnim zatvorenim prostorima, kao što su prostorije pune ljudi i neadekvatno ventilirane tokom dužeg perioda vremena a u kojima se nalaze zaražene osobe," priznala je SZO početkom jula. Kao primere SZO je navela vežbe hora, restorane ili časove fitnesa.

Virus onda može biti nošen aerosolima. Manji, ovi aerosolli mogu ostati unutra i ljudi ih mogu udisati.

Ova promena stava SZO-a došla je nakon objavljivanja otvorenog pisma više od 200 naučnika koji su pozvali na primenu preventivnih mera zbog sve više dokaza o “potencijalu širenja COVID-a-19 u letu.”

SZO, međutim, kaže da “do danas, transmisija SARS-CoV-2 ovim tipom vazdušnog puta nije pokazana.”

Čovek puši lulu dok nosi masku za lice tokom protesta u Nantu u zapadnoj Francuskoj, 30. juna, 2020. (AFP / Loic Venance)

Pogrešna upotreba maske može smanjiti njenu efikasnost

Da bi se garantovala maksimalna efikasnost maske ključno je da se savršeno namesti na lice i da se ne nosi duže od četiri sata, objašnjava Rim Šaoui (Rim Chaouy), šefica Odeljenja za profesionalno zdravlje i bezbednost u francuskom Udruženju za standardizaciju (AFNOR). Tokom dana maska se ovlaži i gubi svoju efikasnost, otud uputstva da se menja otprilike svaka četiri sata.

Međutim, nošenje maske nije zamena za socijalnu distancu i provetravanje, insistira Patrik Remington.

 
Anne-Dominique Correa
Prevela i pripredila
COVID-19