Medicinska sestra iz SAD-a netačno tvrdi da su vakcine za kovid-19 neefikasne i mogu izazvati rak

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Stotine korisnika društvenih mreža podelilo je od 12. januara 2022. video govora jedne medicinske sestre pred Odborom za obrazovanje Nju Hanovera u Severnoj Karolini, u kome ona tvrdi da su vakcine protiv kovida neefikasne i da spajk proteini koji nastaju kao odgovor na vakcinu mogu izazvati rak i krvne ugruške. Većina dostupnih podataka, međutim, pokazuje da vakcine štite od težih oblika bolesti, a stručnjaci kažu da su neosnovane tvrdnje da one mogu izazvati rak i druge bolesti. Tromboza je veroma retka nuspojava koja se pripisuje nekim vakcinama protiv kovida-19 i još se istražuju mehanizmi njenog nastanka.

U videu sa hrvatskim titlom, koji je samo u ovoj objavi podelilo više od 600 korisnika Fejsbuka, a videlo više od 13.000 ljudi, žena se predstavila kao Morgan Valas (Wallace), medicinska radnica koja je "pet godina radila u kardiovaskularnoj jedinici intenzivne nege".

Medicinska sestra rekla je Odboru da su pacijenti oboleli od kovida "nepotrebno umirali", da "svako ko je umro sa kovidom treba da se smatra ubijenim", da "vakcine neće funkcionisati" i da "ste napunili telo milionima spajk proteina i predstavljate vremensku bombu koja otkucava za rak, krvne ugruške i koju god vrstu bolesti koja se može pojaviti u vašem telu". Isti video podeljen je i u ovom članku.

Skrinšot Fejsbuk objave sa obmanjujućim videom napravljen 24. januara 2022.

Ko je Morgan Valas?

Žena koja se u videu predstavila kao Morgan Valas rekla je: "Radila sam u kardiovaskularnoj jedinici intenzivne njege pet godina. Bila sam vaša zadnja linija odbrane u borbi protiv kovida. Operirali smo vaša srca i pluća sa otvorenim grudnim košem dok ste krvarili na podu”.

Ona se požalila da pacijentima sa kovidom nije ponuđeno "rano lečenje" i da su umesto toga slani u bolnice, gde su umrli zbog "vladinog pogrešnog upravljanja". Ona tvrdi: "Imam svoju praksu i ja sam jedina osoba u gradu koja leči kovid pre hospitalizacije”.

Internet stranica koja prikazuje Valasovu kao vlasnicu nudi "estetske i holističke" usluge, "savete za gubitak težine i zdravu ishranu" i nespecifikovano "lečenje kovida-19". Njene fotografije na dnu stranice prikazuju istu ženu kao onu koja govori u videu. Ona prikazuje i svoje profesionalne diplome, uključujući diplomu za medicinsku sestru sa Univerziteta Volden (Walden University), sertifikat za obuku u primeni botoksa i sredstava za učvršćivanje kože, kao i diplomu za najboljeg radnika Regionalnog medicinskog centra u Nju Hanoveru za novembar 2020. godine.

Nije jasno na koje "rano lečenje" kovida Valasova misli u svom izlaganju. Ni ona, ni Regionalni medicinski centar Nju Hanover nisu odgovorili na zahtev AFP-a za komentar.

Vakcine protiv kovida-19 efikasno štite od težeg obolevanja i smrti

Valasova u svom izlaganju tvrdi da "vakcine neće funkcionisati". To je netačno. Istraživanja stalno pokazuju da vakcine protiv kovida-19 možda ne mogu da spreče širenje bolesti, naročito omikron soja, ali da značajno smanjuju težinu simptoma.

Evropska agencija za lekove (EMA) navodi u izveštaju od 11. januara 2022. da "vakcinacija nastavlja da pruža visok nivo zaštite protiv težeg oblika bolesti i hospitalizacije povezane sa omikron sojem”.

Nekoliko skorašnjih istraživanja potvrdilo je efikasnost vakcina u sprečavanju hospitalizacije, težeg obolevanja i smrti. Na primer, ova izraelska studija, objavljena 4. decembra 2021. u Lansetu, navodi da je, u vreme kad je dominantan bio delta soj, treća doza iRNK vakcina koju su napravili Fajzer-Biontek i Moderna smanjila prijem u bolnicu za 93%, pojavu težeg oblika bolesti za 92% i smrti povezane sa kovidom za 81% u odnosu na one koji su vakcinisani sa dve doze pet meseci ranije.

Prema rezultatima istraživanja sprovedenog u Južnoj Africi, a koje je bilo usmereno na mnogo zarazniji omikron soj i objavljeno polovinom decembra 2021, dve doze Fajzer-Biontekove iRNK vakcine smanjuju rizik od hospitalizacije za 70%.

Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije navodi u ovom izveštaju ažuriranom 14. januara 2022. da je efikasnost vakcina u sprečavanju hospitalizacije blizu 90%. Slično, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode na svojoj internet stranici da “vakcine mogu da pomognu u sprečavanju težeg obolevanja i smrti”.

Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZZJZ) takođe navodi u svom izveštaju od 22. januara 2022. godine da poslednji podaci jasno pokazuju da vakcinacija štiti od hospitalizacija i težeg oblika bolesti. Podaci iz prve dve nedelje januara 2022. pokazuju da je od ukupnog broja hospitalizovanih 65% bilo nevakcinisano, 27.6% vakcinisano sa dve doze, a samo 4.5% onih koji su primili i treću, takozvanu buster dozu.Prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, u Hrvatskoj je do 26. januara 2022. vakcinisano ukupno 54.08% populacije.

Skrinšot grafikona koji prikazuje učestalost hospitalizacije u Hrvatskoj u prve dve nedelje januara prema vakcinalnom statusu, napravljen 24. januara 2022. godine

Nema dokaza da spajk proteini izazivaju rak, kvrni ugrušci su izuzetno retki

Valas u videu empatično tvrdi da "ste napunili telo milionima spajk proteina i predstavljate vremensku bombu koja otkucava za rak, krvne ugruške i koju god vrstu bolesti koja se može pojaviti u vašem telu”.

Nema dokaza da se spajk proteini akumuliraju u telu i uzrokuju rak ili na drugi način oštećuju organe, kao što je AFP mnogo puta pisao, na primer ovde, ovde ili ovde.

Prema rečima profesora Libora Grubhofera (Grubhoffer), direktora Biološkog centra češke Akademije nauka, takav fenomen bi bio primećen vrlo rano u procesu ispitivanja, "pre nego što bi se to i moglo nazvati vakcinom". U intervjuu 10. januara 2022. on je AFP-u rekao da se takva toksičnost testira još u pretkliničkoj fazi istraživanja, kada se vakcina testira na životinjama, mnogo pre nego što bi vakcine ušle u prvu fazu kliničkih ispitivanja.

"To su osnovne stvari koje se ne mogu preskočiti u vakcinologiji... Nemoguće je da tako nešto izmakne pažnji naučnika," rekao je profesor Grubhofer.

Evropsko društvo za medicinsku onkologiju (ESMO) preporučuje vakcine protiv kovida pacijentima obolelim od raka, uz tvrdnju da su i buster doze bezbedne za pacijente sa kancerom i mogu poboljšati njihov imunski odgovor. Pacijenti "imaju prikladan, zaštitni imunski odgovor na vakcinaciju a da nemaju bilo kakve dodatne nuspojave u odnosu na opštu populaciju”, navodi ESMO.

Kad je reč o tvrdnji da "milioni spajk proteina" ostaju u telu vakcinisanih, stručnjaci kažu da je neosnovana. Spajk proteini koji se kreiraju kao odgovor na iRNK vakcine ne ostaju u telu dugo, rekao je AFP-u prošle godine doktor Oliver Stojković, genetičar i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

"Neka izuzetno mala količina ovog proteina bi mogla da se pronađe (u prvih nekoliko dana) u krvi, ali će se prolaskom kroz jetru razgraditi, a preko bubrega kroz urin eliminisati," rekao je on.

Glen Pajl (Pyle), profesor Odeljenja za biomedicinske nauke na Univerzitetu Guelf (Guelph), pisao je o dezinformacijama koje kruže o opasnosti od spajk proteina u vakcinama.

"Tvrdnje o nadolazećoj katastrofi sa vakcinama koja će nastati vakcinom-izazvanim spajk proteinima previđaju da je spajk protein iz vakcina drugačiji od onog u prirodnom obliku; da je njegov oblik osmišljen da spreči aktivaciju; i da više elemenata ograničava ispoljavanje spajk proteina u izuzetno lokalizovanom skupu ćelija čija je namena da aktiviraju imunitet za čiju proizvodnju su vakcine napravljene," napisao je Pajl u članku za portal Kovid risorsis Kanada (Covid19 Resources Canada).

Doktor Daniel Dražan iz Češkog društva za vakcinologiju takođe je rekao za AFP da iRNK vakcine "ne sadrže bilo kakve patogene; stotine miliona doza je dato i nema razloga plašiti ih se", rekao je on u mejlu od 5. januara 2022.

Kad je reč o krvnim ugrušcima, EMA je u aprilu prošle godine saopštila da su "u veoma retkim slučajevima" pojave krvnih ugrušaka primećene kao nuspojava vakcina Astra Zeneke i Džonson & Džonson. EMA je pronašla “moguću vezu” između ovih vakcina i "vrlo retkih slučajeva neuobičajenih krvnih ugrušaka sa niskim krvnim trombocitima", ali je zaključila da dobiti od obe vakcine prevazilaze moguće rizike.

Mehanizmi koji vode do stvaranja tih krvnih ugušaka se još istražuju: jedan od glavnih mogućih uzroka mogla bi biti aktivnost antitela protiv proteina zvanog PF4, ali se ispituju i druge hipoteze. Miloš Babić, molekularni biolog, neurobiolog i direktor istraživanja u kompaniji Biospajder Tehnolodžis (BioSpyder Technologies), kao i Zlatko Trobonjača, imunolog i profesor na Medicinskom fakultetu riječkog sveučilišta, rekli su AFP-u 26. januara 2022. da u ovom trenutku naučnih saznanja ne možemo reći da je spajk protein povezan sa tim retkim krvnim ugrušcima koji se pripisuju vakcinaciji i takođe su pomenuli protein PF4.

Zlatko Trobonjača je istakao da i sam virus ima spajk protein: "Ako bi S protein izazivao sam po sebi tromboze, onda bi ljudi umirali na početku bolesti od tromboze, a to nemamo. Tromboze imamo u kasnijim fazama bolesti, nekih 7 do 10 dana ili čak dve nedelje kasnije”.

AFP je već razobličio objave u kojima se tvrdi da prikazuju krvne ugruške vakcinisanih ljudi gledano kroz mikroskop.

Prevela i pripredila
COVID-19 VAKCINE