Pacijenti primaju vakcinu protiv Covid-a-19 u Rijeci 6. marta 2021. ( AFP / Denis Lovrović)

iRNK vakcine nisu genska terapija i neželjene reakcije su retke

  • Članak je star više od godinu dana.
  • Objavljeno 18. oktobra 2021. u 14:54
  • Ažurirano 9. novembra 2021. u 15:14
  • Za čitanje potrebno 16 minuta
  • Od: Marion DAUTRY, AFP SAD, AFP Beograd
Video snimak sa titlovima na hrvatskom podeljen je na Fejsbuku više od 1.000 puta za četiri dana, a već je mnogo puta bio podeljen u martu ove godine. Snimak prikazuje američkog lekara i aktivistu protiv vakcinacije Stivena Hotza (Steven Hotze) kako netačno tvrdi da su iRNK vakcine protiv Covid-a-19 neefikasne, da nisu prošle sva neophodna ispitivanja bezbednosti i izazvale masovne smrti i teške neželjene reakcije. Takođe hvali Ivermektin i Hidroksihlorokin kao dokazane lekove za Covid-19, što nisu. AFP-ovi servisi za proveru činjenica su razobličili njegove tvrdnje.

“Istina ili ne. U svakom slučaju jako zanimljiv stav,” piše u opisu videa objavljenog na Fejsbuku 9. oktobra 2021. i podeljenog više od 1.200 puta za četiri dana. Taj “zanimljiv stav” su tvrdnje Stivena Hotza, američkog lekara u Teksasu koji promoviše “prirodne tretmane” u svom “velnes centru” i netačno navodi da iRNK vakcine protiv Covid-a-19 nisu vakcine nego “genska terapija,” kao i da su opasne i neefikasne protiv bolesti. Hotz takođe tvrdi da bi bilo bolje pustiti ljude da se prirodno zaraze virusom kako bismo dostigli imunitet krda i lečiti pacijente Ivermektinom i Hidroksihlorokinom .

Hotzov snimak je prvo objavljen na njegovom sajtu u februaru 2021. i podeljen na društvenim mrežama u našem regionu u narednim nedeljama. AFP-ov servis za proveru činjenica na engleskom je tada razobličio njegove tvrdnje, isto kao i lokalni portali poput Raskrinkavanja i Faktografa.

Image
Skrinšot Fejsbuk objave sa Hotzovim snimkom, napravljen 13. oktobra 2021.

Čak i pre objavljivanja ovog videa, Hotz je privukao pažnju američkih regulatora zbog promocije i prodaje neodobrenih lekova za lečenje Covid-a-19. Američka Agencija za lekove (FDA) poslala mu je pismo upozorenja koje je objavljeno 2. decembra 2020, tražeći da odmah preduzme “mere kako bi prestao sa prodajom takvih neodobrenih i neovlašćenih proizvoda za ublažavanje, prevenciju, dijagnostikovanje ili lečenje od Covid-a-19.”

Video se ponovo pojavio sa hrvatskim titlovima. Međutim, Hotzove tvrdnje su i dalje netačne, što potvrđuju i najnoviji podaci i nova saznanja o korona virusu i bolesti Covid-19. AFP je razobličio nekoliko navedenih tvrdnji:

1. iRNK vakcine su “eksperimentalna genska terapija”: Netačno

Hotz tvrdi da iRNK vakcina protiv Covid-a-19 "uopšte nije vakcina. To je sintetički informaciona ribonukleinska kiselina (iRNK), to jeste eksperimentalna genska terapija i deluje mnogo drugačije od istorijskih vakcina."

iRNK (mRNA na engleskom) vakcine protiv Covid-a-19 prve su koje koriste najnoviju tehnologiju informacione ribonukleinske kiseline, koja se razlikuje od tehnologije u ostalim vakcinama. Tradicionalne vakcine suočavaju imunski sistem sa delom virusa u oslabljenom ili deaktiviranom obliku za stvaranje antitela, dok iRNK tehnologija uvodi "nacrt" spajk proteina (šiljka proteina), koji je deo virusa koji telo onda može prepoznati i boriti se protiv njega i celog virusa ako ga kasnije sretne.

Više informacija o iRNK vakcinama dostupno je na hrvatskom jeziku na informativnom portalu Evropske Unije o vakcinama.

Image
Grafikon o funkcionisanju iRNK vakcina sa informacionog portala EU o vakcinama, preuzet 13. oktobra 2021.

AFP Činjenice je već pisao članke o iRNK vakcinama (na primer ovde, ovde i ovde) i razobličio netačne tvrde da su "genska terapija" i da menjaju ljudsku DNK.

Hotz netačno tvrdi da iRNK vakcine nisu vakcine.

"Proizvedeni protein je potpuno isti kao u mnogo/većini vakcina," rekao je za AFP u aprilu 2021. Džefri Sirilo (Jeffrey Cirillo), ugledni profesor imunologije na Fakultetu medicine A&M u Teksasu.

Grant Mekfaden (Grant McFadden), direktor Biodizajn centra za imunoterapiju, vakcine i virusoterapiju Državnog univerziteta u Arizoni, složio se da iRNK vakcine na kraju postižu isti cilj kao i tradicionalne vakcine.

"iRNK vakcine jesu prave žive vakcine koje proizvode predviđeni antigen, spajk protein virusa SARS-CoV-2, na mestu ubrizgavanja," rekao je on u mejlu za AFP, misleći na virus koji izaziva bolest Covid-19.

Štaviše, iRNK vakcine nisu "genska terapija" i neće menjati vaše gene.

“Važno je napomenuti da RNK koja se ubrizgava putem vakcine ne predstavlja rizik od transformacije našeg genoma ili prenosa na naše potomke, jer ne prodire u jezgro ćelija. Međutim, u ovom ćelijskom jezgru nalazi se naš genetski materijal,” objašnjava Francuski nacionalni institut za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm) ovde.

iRNK vakcine ne ulaze u jezgro ćelije, stoga ih nije moguće koristiti kao gensku terapiju, objašnjava i naučna novinarka i biološkinja Jelena Kalinić.

"Genska terapija zamjenjuje, uklanja ili mijenja gen kako bi pomogla u borbi protiv bolesti. Genska terapija zahtijeva DNK, jedinu molekulu koja se može ugraditi u postojeće gene, koji su također napravljeni od DNK," piše Kalinić ovde.

2. Vakcine ne pružaju imunitet: Netačno

Hotz takođe tvrdi da su iRNK vakcine neefikasne jer "ne pružaju pojedincima koji ih primaju imunitet na Covid-19, niti sprečava prenos ove bolesti."

Prema podacima koje su pregledale zdravstvene agencije poput američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC - ovde i ovde) i Evropske agencije za medicinu (EMA - ovde i ovde), vakcine Fajzer-Bionteka i Moderne pokazale su se efikasnim u sprečavanju simptomatskih slučajeva, hospitalizacija i smrti usled Covid-a-19.

Podaci iz prakse potvrdili su visoku efikasnost Fajzerove vakcine. Nedavna studija o ovoj vakcini (takođe poznatoj pod imenom BNT162b2) objavljena u časopisu The Lancet 4. oktobra 2021. godine, koristeći podatke skoro 3,5 miliona vakcinisanih ljudi, zaključila je da je efikasna u praksi.

"Naši rezultati pružaju podršku visokoj efikasnosti BNT162b2 protiv prijema u bolnicu do otprilike 6 meseci nakon potpune vakcinacije, čak i uprkos široko rasprostranjenom širenju Delta varijante", navodi se u studiji.

Slični rezultati su pronađeni u studiji za Modernu objavljenoj pre-recenzije 2. septembra 2021. godine i sprovedenoj na preko 350.000 vakcinisanih ljudi.

CDC je pratio efikasnost vakcina u praksi i potvrdio da su i vakcine Fajzera i Moderne efikasne u zaštiti od smrti i hospitalizacije, kako je navedeno u ovom izveštaju objavljenom 24. septembra 2021. godine.

Teško je izmeriti da li vakcine protiv Covid-a-19 zaustavljaju prenošenje virusa, ali podaci pokazuju da smanjuju rizik od prenošenja do određene tačke.

Preliminarne studije u Izraelu, na primer, pokazale su da je Fajzerova vakcina značajno smanjila viralno opterećenje kod vakcinisanih ljudi koji su bili zaraženi, u poređenju sa nevakcinisanim ljudima. To je ukazivalo na to da će vakcinisane osobe imati manje šanse za širenje virusa.

Stoga su podaci suprotni tvrdnji Stivena Hotza iz njegovog videa koji je objavljen u februaru 2021.

Međutim, čini se da vakcine nisu u stanju da spreče prenos varijante Delta, mnogo zaraznije mutacije virusa Sars-Cov-2 koja je prvi put primećena u oktobru 2020. godine a sada je dominantna u mnogim zemljama poput Srbije.

U svom naučnom izveštaju od 15. septembra 2021, CDC navodi da "preliminarni podaci ukazuju na to da se infekcije kod potpuno vakcinisanih osoba češće primećuju sa Delta varijantom nego sa drugim varijantama SARS-CoV-2."

Vakcine, međutim, i dalje mogu smanjiti prenos varijante Delta među vakcinisanim ljudima, ali su potrebna dodatna istraživanja.

"Infekcije sa Delta varijantom kod vakcinisanih osoba potencijalno imaju smanjenu prenosivost od infekcija nego kod nevakcinisanih, iako su potrebne dodatne studije", dodaje CDC.

"Najvažnije vezano za vakcinaciju je da se vakcinišemo kako bismo spasili živote i što veći broj ljudi zaštitili od hospitalizacije. Samo takvim pristupom možemo staviti pandemiju pod kontrolu," rekla je u mejlu za AFP Činjenice 12. oktobra 2021. virusološkinja i docent Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Banko.

3. Vakcine protiv Covid-a-19 su opasne: Netačno

U videu Hotze izražava zabrinutost za bezbednost vakcina, tvrdeći da ta "eksperimentalna genska terapija koja koristi sintetičku iRNK za lečenje zarazne bolesti nikada nije pokušana kod ljudi, zbog njenog neuspeha u prethodnim studijama na životinjama."

Kao što smo već objasnili, iRNK vakcine nisu genska terapija. Takođe je netačno reći da su studije na životinjama propale.

Iako su vakcine protiv Covid-a-19 prve koje koriste iRNK tehnologiju koja je odobrena i distribuirana širom sveta, istraživanja o upotrebi te tehnologije za vakcine započela su početkom devedesetih godina prošlog veka i uključivala su obećavajuća ispitivanja na životinjama.

Stiven Džonston (Stephen Johnston), direktor Biodizajn Centra za inovacije u medicini na Državnom univerzitetu u Arizoni, objasnio je da je rana upotreba RNK za vakcine "izazvala vrlo loše reakcije," ali je utvrđeno da je to bilo zbog "sekvenci u RNK koje su izazivale signale opasnosti imunskom sistemu domaćina."

To je ispravljeno "razvijanjem RNK koje ne izazivaju ovaj odgovor," rekao je on.

Tokom proteklih decenija, naučna istraživanja o tehnologiji donela su obećavajuće kandidate za vakcinu protiv drugih patogena.

U članku objavljenom 12. januara 2018. godine, pre pandemije, na sajtu naučnog časopisa Nature navedeno je da su "iRNK vakcine izazvale snažan imunitet protiv ciljanih zaraznih bolesti na životinjskim modelima virusa gripa, virusa Zika, virusa besnila i drugih, posebno poslednjih godina."

Prema CDC-u, iRNK vakcine protiv Covid-a-19 testirane su na nehumanim primatima i na ljudima i pokazalo se da su bezbedne i efikasne.

AFP Činjenice je detaljno objasnio ovde rigorozan proces kroz koji vakcine moraju da prođu pre nego što dobiju odobrenje za hitnu upotrebu i posle toga "potpuno" odobrenje, uključujući neklinička ispitivanja na životinjama. Ovo takođe objašnjavaju EMA i FDA.

Image
Skrinšot sa stranice EMA-e o razvoju, evaluaciji i praćenju vakcina protiv Covid-a-19, napravljen 14. oktobra 2021.

Životinje se obično koriste u dve odvojene faze u stvaranju svih vakcina, uključujući i za Covid-19, rekao je AFP-u u maju 2021. Kirk Lič (Kirk Leech), izvršni direktor Evropskog udruženja za istraživanje životinja.

"Studije koje su koristile miševe, lasice i majmune u početku su identifikovale koje će vakcine biti efikasne, a zatim se, nakon što se razvije vakcina, koriste životinje, obično majmuni, da bi se ispitalo da li je gotov proizvod bezbedan za ispitivanja na ljudima," rekao je on.

"Ako sigurnost i efikasnost nisu zagarantovani u pretkliničkim ispitivanjima, studija se neće nastaviti," rekao je Lič.

S tim se složila i Eva Maciejevski (Eva Maciejewski), direktorka odeljenja za odnose sa medijima u Fondaciji za biomedicinska istraživanja. Ona je rekla da su u slučaju sve tri vakcine koje je FDA odobrila za hitnu upotrebu "životinje bile sigurne i da su se nakon prijema vakcina videli visoki nivoi imuniteta."

Video takođe uključuje tvrdnje da je hiljade ljudi doživelo teške neželjene posledice nakon vakcinacije, uključujući anafilaksiju ili smrt. Dok su vakcine protiv Covid-a-19 pod neviđenim nadzorom zdravstvenih agencija, medija i javnosti, antivakseri zloupotrebljavaju zvanične podatke i izveštaje o nuspojavama da bi lažno tvrdili da su iRNK vakcine izuzetno opasne. AFP je o tome već mnogo puta pisao (poput ovde, ovde, ovde i ovde).

Manipulišući bazama podataka o neželjenim efektima, antivakseri zanemaruju činjenicu da zdravstvene vlasti koje prikupljaju ove podatke jasno i javno objašnjavaju da se prijavljeni neželjeni događaji nakon vakcinacije ne mogu dokazati kao nužno povezani sa vakcinom. Mnoge neželjene efekte prijavljuju sami pojedinci i nisu uvek provereni. To objašnjavaju američki sistem nadzora VAERS, sistem nadzora bezbednosti vakcine EudraVigilance za Evropsku uniju i engleski sistem "žutog kartona".

Image
Skrinšot poruke na sajtu EudraVigilance-a koja mora da se pročita pre pristupa izveštajima o vakcinama protiv Covid-a-19, napravljen 14. oktobra 2021.

"Teži neželjeni događaji nakon imunizacije su mogući ali sa veoma niskom učestalošću koja jasno ukazuje da su benefiti i koristi od vakcinacije višestruko veći od svih neželjenih događaja," objašnjava ovde vlada Crne Gore na svom informativnom sajtu o Covid-u-19.

"Alergijska reakcija kao najteži neželjeni događaj se javlja iznimno rijetko – gotovo jednom na 100.000 datih doza što znači da bi teoretski mogli vidjeti oko šest težih alergijskih reakcija pod uslovom da vakcinišemo svakog stanovnika Crne Gore."

Anafilaktički šokovi su opasna po život alergijska reakcija na vakcinaciju, koja je retka ali se može dogoditim najčešće odmah nakon injekcije. Zbog toga se od ljudi traži da čekaju u centru za vakcinaciju najmanje 15 minuta nakon vakcinacije radi nadzora. Ovo je standardni postupak za sve vakcine, ne samo za iRNK vakcine, kako je na primer objašnjeno u ovom dokumentu Švedske agencije za javno zdravlje.

Image
Ljudi odmaraju pod nadzorom kako bi kontrolisali moguće nuspojave nakon što su primili dozu vakcine protiv Covid-a-19 u Beogradu 12. februara 2021. ( AFP / Andrej Isaković)

4. iRNK vakcine mogu pogoršati infekcije: Netačno

Hotz tvrdi da iRNK vakcine izlažu primaoce riziku od hiper-reakcije imunskog sistema jer "nemaju sistem za isključivanje" i da bi zapravo mogle pogoršati infekcije Covid-om-19. Ovo nije tačno.

Sintia Lejfer (Cynthia Leifer), vanredna profesorka mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Kornel, rekla je za AFP da "prekidač za isključivanje" za iRNK nije potreban.

"Ćelije mogu stvarati spajk protein samo dok imaju iRNK."

Dodala je da "iRNK nema načina da dugoročno preživi. Ne može se umetnuti u genom i ne može se replicirati. To je jednom i gotovo. Ćelija će odbaciti iRNK i više neće stvarati spajk protein."

Džefri Sirilo rekao je AFP-u da je "telo prirodni prekidač za bilo koju iRNK. U telu postoje enzimi koji sve vreme razgrađuju iRNK."

Hotz tvrdi da vakcinacija dovodi do rizika od "reakcija stvaranjem antitela koja rade u korist virusa (antibody-dependent enhancement, ADE, na engleskom, ed.) koja povećavaju sposobnost virusa da inficira vaše ćelije."

ADE je mehanizam u kojem antitela stvorena za borbu protiv bolesti ili kao reakcija na vakcinaciju, umesto da spreče ulazak patogena u ćelije, olakšavaju infekciju. AFP Činjenice je već objasnio ovde da ADE nije primećen kod ljudi koji su vakcinisani protiv Covid-a-19.

Podaci iz stvarnog sveta i infekcije pokazali su da ne postoji rizik od ADE-a sa vakcinama protiv Covid-a-19.

"Da su vakcine protiv Covid-a-19 izazvale ADE, ljudi koji su vakcinisani protiv Covid-a-19 imali bi težu bolest. To se ne dešava. Naprotiv, ljudi koji su vakcinisani obično imaju vrlo blagu bolest ili je uopšte nemaju," objasnila je u julu 2021. specijalistkinja za zarazne bolesti i vanredna profesorka na Odeljenju interne medicine Univerziteta u Nebraski dr Nada A Fadul.

Isto objašnjava u videu ispod ovog pasusa dr Pol Ofit (dr Paul Offit) iz Centra za edukaciju o vakcinama u Dečjoj bolnici u Filadelfiji (SAD):

5. Hidroksihlorokin i Ivermektin su dokazani lekovi za Covid-19: Netačno

Hotz tvrdi da je "u studijama širom sveta pokazano da upotreba Ivermektina i Hidroksihlorokina može bezbedno sprečiti i lečiti infekciju od Covid-a-19."

To je netačno, prema rečima dr Džejsona Meknajta (Dr Jason McKnight), kliničkog docenta na Medicinskom fakultetu A&M u Teksasu.

"Do danas ne postoje odobreni ili poznati definitivni tretmani ili proizvod za prevenciju Covid-a-19," rekao je on.

"Mnogi lekovi se trenutno procenjuju i nalaze se u kliničkim ispitivanjima, ali FDA nije prihvatila nijedan za odobrenje. Trenutno najbolji način za sprečavanje Covid-a je socijalno distanciranje, nošenje maske i programi vakcinacije kako bi se smanjilo širenje infekcije," dodao je.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izrazito ne preporučuje upotrebu Hidroksihlorokina ili hlorokina za lečenje Covid-a-19. Lek je došao na naslovne strane prošle godine kada su ga javne ličnosti, uključujući bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i kontroverznog francuskog lekara Didiea Raulta, predstavile kao dokazan lek za Covid-19 ali bez čvrstih naučnih dokaza.

"Više studija pokazalo je da hidroksihlorokin ne samo da ne sprečava niti leči Covid-19, već može dovesti do štetnih posledica upotrebe lekova, a njegovo uzimanje može naneti više štete nego koristi," rekao je Meknajt za AFP.

FDA je u junu 2020. opozvala odobrenje za hitnu upotrebu kojim je dozvolila da se hidroksihlorokin iz Strateških nacionalnih zaliha - američkog nacionalnog skladišta antibiotika, vakcina, hemijskih protivotrova i drugih ključnih medicinskih sredstava - koristi u lečenju hospitalizovanih pacijenata sa Covid-om-19.

Ivermektin jeste budio nade u ranoj fazi pandemije nakon ohrabrujućih rezultata u in vitro studijama, ali do sada nije uspešno dokazan kao efikasan lek protiv bolesti.

U objavama na društvenim mrežama se tokom leta 2021. netačno tvrdilo da je FDA konačno odobrila taj antiparazitski lek za lečenje Covid-a-19. Agencija je, naprotiv, više puta potvrdila da podaci ne pokazuju efikasnost leka u tom slučaju i zamolila ljude da ga ne uzimaju, posebno ne u obliku namenjenom za lečenje životinja.

Grupa međunarodnih naučnika zaključila je u sistematičnom pregledu baze podataka Kohran (Cochrane Database), objavljenom u julu 2021, da "dostupni pouzdani dokazi ne podržavaju upotrebu Ivermektina za lečenje ili prevenciju Covid-a-19 osim u dobro dizajniranim randomizovanim ispitivanjima."

U ovoj bazi podataka je navedeno oko 80 trenutnih ispitivanja Ivermektina.

Kako je AFP Činjenice objasnio ovde, postoje tretmani odobreni i preporučeni od zdravstvenih agencija poput FDA, SZO ili EMA, ali to nisu univerzalni tretmani za Covid-19.

Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), dva tretmana za Covid-19 su u procesu evaluacije, a pet je već prijavljeno za odobrenje za stavljanje u promet medicinskih proizvoda u Evropskoj uniji. Kada su lekovi u procesu evaluacije, odbor EMA-e za ljudske lekove (CHMP) će ocenjivati podatke iz kliničkih ispitivanja sve dok ne odluči da postoji dovoljno dokaza da se proizvođač može prijaviti za odobrenje za stavljanje u promet. Desetine drugih tretmana za Covid-19 dobilo je smernice od EMA-e kako bi ih pripremilo za moguće aplikacije za dobijanje dozvole za promet.

6. Pustiti ljude da se zaraze prirodnim putem je sigurnije: Netačno

Na kraju videa, doktor iz Teksasa kaže da bi trebalo "dozvoliti da se ovaj virus razvija u društvu kako bismo dostigli imunitet krda, koji je daleko sigurniji i mnogo efikasniji" nego vakcinacija iRNK vakcinama.

MekFaden sa državnog univerziteta u Arizoni komentarisao je da je ta tvrdnja “pogrešna, i to na opasan način," dodajući da bi prirodni imunitet krda doveo do smrti velikog broja nevakcinisanih ljudi.

Sintia Lejfer sa Kornela složila se da je pokušaj da se postigne imunitet krda dozvoljavanjem virusu da nastavi svoj tok u populaciji "neodgovorno".

"Ne možemo tačno predvideti ko će se ozbiljno razboleti ili umreti od Covid-a-19. Štaviše, prirodna infekcija virusom SARS-CoV-2 može izazvati kardiomiopatiju i probleme sa zgrušavanjem krvi, a oboleli nastavljaju da imaju umor mnogo meseci kasnije," rekla je ona.

"Sa skoro sedam milijardi podložnih domaćina na ovoj planeti, da bismo dosegli minimalno 75 posto pojedinaca zaštićenih samo prirodnom infekcijom, imali bismo 5,25 milijardi zaraženih ljudi. Čak i pri najnižim procenama smrti usled infekcije (0,3 odsto), to bi dovelo do skoro 15 miliona smrti," dodala je.

Više od 4,55 miliona ljudi umrlo je od Covid-a-19 do 18. oktobra 2021.

Ljudi koji su se oporavili od bolesti, uključujući one koji su oboleli sa blagim simptomima, takođe ponekad doživljavaju dugoročne efekte.

"Kako lekari sve više saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje 'post kovid sindrom'," opisano je u članku beogradskog Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata objavljenom u aprilu 2021.

Te posledice uključuju dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha, bol ili stezanje u grudima, lupanje srca, poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolje. Neki simptomi "vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni osećaj otežanog disanja, boli u grudima ili suvog kašlja, iako se standardnim dijagnostičkim procedurama ne nalazi poremećaj strukture ili funkcije pluća."

"S druge strane neurološki simptomi (glavobolja, nesanica, znojenje, poremećaj funkcije kranijalnih nerava, poremećaji pamćenja, pažnje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju takođe veliku učestalost i predstavljaju značajan problem kod osoba koje su prebolele," navode u Zavodu.

"Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni – otežavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama," prema članku Zavoda.

Klinički centar Srbije izvestio je 13. septembra 2021. da "od 732.044 obolelih od Covid-a-19 u zemlji postoji preko 240.000 obolelih kod kojih će se nakon 6 meseci od preležane bolesti javiti neki neurološki ili psihijatrijski poremećaj dok će kod preko 90.000 osoba neki od ovih poremećaja biti dijagnostikovan po prvi put."

Članak je ažuriran ispravkom slovnih grešaka

9. novembar 2021. Članak je ažuriran pojašnjenjem u naslovu i uvodu

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas