iRNK vakcine nisu genska terapija, Ivermektin još nije dokazan lek za Covid-19, tretmani se istražuju

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

U video snimku izvučenom iz intervjua na jednoj srpskoj televiziji, koji je na Fejsbuku podeljen više od hiljadu puta za manje od jednog dana, profesor komunikacija Stanko Crnobrnja tvrdi da iRNK vakcine protiv Covid-a-19 "nisu vakcine" već "genska terapija" i da postoji "propaganda" protiv mogućih lekova za tu bolest u korist vakcinacije i posebno protiv kontroverznog antiparazitskog Ivermektina. Ove tvrdnje su netačne: iRNK vakcine podučavaju imunski sistem da se bori protiv virusa Sars-CoV-2, ispituju se mogući lekovi protiv bolesti Covid-19, a do sada se nije pokazalo da je Ivermektin efikasan.

"Istina o Ivermektinu polako pronalazi put do ljudi. Prof. Dr Stanko Crnobrnja," piše u opisu videa objavljenog na Fejsbuku 6. oktobra 2021. i podeljenog više od 1.300 puta za manje od 24 sata. Post je izbrisan posle nekoliko dana ali su drugi korisnici objavili isti snimak, na primer ovde i ovde.

Video snimak je izvučen iz intervjua u emisiji Uranak na televiziji K1 u kojoj je Stanko Crnobrnja gostovao 6. oktobra 2021. oko tema o vezi između Srbije i Evropske unije. Stanko Crnobrnja nije medicinski doktor nego profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

U delu intervjua podeljenom na društvenim mrežama, Crnobrnja netačno tvrdi da iRNK vakcine protiv Covid-a-19 "nisu vakcine" nego "genska terapija," da je "dokazano" da je protivparazitski lek Ivermektin "efikasan" protiv Covid-a-19 i da je "akcenat (stavljen) na vakcine umesto lekove" zbog "interesa". To je netačno: iRNK vakcine pokazale su se efikasnim u podučavanju imunskog sistema u borbi protiv virusa Sars-Cov-2, a lekovi protiv bolesti se istražuju, dok napredak naširoko prate mediji i zdravstvene agencije. U međuvremenu, Ivermektin se do sada nije pokazao efikasnim, iako se koristio u kliničkim ispitivanjima.

Skrinšot Fejsbuk posta sa intervjuom Crnobrnje, napravljen 8. oktobra 2021.

1. iRNK vakcine "nisu vakcine" nego "genska terapija": Netačno

"Prva ključna greška je da je ta stvar uopšte proglašena za vakcinu, prvo i pre svega. Zbog toga je ogroman broj zdravstvenih radnika odbio tu proceduru, zato što to nije vakcina, to je genetski tretman ovo što rade Amerikanci," tvrdi Crnobrnja na početku snimka.

Pre toga je odbio da kaže da li je vakcinisan protiv Covid-a-19 ali je rekao da veruje "u kubansku vakcinu koja je najbolja ali nema je kod nas" u Srbiji.

Trenutno se za opštu populaciju koriste tri vakcine protiv Covid-a-19 koje proizvode američke kompanije: vakcina Moderne i vakcina Fajzer-Bionteka, obe koristeći iRNK tehnologiju, te vakcina Džansen firme Džonson i Džonson koja koristi virusni vektor. Sve se koriste u Sjedinjenim Državama, ali se u Srbiji trenutno koristi samo Fajzerova vakcina, zajedno sa ruskim Sputnjikom V, kineskim Sinofarmom i britanskom vakcinom Oksford/AstraZeneka.

AFP Činjenice je već objasnio nekoliko puta, poput ovde i ovde, da iRNK vakcine nisu "genska terapija" i ne menjaju ljudsku DNK. Takve netačne tvrdnje su se širile i u drugim državama poput Nigerije i Sjedinjenih Država, a AFP-ovi servisi za proveru činjenica su ih razobličili.

Umesto da koriste mrtvi ili oslabljeni virus, iRNK vakcine isporučuju genetska uputstva za izgradnju bezopasne kopije spajk proteina virusa Sars-CoV-2 direktno u ćelije, čime se telo pretvara u fabriku za proizvodnju vakcina. Imunski sistem prepoznaje spajk protein kao strani agent i uči da ga uništi, tako da je spreman da učini isto kada naiđe se na pravi virus. Kako oni rade objašnjeno je ovde na hrvatskom, na informativnom portalu Evropske Unije o vakcinama.

Grafikon o funkcionisanju iRNK vakcina sa informacionog portala EU o vakcinama

Tvrditi da iRNK vakcine nisu vakcine je "netačno" jer je "proizvedeni protein potpuno isti kao u mnogo/većini vakcina," rekao je za AFP u aprilu 2021. Džefri Sirilo (Jeffrey Cirillo), ugledni profesor imunologije na Fakultetu medicine A&M u Teksasu.

Grant Mekfaden (Grant McFadden), direktor Biodizajn centra za imunoterapiju, vakcine i virusoterapiju Državnog univerziteta u Arizoni, složio se da iRNK vakcine na kraju postižu isti cilj kao i tradicionalne vakcine.

"iRNK vakcine jesu prave žive vakcine koje proizvode predviđeni antigen, spajk protein virusa SARS-CoV-2, na mestu ubrizgavanja," rekao je on u mejlu za AFP, misleći na virus koji izaziva bolest Covid-19.

Stiven Džonston (Stephen Johnston), takođe direktor Biodizajn centra, ne slaže se da su iRNK vakcine "genska terapija".

"Obično se smatra da se genska terapija primenjuje kada uvedete gene za popravku genetskog oštećenja," rekao je za AFP u mejlu u aprilu 2021. U slučaju iRNK vakcina, "one imaju za cilj sprečavanje, a ne lečenje bolesti."

"Genska terapija zamjenjuje, uklanja ili mijenja gen kako bi pomogla u borbi protiv bolesti. Genska terapija zahtijeva DNK, jedinu molekulu koja se može ugraditi u postojeće gene, koji su također napravljeni od DNK. Genske terapije uglavnom su usmjerene na genetičke bolesti," objašnjava ovde biološkinja i naučna novinarka Jelena Kalinić. S obzirom da iRNK vakcine ne ulaze u jezgro ćelija, ne mogu se koristiti kao genska terapija.

Prema podacima koje su pregledale zdravstvene agencije poput američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (ovde i ovde) i Evropske agencije za medicinu (ovde i ovde), obe vakcine, Fajzer-Bionteka i Moderne, pokazale su se efikasnim u sprečavanju simptomatskih slučajeva, hospitalizacija i smrti usled Covid-a-19.

Prema Crnobrnji, "ubiše se govoreći razni vrhunci Nobelovci", odnosno "čovek koji je izmislio Ivermektin", o tome kako iRNK vakcine nisu prave vakcine.

Vilijam Kempbel (William C. Campbell) i Satoši Omura (Satoshi Omura) dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 2015. godine "za svoja otkrića u vezi sa novom terapijom protiv infekcija izazvanih parazitima valjkastim crvima" (lek poznat pod imenom Ivermektin). Nismo uspeli da pronađemo trag da je neko od njih govorio bilo šta protiv vakcina za Covid-19.

U objavama na društvenim mrežama lažno se tvrdilo da je drugi japanski dobitnik Nobelove nagrade, Tasuku Hondžo (Tasuku Hondjo), rekao da Sars-CoV-2 "nije prirodan" i da je "proizveden u Kini". On je demantovao da je ikada rekao tako nešto.

Voditeljka emisije pitala je da li Crnobrnja priča o "Francuzu" kad spominje "Nobelovce". Francuski naučnik Luk Montanje (Luc Montagnier) je jedan od primalaca Nobelove nagrade za otkrivanje virusa HIV-a 2008, ali je bio kontroverzan još pre pandemije zbog tvrdnji kao što je da je papaja lek za ozbiljne bolesti ili da radio-elektromagnetni talasi, kako tvrdi, emituju DNK. Njegove stavove protiv vakcinacije osudilo je 2017. preko 100 francuskih naučnika i lekara. Takođe je izneo netačne i nedokazane tvrdnje o vakcinama protiv virusa Sars-CoV-2 i o Covid-u-19 koje je AFP razobličio ovde i ovde.

2. Ivermektin je dokazan efikasan lek za Covid-19: Netačno

Crnobrnja trvi da je "akcenat (stavljen) na vakcinu umesto na lek", tačnije da je to "propaganda protiv Ivermektina koji se pokazao kao efikasan u sprečavanju (bolesti)."

Ivermektin jeste budio nade u ranoj fazi pandemije nakon ohrabrujućih rezultata in vitro studije, ali do sada nije uspešno dokazan kao efikasan lek protiv bolesti. U objavama na društvenim mrežama se tokom leta 2021. netačno tvrdilo da je FDA konačno odobrila taj antiparazitski lek za lečenje Covid-a-19. Agencija je, naprotiv, više puta potvrdila da podaci ne pokazuju efikasnost leka u tom slučaju i zamolila ljude da ga ne uzimaju, posebno ne u obliku namenjenom za lečenje životinja.

Grupa međunarodnih naučnika zaključila je u sistematičnom pregledu baze podataka Kohran (Cochrane Database), objavljenom u julu 2021, da "dostupni pouzdani dokazi ne podržavaju upotrebu Ivermektina za lečenje ili prevenciju Covid-a-19 osim u dobro dizajniranim randomizovanim ispitivanjima."

U ovoj bazi podataka je navedeno oko 80 trenutnih ispitivanja Ivermektina.

Citat pripisan Vilijamu Kempbelu, u kojem se navodi da je Ivermektin efikasan protiv Covid-a-19, bio je naširoko deljen na društvenim mrežama, ali je lažan. Kempbel je demantovao da je ikada imao takav stav. "Ja sam biolog i nemam pravo na stručnost u kliničkoj proceni lekova protiv virusnih infekcija. Dakle, nisam zauzeo stav u prilog ili protiv efikasnosti Ivermektina kao leka za Covid-19," izjavio je.

Ivermektin je u Srbiji odobren "samo za veterinarsku upotrebu kao što je i navedeno na našem sajtu," rekao je za AFP Činjenice u mejlu 2. septembra 2021. Pavle Zelić, portparol ALIMS-a, srpske agencije za lekove.

Crnobrnja navodi da je slučaj upotrebe Ivermektina u Indiji dokaz da je lek efikasan protiv Covid-a-19. Lek je korišćen za kućno lečenje u državi Goa, a indijska vlada je u smernicama objavljenim 28. aprila 2021. preporučila lekarima da prepišu Ivermektin za lečenje blagih slučajeva bolesti. Međutim, studije poput ove, sprovedene na indijskim pacijentima 2020. godine, nisu pokazale efikasnost leka protiv bolesti. Država je prestala da preporučuje lek 7. juna, a Vlada Goe 9. juna 2021.

3. Akcenat je na vakcini umesto na leku: Netačno

Takođe je netačno tvrditi da se generalno ignorišu mogući lekovi za Covid-19 zbog neke "propagande" vakcinacije. Zdravstvene vlasti preporučuju vakcine kao jednu od najboljih zaštitnih mera protiv Covid-a-19, ali je tvrdnja da je "akcenat (stavljen) na vakcinu" a ne na lek netačna jer je trenutno odobreno ili u procesu procene i testiranja nekoliko tretmana za Covid-19.

Do danas, u Sjedinjenim Državama postoji samo jedan lek koji je odobrila američka Agencija za hranu i lekove (FDA) za lečenje Covid-a-19: antivirusni lek Vekluri (poznat kao Remdesivir), koji je odobren u oktobru 2020. Vekluri je takođe odobren za upotrebu u Evropskoj uniji. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija nije odobrila taj lek za lečenje pacijenata sa Covid-om-19. FDA je u novembru 2020. takođe odobrila hitnu upotrebu baricitiniba (Olumiant) u kombinaciji sa Remdesivirom, za lečenje ljudi koji su hospitalizovani sa Covid-om-19, koji koriste mehaničke ventilatore ili kojima je potreban dodatni kiseonik.

SZO je do sada preporučila druge tretmane, poput kortikosteroida, tocilizumaba i sarilumaba ili kasirivimaba i imdevimaba (Ronapreve). Smernice SZO-a za lečenje Covid-a-19 razvijaju se sa naukom i ažuriraju se u javno dostupnim dokumentima ovde.

Međutim, ovo nisu univerzalni tretmani, već imaju posebne ciljeve. Na primer, kortikosteroidi, prvi tretman koji je SZO zvanično preporučila, namenjeni su samo najtežim bolesnicima, kao i tocilizumab i sarilumab. Ronapreve, kombinaciju dva monoklonska antitela (kasirivimaba i imdevimaba), SZO je preporučila samo za dve vrste pacijenata: prvo, za one sa teškim oblicima Covid-a koji su u velikom riziku od hospitalizacije i drugo za starije osobe ili one sa oslabljenim imunskim sistemom (zbog raka ili nakon transplantacije, na primer).

Prema Evropskoj agenciji za lekove (EMA), dva tretmana za Covid-19 su u procesu evaluacije, a pet je već prijavljeno za odobrenje za stavljanje u promet medicinskih proizvoda u Evropskoj uniji. Kada su lekovi u procesu evaluacije, odbor EMA-e za ljudske lekove (CHMP) će ocenjivati podatke iz kliničkih ispitivanja sve dok ne odluči da postoji dovoljno dokaza da se proizvođač može prijaviti za odobrenje za stavljanje u promet. Desetine drugih tretmana za Covid-19 dobilo je smernice od EMA-e kako bi ih pripremilo za moguće aplikacije za dobijanje dozvole za promet.

Mediji takođe izveštavaju o mogućim tretmanima. Merkova pilula protiv Covid-a, molnupiravir, dobila je veliku pažnju, na primer kada je farmaceutski gigant 11. oktobra 2021. rekao da se prijavio za odobrenje za hitnu upotrebu u Sjedinjenim Državama.

4. "Novi sojevi se stalno ubacuju": Nedostaje kontekst

Na kraju isečenog snimka, Crnobrnja tvrdi da je vakcinacija "u ovoj situaciji totalno besmislena jer se ti novi sojevi stalno ubacuju," a za sebe kaže da nije "teoretičar zavere".

Mutacije virusa se pojavljuju dok virus cirkuliše i replicira se, ponekad sa "greškama", promenama u virusu koje mu mogu poslužiti ili mu naneti štetu. Takve mutacije, na primer čine virus zaraznijim, nastaviće da cirkulišu i biće identifikovane kao "varijante". Neuronaučnik sa Univerziteta u Minhenu Almir Aljović objašnjava ovaj mehanizam u videu objavljenom na svom Jutjub kanalu:

Sojevi, ili varijante se, međutim, ne "ubacuju stalno" niti se "ubacuju" namerno i nije moguće predvideti kada i gde će se pojaviti novi soj.

AFP je razobličio sličnu tvrdnju u objavama na društvenim mrežama u kojima se tvrdilo da postoji "raspored" koji bi pokazao kada će se pojaviti nove varijante virusa Sars-CoV-2. U ovom rasporedu nedostaju već identifikovane varijante i greškom je, na primer, najavljeno "puštanje" varijante Delta za jun 2021. Ova mutacija je identifikovana mesecima ranije, u oktobru 2020.

COVID-19 VAKCINE