Dokument ne dokazuje da Fajzerove vakcine protiv kovida-19 sadrže grafen oksid
Američka farmaceutska kompanija Fajzer ponovila je da njene vakcine protiv kovida-19 ne sadrže grafen oksid, nakon što su korisnici društvenih mreža od sredine marta 2023. podelili ovu tvrdnju nekoliko hiljada puta na raznim jezicima uz skrinšot navodnog izveštaja kompanije. Izveštaj, sačinjen 2020, zapravo prikazuje metodologiju korišćenu da se prouči protein, što nema nikakve veze sa sastavom vakcine, objasnili su AFP-u stručnjaci. Komponente vakcine su javne, a portparol farmaceutske kompanije je potvrdio da se grafen oksid ne koristi za proizvodnju njenih cepiva.
"Poverljivi Pfizer dokumenti potvrđuju da je grafen oksid u Covid vakcinama", navodi se u članku na srpskom objavljenom 12. aprila 2023. godine i podeljenom na Fejsbuku, Tviteru i Telegramu. Članak sa istim sadržajem objavljen je i na jednom bosanskom portalu pod naslovom "Fajzer ima problem! Do sad skriveni Fajzer dokumenti potvrđuju da je GRAFEN OKSID u kovid vakcinama".
U članku, podeljenom na Fejsbuku nekoliko desetina puta i pregledanom na Telegramu više od 6.000 puta, prikazan je dokument na čijem je vrhu logo Fajzera a koji navodno dokazuje da vakcine protiv kovida-19 ove farmaceutske kompanije sadrže grafen oksid.
Sličan sadržaj kruži društvenim mrežama i na drugim jezicima poput holandskog, hrvatskog, engleskog i nemačkog, a AFP ga je najpre proverio na španskom.
Skrinšot netačnih objava na Telegramu i Fejsbuku napravljen 19. aprila 2023.Dezinformacija o grafen oksidu ponovo kruži
Grafen i njegov derivat, grafen oksid, su nanomaterijali na bazi ugljenika.
Grafen, između ostalog, ima antibakterijska i antivirusna svojstva, fleksibilan je, lagan, jak, provodnik je struje i smatra se najtanjim materijalom na svetu - što ga čini atraktivnim za inovacije, ali i čestom metom različitih teorija zavere.
Prvi put je izolovan 2004. godine (arhivirani link ovde), a istraživačka inicijativa koja procenjuje mogućnost rizika na zdravlje i čovekovu okolinu je Grafen Flegšip (Graphene Flagship) koju je osnovala Evropska komisija i koja "okuplja gotovo 170 akademskih i industrijskih partnera iz 22 zemlje."
AFP je već razobličio tvrdnje da vakcine sadrže grafen oksid ovde, ovde i ovde na španskom.
Dokument je pogrešno interpretiran
U člancima i objavama na društvenim mrežama se kao izvor za tvrdnju navodi dokument koji se pripisuje Fajzeru i nosi datum 27. decembar 2020, a objavljen je na sajtu nevladine organizacije pod nazivom Zdravstveni radnici za transparentnost (Public Health and Medical Professionals for Transparency - PHMPT) u februaru 2023.
Naslov dokumenta je "Strukturalna i biofizička karakterizacija spajk glikoproteina (P2 S) [virusa] SARS-CoV2-2 kao antigena za vakcinu" ("Structural and biophysical characterization of SARS-CoV-2 spike glycoprotein (P2 S) as a vaccine antigen" na engleskom). Prema navodima netačne tvrdnje koju dele korisnici društvenih mreža, taj dokument je dokaz da Fajzerove vakcine protiv korona virusa sadrže grafen oksid. U njemu se, međutim, nigde ne navodi da je reč o sastojcima vakcine.
Fajzerove dokumente o vakcinama protiv kovida-19 objavljuje američka Agencija za hranu i lekove (FDA), na zahtev PHMPT-a koja je tražila sve dokumente o vakcini pozivajući se na propis o dostupnosti informacija ("Freedom of Information Act"), koji obavezuje američke federalne agencije da dostave dokumente bilo kome ko ih zatraži.
Na pitanje AFP Fact Check-a da prokomentariše tvrdnje iznete u objavama, portparol Fajzera je 22. marta 2023. u odgovoru mejlom ponovio da "grafen oksid nije korišćen u proizvodnji Fajzer-Biontekove vakcine protiv kovida-19", upućujući nas na "kompletnu listu" sastojaka (arhivirani link ovde).
Informacija o sastavu vakcina koju proizvodi objavljena je i na internet stranici Fajzera.
Farmaceutska kompanija nije AFP-u ni potvrdila ni demantovala autentičnost dokumenta: "Ne možemo da proverimo niti identifikujemo bilo koji dokument koji se pojavljuje na internetu/na društvenim mrežama".
Kao argument, u netačnim tvrdnjama se ukazuje na prisustvo termina "grafen oksid" na 7. stranici teksta, ispod podnaslova "Cryo-EM of P2 S". Tu se u dokumentu na engleskom navodi: "For TwinStrep-tagged P2 S, 4 μL purified protein at 0.5 mg/mL were applied to gold Quantifoil R1.2/1.3 300 mesh grids freshly overlaid with graphene oxide" (Za P2 S sa oznakom TvinStrep, 4 μL prečišćenog proteina od 0,5 mg/mL naneto je na zlatne Kvantifoil R1.2/1.3 300 mreže sveže prekrivene grafen oksidom).
Stručnjaci su, međutim, za AFP objasnili da se to ne odnosi na sastojke vakcine, već na tehniku proučavanja virusa SARS-CoV-2.
Profesor za razvoj vakcina na Univerzitetu Lajden (Leiden), Gideon Kersten, rekao je AFP-u u mejlu od 31. marta 2023. da "u tim vakcinama nema grafen oksida (niti u bilo kojoj vakcini da ja znam)".
Urugvajski doktor bioloških nauka i virusolog Santiago Mirazo rekao je AFP-u da u ovom segmentu u dokumentu detalji govore o metodologiji koja se često koristi u biologiji, biofizici i biohemiji: krio-elektronskoj mikroskopiji (cryo-electron microscopy). U ovom slučaju primenjena je da se odredi struktura S (spajk) proteina koji omogućava virusu SARS-CoV-2 da se zakači i uđe u ćeliju domaćina.
"Vrlo male mreže grafen oksida su upotrebljene tamo gde se nalazi protein i onda je izvedena elektromikroskopija. Pokazano je da taj materijal poboljšava kapacitet da se definiše struktura, ali ne samo spajk proteina, već bilo kog proteina," dodao je Mirazo.
Ovaj stručnjak je ukazao na činjenicu da je faza karakterizacije proteina u laboratoriji "daleko od onoga što će biti proizvodnja prenosioca poruke, u kojoj se očigledno ne koristi mreža grafen oksida. Ne samo da ne sadrže grafen oksid, već vakcine iz tog testa ne mogu povući grafen oksid ni izvlačenjem ili unakrsnom kontaminacijom. Drugim rečima, te stvari su apsolutno nezavisne jedna od druge".
Sa tim se slaže i Nikolas Tores (Nicolás Torres), iz Laboratorije za imunopatologiju Instituta za eksperimentalnu biologiju i medicinu (IBYME-CONICET) u Argentini. U intervjuu 21. marta 2023. on je rekao da se osim grafen oksida koriste i zlatne čestice ili druge komponente, "ali to je deo tehnike (elektromikroskopije, prim. ur) i nema nikakve veze sa sastavom vakcine".
Izveštaj koji kruži portalima i društvenim mrežama "je rad iz 2020. koji prikazuje prve faze proizvodnje vakcine, a ovo je precizno govoreći baš početni stadijum tog razvoja", rekao je Mirazo. To pokazuje da je spajk protein "ispravan u svojoj strukturi i funkciji", rekao je on. Ovo je potvrdio i Gideon Kersten. Osim što omogućava virusu SARS-CoV-2 da uđe u ćeliju i započne infekciju, spajk protein korona virusu daje i oblik "krune" zbog svih šiljaka koji se na njemu pojavljuju.
Alesandro Faja (Alessandro Faia), portparol Evropske agencije za lekove čije je sedište u Holandiji, nije mogao za AFP da komentariše sam dokument, ali je u mejlu od 29. marta 2023. rekao da Agencija "tokom svojih procena ili testova koji su u toku nije naišla na pouzdani dokaz da je bilo koja vakcina protiv kovida-19 kontaminirana grafen oksidom, koji nije priznata pomoćna materija u medicini".
"Kvalitet, uključujući i sastav odobrenih vakcina, je uspostavljen na zadovoljavajućem nivou i stalno se i pažljivo prati u skladu sa zakonodavstvom EU", dodao je on.
Faja je rekao i da je "svaka serija vakcine predmet nezavisne provere koju sprovodi zvanična kontrolna laboratorija za lekove neke zemlje članice EU".
U Srbiji je odobreno pet vrsta vakcina protiv kovida-19. Dve od njih su iRNK vakcine: Modernina Spajkvaks (Spikevax) i Komirnati (Comirnaty) koju su razvili Fajzer i Biontek. One ne sadrže sam spajk protein već genetsko uputstvo koje uči telo da ga prepozna iz virusa SARS-CoV-2 i bori se ako se kasnije susretne sa njim.
Ova animacija detaljno objašnjava kako funkcionišu iRNK vakcine:
