Ukrajinski predsednik nije prodao 17 miliona hektara obradivog zemljišta stranim korporacijama
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 7. oktobra 2022. u 17.34
- Za čitanje potrebno 11 minuta
- Od: Feliks TODTMANN, AFP Nemačka
- Prevod i prilagođavanje Katarina SUBASIC
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Od kraja jula 2022. na stotine korisnika Fejsbuka podelilo je objave na srpskom i hrvatskom, kao i brojni blogovi širom regiona, na primer ovde, ovde i ovde, šireći tvrdnju da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prodao gotovo trećinu ukrajinske teritorije stranim korporacijama. Neki korisnici podsetili su u svojim objavama da će u Hrvatskoj od 2023. građanima EU biti dozvoljena kupovina obradivog zemljišta, te uporedili "situaciju" u Ukrajini i Hrvatskoj.
Hiljade korisnika podelile su ovu tvrdnju na drugim jezicima poput nemačkog, engleskog, francuskog, poljskog, finskog, mađarskog, slovačkog i češkog.
U objavama se tvrdi da je Zelenski prodao 28 odsto ukrajinske teritorije - ukupno "17 miliona hektara obradivog zemljišta" - trima američkim korporacijama: Kargil (Cargill), Dipon (DuPont) i Monsanto.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. dezinformacije o događajima u ovoj zemlji neprestano kruže društvenim mrežama. Ukrajinski predsednik je i sam često meta dezinformacija na internetu. AFP je tako, na primer, već proverio i razobličio tvrdnje da je Zelenski učestvovao na gej paradi u Njujorku 1999, da drži majcu sa svastikom, ili da konzumira kokain. Tekstove koje je objavio AFP Činjenice o ratu u Ukrajini možete pročitati ovde.
Ukrajinski zakon zabranjuje prodaju zemljišta strancima
U objavama se tvrdi da je ukrajinski predsednik prodao obradivo zemljište trima stranim kompanijama. Prema podacima Svetske banke, Ukrajina je 2020. godine imala 41 milion hektara obradivog zemljišta. Ukrajina ukupno zauzima teritoriju od oko 58 miliona hektara.
Međutim, 1. jula 2021. stupio je na snagu izmenjeni Zakon o ukrajinskom zemljištu, prema kome je zabranjena prodaja obradivog zemljišta stranim licima i kompanijama.
Prema članu 130 novog zakona o zemljištu, samo ukrajinski građani, lokalne vlasti u Ukrajini ili sama država mogu kupiti poljoprivredno zemljište. Kompanije mogu da kupe takvu zemlju samo ako su osnovane po ukrajinskom zakonu i isključivo ako su u vlasništvu ukrajinskih građana. Vlasnici akcija u kompanijama takođe moraju biti ukrajinski građani ili državne institucije ukoliko žele da kupe ukrajinsko poljoprivredno zemljište.
Ovo je za AFP u mejlu od 2. septembra 2022. potvrdio Oleksil Marinets (Oleksii Martynets), stručnjak za pitanja zemljišta pri Ukrajinskom agrobiznis klubu (UCAB). "To je potpuna besmislica," napisao je on o navodima na društvenim mrežama. "Pitanje poljoprivrednog zemljišta i stranog vlasništa se uopšte ne postavlja, jer je odgovor jasan: strani državljani ne mogu biti vlasnici takvog zemljišta."
Prema sadašnjem zakonu, čak i mogućim stranim državljanima ili apatridima koji su naslednici ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta dozvoljeno je da ga poseduju samo određeno vreme i to samo dok ga ne prodaju u skladu sa zakonskim propisima, objasnio je Martinets. "Jednostavno rečeno, postoji samo period od godinu dana tokom kog stranci mogu posedovati zemljište, a i tada samo kako bi ga otuđili," odnosno prodali.
Decenije diskusije o reformi zakona o zemljištu
Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, u Ukrajini se vodi rasprava o otvaranju tržišta zemljišta. Nemačka Federalna agencija za građansko obrazovanje sagledala je istoriju reformskog procesa u ovoj analizi (na nemačkom) iz decembra 2020. Ukrajinski parlament, Vrhovna Rada, usvojio je 2001. privremenu zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta u privatnom vlasništvu. Iako je predviđen kao privremeno rešenje, ovaj moratorijum je u narednim godinama produžavan devet puta i bio je na snazi do 2021. U međuvremenu, usledila je dalja zabrana, kojom nije dozvoljena konverzija poljoprivrednog zemljišta i privatizacija državnog poljoprivrednog zemljišta. Prodaja zemljišta strancima bila je nezakonita i pre moratorijuma.
Reforma zakona o zemljištu, koju je Rada usvojila u martu 2020. i koja je stupila na snagu 1. jula 2021. ukinula je moratorijum. Reforma predviđa postepeno otvaranje ukrajinskog tržišta zemljišta do 2024. Reforma je bila uslov koji je Međunarodni monetarni fond postavio kako bi aktivirao paket novčane pomoći za zemlju u iznosu od nekoliko milijardi evra. Prema uslovima reforme, u prvoj fazi je ukrajinskim državljanima dozvoljeno da kupe maksimalno 100 hektara poljoprivrednog zemljišta ili da prodaju svoju zemlju u periodu od dve i po godine - od 1. jula 2021. do 31. decembra 2023.
U drugoj fazi, od 1. januara 2024, i pojedinci i kompanije moći će da kupe do 10.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. To se, međutim, odnosi samo na kompanije koje su osnovane po ukrajinskom zakonu i koje su u isključivom vlasništvu Ukrajinaca.
U trećoj fazi reforme, strani državljani i kompanije takođe mogu dobiti pravo da kupe zemlju. Ipak, zakon o zemljištu kao uslov za to predviđa održavanje referenduma na kome će Ukrajinci glasati o tom koraku. Još je, međutim, nejasno da li će se takvo glasanje uopšte dogoditi. Prema rečima Oleksija Martinetsa iz UCAB-a, trenutno je teško predvideti da li će takvog referenduma zaista i biti. On smatra da je izuzetno malo verovatno da se u slučaju takvog izjašnjavanja ova mera uopšte odobri: "Nema mnogo šanse da se to dozvoli, budući da se zemljište smatra nacionalnim blagom". Prema istraživanju iz jula 2021. koje je sproveo Međunarodni institut za sociologiju u Kijevu, 84,1 odsto Ukrajinaca se protivi prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima.
Kompanije negiraju vlasništvo nad zemljištem u Ukrajini
Tri kompanije navedene u objavama negirale su za AFP da su kupile zemljište u Ukrajini. Portparol američke poljoprivredne kompanije Kargil rekao je u mejlu AFP-u od 17. avgusta 2022. da ova kompanija ne poseduje niti iznajmljuje poljoprivredno zemljište u Ukrajini. I portparol američke hemijske kompanije Dipon rekao je za AFP 17. avgusta 2022. da ta kompanija ne poseduje nikakvo zemljište u Ukrajini.
Monsanto, američki proizvođač semena koji se pominje u objavama, od 2018. je u vlasništvu nemačke farmaceutske i hemijske kompanije Bajer (Bayer). Predstavnik za medije Bajerovog Odeljenja za istraživanje useva Utc Klages (Utz Klages) napisao je u mejlu AFP-u 17. avgusta 2022: "Bajer ne poseduje nikakvo poljoprivredno zemljište u Ukrajini. Do današnjeg dana ne postoji mogućnost za 'strance' ili strane kompanije da dođu u posed poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini." U poslednjim godišnjim izveštajima Kargila, Dipona i Bajera takođe se ne pominje kupovina ili vlasništvo poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini.
To potvrđuje i stručnjak iz UCAB-a Martinets. Tri kompanije pomenute u objavama su aktivne na ukrajinskom tržištu samo kao snabdevači semenom, proizvodima za zaštitu useva i u trgovini žitaricama, objasnio je. "Međutim, nema značajnih površina zemljišta koje poseduju ili obrađuju", rekao je. AFP je pitao i ukrajinsko Ministarstvo poljoprivrede i Nacionalnu službu katastra, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Strah od rasprodaje ukrajinskog zemljišta
Američka nevladina organizacija Institut Oukland objavila je nekoliko publikacija u kojima se istražuje reforma zemljišne politike u Ukrajini. Direktor Instituta Frederik Muso (Frederic Mousseau) je stručnjak za bezbednost hrane i poljoprivrednu politiku. U avgustu 2021, on je zajedno sa kolegom Benom Rajherom (Ben Reicher) napisao analizu o onima koji su profitirali od ukrajinske zemljišne reforme. Muso je rekao AFP-u da su viralne objave netačne: "Ukrajinski zakon za sada zabranjuje prodaju stranim entitetima, a predsednik i nema ovlašćenje da proda zemljište", napisao je on u mejlu 19. septembra 2022.
Iako trenutno nema zakonske osnove da strani državljani ili kompanije kupe ukrajinsko obradivo zemljište, dozvoljeno im je da obrađuju zakupljeno zemljište, naročito u zajedničkim gazdinstvima sa Ukrajincima, kako je objasnio Oleksij Martinets. Trenutno je ukupno 2,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta čiji su vlasnici ukrajinski državljani dato u zakup po ovom principu, rekao je Martinets, što je mnogostruko manje od 17 miliona hektara zemljišta kako se tvrdi u objavama. Osim toga, prema analizi iz novembra 2021, nezavisne inicijative za praćenje zemljišta Lend Matriks (Land Matrix), ukupna oblast za koju strani investitori imaju interes prostire se na 3,3 miliona hektara.
Mnogi Ukrajinci se plaše da bi otvaranje tržišta zemljišta dovelo do preuzimanja ukrajinskog zemljišta od strane velikih poljoprivrednih korporacija i stranih investitora. Iz tog razloga je i uveden moratorijum na prodaju zemljišta 2001.
Frederik Muso ističe za AFP da, iako sadašnji zakon o zemljištu u Ukrajini sprečava strane investitore da dođu u posed ukrajinskog obradivog zemljišta, strani agrobiznisi, investicioni fondovi ili banke su vrlo zainteresovani za jačanje svog uticaja na ukrajinski poljoprivredni sektor.
Umesto kupovine zemljišta, oni bi investirali u akcije ukrajinskih kompanija koje bi zauzvrat kupile ili uzele u zakup zemljište, objasnio je Muso. "Treba reći da ćete među tri najveća vlasnika zemljišta u Ukrajini pronaći američki investicioni fond En-Ce-Ha Kapital (NCH Capital), koji kontroliše više od 330.000 hektara zemlje putem zakupa," rekao je on. NCH Capital nalazi se na ukrajinskom poljoprivrednom tržištu posredstvom svoje ukrajinske podružnice Agroprosperis-a.
Među investitorima u nekim od najvećih ukrajinskih poslova u poljoprivredi nalaze se investicioni fondovi kao što su Blek Rok (BlackRock), Vangard (Vanguard), kao i američki i evropski penzioni fondovi, banke i fondacije, navodi Muso. Američka agrobiznis grupa Kargil, koja se pominje u objavama na društvenim mrežama, kupila je pet odsto najvećeg ukrajinskog agrobiznisa Ukrlendfarminga (Ukrlandfarming) koji poseduje oko 570.000 hektara obradivog zemljišta u Ukrajini.
Australijski portal koriguje svoj članak
Većina objava na društvenim mrežama i blogovima kao izvor navodi objavu od 27. maja 2022. portala Australian Nešnl Rivju (Australian National Review - ANR) koji sebe opisuje kao "prvi stvarno slobodan i nezavisan australijski medij" koji "poziva na odgovornost one koji dele neistine i namernu propagandu u mejnstrim medijima." ANR je u prošlosti mnogo puta širio teorije zavere u svojim člancima.
ANR je osnovao Džejmi Mekintajer (Jamie McIntyre), australijski preduzetnik koji je, prema izveštajima medija, prevario investitore za sedam miliona australijskih dolara posredstvom ilegalne piramidalne šeme. AFP je 22. avgusta 2022. pitao urednike ANR-a za komentar navoda u članku, kao i za dokaze navodne prodaje ukrajinskog obradivog zemljišta stranim kompanijama, ali nismo dobili odgovor.
ANR navodi da je autorka objave Lora Aboli (Laura Aboli). Aboli vodi Telegram kanal na kome širi delimične teorije zavere i dezinformacije. Gotovo dva meseca nakon objavljivanja članka ANR-a, 23. jula 2022, ona je na Telegram kanalu podelila taj tekst od reči do reči. Četiri dana kasnije, 27. jula 2022, i sama je podelila članak ANR-a. Aboli je 21. avgusta 2022. rekla AFP-u da ona nije autorka teksta. Ona tvrdi da ga je samo poslala i objavila na svom Telegram kanalu i dodaje: "Verujem da je broj koji je citiran greška, trebalo je dva puta da proverim pre deljenja, moja greška". Ona veruje da je izvor tih tvrdnji objava portala na francuskom jeziku "Ritimo" od 21. novembra 2021. Taj članak je, zapravo, prevod objave Instituta Oukland koji je citiran ranije u ovom tekstu a čiji su autori Ben Rajher i Frederik Muso. Objava ne podržava tvrdnje koje su iznete u tekstovima Lore Aboli.
Objava na internet stranici ANR-a je ažurirana u avgustu 2022. sa sledećom uredničkom beleškom: "Broj od 17. miliona hektara je bio greška, reč je o 1.7 miliona. Imajte u vidu da navedene kompanije ne poseduju zemljište na svoje ime, već posredstvom investicionih fondova." Tekst, međutim, i dalje ne podupire ovu novu tvrdnju bilo kakvom dokumentacijom ili dokazom.
Strah u Hrvatskoj i Srbiji od prodaje zemlje strancima
Hrvatska je kao članica Evropske unije obavezna da liberalizuje tržište svog poljoprivrednog zemljišta i dozvoli građanima EU da kupe zemljište. Ona je, međutim, ispregovarala da odloži ovu liberalizaciju najpre za sedam, a potom za još tri godine, koje ističu u junu 2023.
Kako se rok za liberalizaciju približava, raste i strah da će mogućnost da građani EU kupe zemljište u Hrvatskoj povećati cene, imajući u vidu da su trenutno najniže u ovom bloku, dok je životni standard u mnogim zemljama članicama znatno viši. Ipak, zakon postavlja niz uslova koje treba ispuniti da bi neko kupio komad zemlje, uključujući i onaj da zemljište najpre treba da bude ponuđeno državi i da ne može biti prodato po višoj ceni od one koja je tražena od države.
Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, takođe treba da dozvoli strancima da kupe obradivo zemljište pa je 2017. usvojila izmene zakona kako bi to omogućila. Međutim, uvela je stroge uslove za građane EU koji žele da kupe zemljište.
Neki od uslova koje treba da ispuni stranac koji želi da kupi obradivo zemljište u Srbiji su da mora da živi u toj oblasti najmanje 10 godina, da bude registrovani poljoprivredni proizvođač u istoj oblasti najmanje tri godine, a čak i tada ne može da kupi više od dva hektara zemljišta.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
