Ljudi evakuisani iz Mariupolja stižu autobusima u zonu registracije i obrade interno raseljenih lica u Zaporožju, 8. maja 2022. ( AFP / Dimitar Dilkof)

Objave o glasanju u UN-u o 'borbi protiv nacizma' izostavljaju kontekst da bi podržavale rusku invaziju na Ukrajinu

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Više od 100 srpskih korisnika Fejsbuka podelilo je infografiku koja pokazuje koje su zemlje glasale za, protiv ili bile uzdržane od glasanja o rezoluciji UN-a koju je Rusija predložila 2014. godine "za borbu protiv velićanja nacizma". Ovo je implicirano kao dokaz ruske tvrdnje da je njen napad na Ukrajinu potreban da "denacifikuje" svog suseda, što je AFP već razobličio kao obmanjujuću propagandu. Navodima oko ovog glasanja o rezoluciji UN-a takođe nedostaje kontekst: zemlje koje nisu podržale rezoluciju rekle su da su to učinile zato što je tekst "previše ograničen" i vođen planom Kremlja koji nije povezan sa borbom protiv nacizma.

"Krajem novembra 2014. u generalnoj skupštini UN usvojena je rezolucija 'ZA BORBU PROTIV VELIČANJA NACIZMA'. 115 država podržalo je rezoluciju (crveno), 3 su bili protiv (tamno plavo), 55 uzdržane (svetlo plavo) a 20 nije glasalo (sivo)," piše u tekstu na slici postavljenoj na Fejsbuku 18. aprila 2022. i podeljenoj preko 160 puta za dve nedelje.

"JEDINA zemlja u regionu koja je podržala rezoluciju je SRBIJA. Za rezoluciju NIJE glasala nijedna članica EU. Jedine tri zemlje koje su glasale protiv su SAD, Kanada i Ukrajina. DA LI JE VAM SADA JASNIJA SITUACIJA U UKRAJINI?" piše dalje na slici. Ispod teksta je mapa sveta sa zemljama obojenim kako je opisano.

"Nama je jasno ali fašisti misle da mi nemamo mozak," napisala je jedna korisnica u komentarima. "UKRAJINA JE DOBILA PO NOSU ,JER JE PODRŽALA NACIZAM . KADA ČE DOČI RED NA SAD ?" napisao je drugi korisnik koji je podelio sliku.

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 10. maja 2022.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je 24. februara 2022. "vojnu operaciju" u Ukrajini za odbranu separatista na istoku te zemlje i "demilitarizaciju i denacifikaciju" ovog prozapadnog suseda. Da bi opravdala rat, Moskva je umnožavala tvrdnje da su Ukrajinu preplavili neonacisti. AFP je razgovarao sa stručnjacima o tome zašto je obmanjujući narativ da Ukrajinu vode neonacisti.

Rezolucija koju Rusija predlaže svake godine od 2013. takođe nije dokaz da su Ukrajina ili zemlje koje podržavaju Kijev protiv ruske agresije, poput Sjedinjenih Država ili članica Evropske unije, za nacizam. Predstavnici nekih zemalja i stručnjaci kažu da rezolucija nije pravi pokušaj Ruske Federacije da se bori protiv rasizma i diskriminacije, već je deo propagande da opravda svoj stav prema Ukrajini koji je prerastao u oružani sukob 2014. i invaziju u punom obimu 24. februara 2022.

Da bi podstakao svoju tvrdnju o bliskim vezama Kijeva i neonacističke ideologije, Kremlj kao argument koristi ponavljanje ovog glasanja protiv rezolucije ili nacrta rezolucije. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je na Tviteru objavilo skrinšot na dan glasanja u decembru 2021. godine, naglašavajući da je 130 zemalja glasalo za tekst i da su mu se protivile samo Ukajina i Sjedinjene Države.

Pretraga naslova mape iz 2014. godine iz objave na Fejsbuku koji glasi: "Rezultati glasanja u UN o rezoluciji za borbu protiv veličanja nacističke ideologije" pokazuje da ju je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije postavilo na Tviteru 21. januara 2015.

Prema podacima UN-a, rezoluciju je sponzorisala Ruska Federacija i usvojio je u novembru 2014. godine Treći komitet Ujedinjenih nacija za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja, a usvojila je u decembru 2014. i Generalna skupština svetske organizacije.

Takva rezolucija je predlagana je svake godine od 2013, pokazuju podaci UN-a, a za nju je glasala većina zemalja. Ukrajina i SAD su skoro uvek glasale protiv (Ukrajina je bila uzdržana 2013). Srbija je svake godine glasala za rezoluciju, dok su ostale zemlje u regionu uglavnom bile uzdržane. Tadašnja Bivša jugoslovenska republika Makedonija glasala je za 2013. Bosna i Hercegovina je glasala za 2019, 2020. i 2021. Članice EU su bile uzdržane svake godine.

'Politizovana' rezolucija

U objavi na Fejsbuku nedostaju objašnjenja koja su EU, SAD i Ukrajina dale o razlogu za uzdržavanje od ovog glasanja.

Članice EU su objasnile 2014. da su uočene brojni problemi u vezi sa rezolucijom, uključujući to da se "ne bavi svim savremenim oblicima rasizma na sveobuhvatan način" i da njen jezik preti da ograniči prava na slobodu izražavanja i okupljanja.

"Fokusiranje borbe protiv rasizma oko nastave istorije, spomenika, memorijala ili pogrešnog pozivanja na nacionalno-oslobodilačke pokrete ili bilo koja druga politički motivisana pitanja ne samo da ne spada u agendu ljudskih prava, već takođe ima za cilj monopolizaciju borbe protiv nacizma obezbeđivanjem jednostranog tumačenja istorije, kako pokazuju nedavni pokušaji da se opravda pakt Ribentrop-Molotov," saopštila je EU.

Ovo se odnosilo na Putinovu izjavu da je opravdan pakt potpisan između Staljina i Hitlera 1939. godine koji je, između ostalog, rezultirao podelom Poljske između SSSR-a i Nemačke.

Članice EU takođe su osudile rusku upotrebu tvrdnje o neonacizmu kao izgovor za aneksiju Krima 2014.

"Konačno, takođe smo snažno zabrinuti zbog pokušaja glavnog sponzora [teksta] da zloupotrebi važan cilj borbe protiv neonacizma u kontekstu tekućih kriza u Ukrajini. Glavni sponzor je 2014. godine prekršio međunarodno pravo i osnovne principe UN-a, što je dovelo do nezakonite aneksije jednog dela suverene države, pod izgovorom borbe protiv neonacizma," navodi EU.

U svom obrazloženju za uzdržavanje od glasanja, baltičke zemlje, na koje je SSSR izvršio invaziju 1940. godine, takođe su osudile pokušaj Rusije da ponovo napiše istoriju Sovjetskog Saveza.

Sjedinjene Države su 2016. saopštile da vide rezoluciju kao "previše usku" i "politizovanu". "I pošto poziva na neprihvatljiva ograničenja osnovne slobode izražavanja, Sjedinjene Države to ne mogu da podrže," objasnila je zamenica američkog predstavnika u Ekonomskom i socijalnom savetu Stefani Amadeo. Slično objašnjenje dato je i sledeće godine.

Ukrajina je pozvala članice UN-a da glasaju protiv rezolucije 2019. godine, rekavši da taj dokument "nema ništa zajedničko sa borbom protiv nacizma, neonacizma i drugih oblika netolerancije. Dapače, svedoci smo kako nosilac nacrta rezolucije manipuliše istorijom, pokušava da monopolizuje pobedu nad nacizmom i izvrće suštinu Nirnberškog tribunala u ostvarivanju svojih agresivnih političkih interesa."

Ukrajina je podržala "važnost osude totalitarnih režima" koji nije ograničen samo na nacistički režim, već obuhvata i Sovjetski Savez koji je izvršio invaziju na susedne zemlje i izvršio zverstva poput organizovane gladi u Ukrajini 1933. "Ukrajina osuđuje ovaj cinični pokušaj Ruske Federacije da se predstavi kao šampion u borbi protiv nacizma i neonacizma, veličajući danas staljinizam, koji je počinio iste zločine nad čitavim narodima," navodi se u obrazloženju glasanja.

SAD su 2021. godine objasnile da "moraju još jednom da izraze protivljenje ovoj rezoluciji, dokumentu koji je najznačajniji po svojim slabo prikrivenim pokušajima da legitimizuje ruske kampanje dezinformacija koje ocrnjuju susedne nacije i promovišu iskrivljeni sovjetski narativ većeg dela savremene evropske istorije, koristeći za to ciničnu masku zaustavljanja veličanja nacista."

Prema Žan-Iv Kamiju (Jean-Yves Camus), stručnjaku za krajnju desnicu u Evropi koji je za AFP pogledao ovu rezoluciju u martu 2022, ovaj tekst "direktno targetira države koje čine tampon zonu (između zapada i) Ruske Federacije" kao što je Ukrajina, gde su se nacionalistički pokreti već dugo borili protiv Sovjeta da bi dobili svoju nezavisnost, konačno stečenu 1991. raspadom SSSR-a.

Od tada, Ukrajina pokušava da se oslobodi svoje sovjetske prošlosti, demontirajući, na primer, 2015. spomenike koji slave boljševičke lidere i isticanjem svojih nacionalističkih vođa, poput Stepana Bandere, čije je ime dato 2016. bulevaru u Kijevu. Ovo nije prošlo bez kontroverzi: dok neki vide Banderu, vođu ukrajinske pobunjeničke armije iz Drugog svetskog rata, kao nacionalnog heroja, drugi ističu njegovu saradnju sa nacistima.

U tekstu rezolucije iz 2021. Rusija objašnjava da Generalna skupština UN-a "izražava svoju duboku zabrinutost zbog izjave da su oni koji su se borili protiv antihitlerovske koalicije, sarađivali sa nacističkim pokretom i počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti učestvovali u nacionalno-oslobodilačkim pokretima kao i zbog preimenovanja ulica u slavu ovih ljudi."

Ovaj tekst napominje da "države koje se ne bore efikasno protiv ove prakse ne ispunjavaju obaveze iz Povelje Ujedinjenih nacija" i poziva na očuvanje "spomenika i memorijala posvećenih ljudima koji su se borili u redovima antihitlerovske koalicije."

Prema Žan-Iv Kamiju, ova rezolucija je "politički manevar zasnovan na stvarnim činjenicama: postojanje rasističkih, antisemitskih, revizionističkih pokreta, u praktično svim zemljama sveta (koristi se) da bi se targetirale države, posebno baltičke zemlje i Ukrajina, koje se u očima Moskve pojavljuju kao naslednici kolaboracionističkih pokreta."

Tokom Drugog svetskog rata, deo ukrajinskih nacionalista je sarađivao je sa nacističkom Nemačkom u nadi da će, ako pobedi u ratu, Ukrajini dati nezavisnost, objasnio je Kami.

"Njihov cilj je bio da izgrade nezavisnu ukrajinsku državu koja bi mogla da postoji u Evropi pod dominacijom Nemačke, pošto je za Ukrajince SSSR zaista bio smrtni neprijatelj koji joj je 1920. godine oduzeo nezavisnost," objasnio je 11. marta AFP-u Adrijen Nonžon (Adrien Nonjon), istraživač u institutu Inalko, specijalista za Ukrajinu i postsovjetsku krajnju desnicu.

"Veliki deo ukrajinskih vojnika borio se protiv nacista uz Crvenu armiju, što se danas ne pominje," napominje Aleksandra Gužon (Alexandra Goujon), predavačica političkih nauka na Univerzitetu u Burgundiji i autorka knjige "Ukrajina: od nezavisnosti do rata."

Vladimir Putin je 2016. godine pokrenuo Fondaciju za istoriju otadžbine, nacionalnu fondaciju za "popularizaciju" istorije, koja se smatra najnovijom pokušajem Kremlja da rehabilituje sovjetsko nasleđe, preneo je AFP. Uloga Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, posebno njen tajni pakt sa nacističkom Nemačkom o podeli istočne Evrope, ostaje problematično pitanje, a Moskva odbacuje sve pokušaje da se Crvena armija prikaže kao bilo šta drugo osim kao oslobodilac Evrope.

Ruska propaganda da opravda svoju invaziju na Ukrajinu

Da bi opravdala invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, Moskva je umnožavala reference na Drugi svetski rat kao sredstvo za diskreditaciju ukrajinskog rukovodstva. Na Tviteru je ruska ambasada u Južnoj Africi tvrdila da se "Rusija, kao i pre 80 godina, bori protiv nacizma u Ukrajini".

Maria Domanska, stručnjakinja za rusku politiku u Centru za istočne studije, rekla je AFP-u u mejlu 24. marta 2022. da se Putin nada da će pozivanjem na nacistički narativ dobiti podršku u zemlji za svoju invaziju Ukrajine.

Drugi svetski "rat i pobeda nad nacistima je praktično jedini istorijski događaj koji ujedinjuje sve Ruse. Kremlj se nada da će javno mnjenje podržati takav anti-ukrajinski narativ za svoju agresivnu spoljnu politiku", rekla je ona AFP-u.

Kremlj je počeo da gradi narativ da Ukrajina podržava neonacizam još 2005. i ojačao ga tokom protesta na Majdanu 2014. koji su zbacili proruskog predsednika Ukrajine, rekao je Adrijen Nožon.

On napominje da su ulje na vatru dolili neki od poteza sledećeg prozapadnog predsednika Viktora Juščenka. Na primer, 2015. godine ukrajinski parlament je usvojio zakon koji je zabranio sovjetske simbole -- kao i nacističku propagandu -- i priznao UPA kao nacionalne heroje.

I dok su akti nasilja i zastrašivanja od strane krajnje desnice u Ukrajini bili razlog za zabrinutost poslednjih godina, stručnjaci kažu da ekstremna desnica u ovoj zemlji ima minimalnu podršku i političku zastupljenost i da je njihov uticaj opao tokom protekle decenije.

Posle dobrih izbornih rezultata 2012, stranka krajnje desnice Svoboda sada ima samo jedno mesto u nacionalnom parlamentu. Takođe nije uspela da prikupi preko 2% glasova poslednja tri puta na predsedničkim izborima. Nacionalni korpus, politička grana bataljona Azov, učestvovao je sa Svobodom na parlamentarnim izborima 2019. i nije uspeo da obezbedi nijedno mesto.

"Popularnost nacionalističkih stranaka je zapravo ograničena na njihove vođe i čak ni njihova prepoznatljivost ne daje im prilike da steknu politički uticaj," rekao je za AFP u mejlu 24. marta Kristof Niečipor (Krzysztof Nieczypor) iz Centra za istočne studije.

Otkako je sukob počeo, AFP je razobličio mnoge pokušaje da se Ukrajina i njeni lideri prikažu kao pristalice nacista, na primer ovde i ovde.

Rat u Ukrajini