Ljudi čekaju da prime dozu Fajzer-Biontek vakcine protiv Covid-a-19 u Meksiko sitiju, 24. marta 2021. (Klaudio Kruz / AFP)

Rizik od ‘imunskog bega’ ne dovodi u pitanje vakcinaciju

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, tvrdnje iz otvorenog pisma koje je SZO-u uputio belgijski naučnik Gert Vanden Boš, pojavile su se i u hrvatskoj verziji. Glavna tvrdnja je: trenutna vakcinacija može prouzrokovati “svetsku katastrofu” zbog rizika od “imunskog bega” koji proizvode vakcine protiv Covid-a-19, zbog čega kampanje vakcinacije treba odmah zaustaviti. Prema navodima stručnjaka koje je konsultovao AFP ukoliko opasnost od takvog “bega” virusa i postoji, ona može biti izbegnuta masovnom vakcinacijom i ne opravdava zaustavljanje kampanje. Osim toga, svi virusi mutiraju, ali ne postaju nužno zarazniji ili opasniji.

Video koji citira pismo Vanden Boša Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) je na nemačkom sa titlovima na hrvatskom jeziku. U Fejsbuk objavama kao što je ova i ova podeljen je više od 2.300 puta od 8. maja 2021. U videu, koji podseća na informativni program, spiker kratko predstavlja Vanden Boša i čita delove pisma, a povremeno se pojavljuju i delovi iz njegovih intervjua. 

Video je produkcija nemačkog Central plus (zentralPlus) programa, koji na svojoj internet stranici priznaje da radi u saradnji sa nemačkim izdanjem Epok tajmsa (Epoch Times), opisanog kao “novina koju podržava Falun Gong i koja koristi agresivne Fejsbuk taktike i desničarske dezinformacije da stvori anti-kinesku i pro-trampovsku medijsku imperiju.” 

Snimak Fejsbuk objave napravljen 13. maja 2021.

O Gertu Vanden Bošu

Izvor citirane poruke je flamanski naučnik Gert Vanden Boš (Geert Vanden Bossche), koji se na svom tviter nalogu predstavlja kao “nezavisni konsultant za vakcinaciju” koji je prethodno radio u nekoliko farmaceutskih kompanija i Fondaciji Bila i Melinde Gejts.

Dve verzije tog pisma, upućenog SZO-u i “kvalifikovanim stručnjacima i vlastima širom sveta,” kako je objasnio na svojoj internet stranici, cirkulišu onlajn u mnogim zemljama.

Jedna je, prema rečima samog Boša, predstavljena na samitu o vakcinaciji u Ohaju i sažetak je njegovog argumenta. Drugo pismo, duže i više tehničko, takođe kruži internetom a na Fejsbuku ga je objavio francuski portal Frans soar (France Soir). 

Ovi tekstovi kruže na nekoliko jezika i već su verifikovani kao na primer ovde i ovde.

Glavne Vanden Bošove tvrdnje razobličio je AFP-ov tim za proveru činjenica na francuskom, kao i na holandskom, mađarskom, češkom i engleskom

Vanden Bošova teorija zasnovana je na ideji da bi kampanja vakcinacije, koja je u toku širom sveta, mogla biti opasnija nego sam virus, zato što može izazvati masovni “adaptivni imunski beg,” drugim rečima razviti sojeve otpornije na vakcine pa time, prema njegovim rečima, i opasnije.

Kad bi ovaj rizik postojao u teoriji, mogao bi se izbeći masovnom i brzom vakcinacijom i ne opravdava zaustavljanje vakcinacije, objasnilo je za AFP nekoliko stručnjaka. 

Potpuno zaustavljanje kampanja vakcinacije ne bi sprečilo pojavu novih varijanti, od kojih se većina pojavila pre početka vakcinacije. Naprotiv, dozvoljavanje da virus slobodno cirkuliše olakšalo bi njegove mutacije pa samim tim i rizik od pojavljivanja infektivnijih (lakše prenosivih) ili opasnijih varijanti.

Virusi stalno mutiraju

Kada virus uđe u ćeliju, on se reprodukuje kako bi se širio. Sa svakom reprodukcijom događaju se greške u genomu virusa, nešto poput kompjuterskog “baga”. Genom virusa je stalno podvrgnut varijacijama, koje ne moraju nužno biti značajne.

Svaki virus, posebno kad mnogo kruži, mutira i adaptira se da preživi i izbegne ono sa čim se bori (lekove, antitela ili vakcine). Naučnici širom sveta pažljivo prate pojave varijanti, kao što je AFP objasnio u ovom članku iz marta 2021.

"Za razliku od drugih RNK virusa, korona virusi imaju sistem ispravljanja grešaka u kopiranju,” rekao je AFP-u Mišel Mutšen (Michel Moutschen), šef odeljenja za infektivne bolesti i profesor imunologije na univerzitetu u Liježu. “To čini mogućnost značajnih mutacija mnogo manjom nego, na primer, kod HIV-a.”

Osim toga, dodao je, “treba razumeti da je deo spajk proteina, kod kog se dešavaju ove ‘bežeće’ mutacije, upravo ono što virus koristi da bi inficirao naše ćelije”: prema tome broj mutacija koji dozvoljava imunski beg a da ne kompromituje virulenciju samog virusa je ograničen. “Virus ne može sebi priuštiti sve te fantazije. To je kao vozilo: možete beskonačno menjati boju točkova, ali nećete nikad videti vozilo sa kockastim točkovima,“ rekao je ovaj specijalista za infektivne bolesti 22. marta 2021.

Teoretski rizik od imunskog bega može se izbeći masovnom vakcinacijom

“Adaptivni imunski beg” je sposobnost virusa da “izbegne” antitela koja su proizveli vakcina ili imunski sistem, zahvaljujući povećanoj otpornosti mutacija. 

Vanden Boš kaže da će vakcinacija protiv korona virusa najverovatnije podstaći adaptivni imunski beg virusa zato što nijedna od sadašnjih vakcina ne sprečava širenje varijanti virusa. Tako vakcine ne mogu ni iskoreniti ni sprečiti infekciju. Prilično bezopasni virus postaće nekontrolisani monstrum, kaže on.

Da bi se izbeglo ono što on naziva “globalna katastrofa”, Vanden Boš poziva na “momentalno otkazivanje svih tekućih masovnih kampanja vakcinacije protiv Covid-a-19.”

Rizik od imunskog bega pomenut je prilikom pojavljivanja mutacije E484K, koja je prisutna u određenim varijantama virusa Sars-Cov-2, a koji je, čini se, sposoban da smanji detektabilnost virusa od strane antitela i time njegovu neutralizaciju, kao što je objašnjeno u studiji Javnog zdravstva Engleske citiranoj u ovom članku. 

Naučnike interesuje taj rizik, posebno u vezi sa brojem doza vakcina koje su date i intervalom između dve doze. U jednom istraživanju, koje je 9. marta 2021. objavio tim istraživača Prinston univerziteta, a koje je celo dostupno ovde, naučnici objašnjavaju da “iako primanje samo jedne od dve doze vakcine protiv virusa Sars-CoV-2 ima tendenciju da kratkoročno smanji infekcije ako proizvede snažan imunski odgovor, to može povećati mogućnost da virus dugoročno ‘izbegne’ terapije ukoliko je imunitet posle jedne doze vakcine slab”. 

Prema ovom članku koji su u časopisu Lanset 1. aprila objavili članovi francuskog naučnog Saveta za Covid-19, “istraživanja sugerišu da je pojavljivanje i širenje varijanti Sars-CoV-2  povezano sa nedostatkom robusne imunske zaštite nakon prvog izlaganja prethodnom (divljem tipu) virusa ili čak vakcini. Ova evolucija, povezana sa pojavljivanjem imunskog bega mutanata, nije primećena samo kod Sars-CoV-2 već i kod drugih virusa.”

Da bi se prevazišao taj rizik, istraživači ističu potrebu za brzim davanjem vakcina. Za razliku od Vanden Boša, oni ne zagovaraju zaustavljanje vakcinacije: oni ohrabruju njeno ubrzavanje.

Kako zaključuje profesor imunopatologije Mišel Mutšen: “Ako svakog dana stavite jako malu količinu insekticida na mravinjak, ubićete određeni procenat mrava a onda će neki mravi postati vrlo otporni na taj insekticid. Ukoliko, međutim, stavite veliku količinu odjednom, mutanti nikad neće moći da prežive.”

“To je darvinovski princip: ako se virus umnožava intenzivno u prisustvu neefikasnog imunskog odgovora, dogodiće se selekcija otpornih mutanata,” dodao je, ukazujući da “mnogi članci” pokazuju da je u proseku imunitet stečen vakcinom veći nego onaj koji se pojavljuje posle prirodne infekcije. “Vakcine su dakle precizno i efektivno sredstvo smanjenja te prilike da virus razvije mutacije.”

Evo kako SZO to objašnjava na svojoj internet stranici: “Ukoliko ne održimo optimalnu stopu imunizacije ili kolektivnog imuniteta, bolest koja se sprečava vakcinacijom će se vratiti” i ako “ljudi nisu vakcinisani, bolesti koje su postale retke kao što su veliki kašalj, polio i boginje, će se ubrzo ponovo pojaviti.”

Mikrobiolog Kai Kupferšmit (Kai Kupferschmidt) primetio je slično u jednom članku objavljenom na internet stranici Američkog društva za napredovanje nauke u januaru 2021: “Istorijski, par virusa je uspelo da razvije otpornost na vakcine, sa izuzetkom sezonske influence (gripa), koji se sam razvija tako brzo - bez pritiska vakcine - da zahteva da se svake godine napravi nova vakcina.”

Dalje, jedno istraživanje, objavljeno u januaru 2021. u časopisu Celularna i molekularna imunologija (Cellular & Molecular Immunology), pokazuje vezu između težine simptoma Covid-a-19 i nivoa neutralizujućih antitela koje pacijenti proizvedu. Pacijenti sa manje simptoma Covid-a-19 razviće manje neutralizujućih antitela, otvarajući tako mogućnost za imunski beg virusa. “Vakcinacija će upravo smanjiti taj rizik povećavajući neutralizujuću snagu,” zaključuje profesor Mutšen.

Kad su se novi sojevi korona virusa pojavili krajem 2020. i početkom 2021. istraživači su pokazali da neke vakcine pokrivaju i nove varijante, sa možda malo manjom efikasnošću. Na primer, ovo istraživanje (koje još nije prošlo stručnu recenziju) pokazalo je da su mRNK vakcine efikasne protiv soja virusa iz Velike Britanije. Prema izveštaju Bi-Bi-Sija (BBC) prvi rezultati Moderne sugerišu da ona štiti, iako možda ne tako snažno, protiv južnoafričke varijante virusa. 

Nema dokaza da su vakcine prouzrokovale pojavljivanje varijanti

Zbog vakcina ćemo se “vrlo brzo suočiti sa super-infektivnim virusom koji će biti potpuno otporan na naš najvredniji odbrambeni mehanizam: čovekov imunski sistem,” tvrdi Vanden Boš. 

To danas nije moguće, “prema posmatranjima zaključiti da je vakcinacija ta koja stvara varijante,” objasnio je AFP-u 12. februara epidemiolog i biostatističar Paskal Krepe (Pascal Crépey) pri francuskoj Visokoj školi za javno zdravstvo (EHESP). 

"Sa svakim inficiranjem domaćina, virus se umnožava i pravi greške u kopijama” što mu “s vremena na vreme daje prednost,” dozvoljavajući virusu da se “lakše širi,” rekao je, kao i SZO i njegov kolega iz Liježa. 

Prema rečima Krepea, to objašnjava da “što je veća cirkulacija to je više šanse koju ostavljate virusu da nađe rešenje za problem kao što je vakcinacija ili imunitet".

"Idealna strategija je da se nivo cirkulacije drži što je niže moguće i vakcinisati se što je pre moguće,” rekao je on, “ da se ostavi što je moguće manje vremena i prilike virusu da razvije otpornost na vakcine."

Ovakav zaključak deli i nekoliko naučnika platforme Flamanske vakcine (Flanders Vaccine), koja okuplja stručnjake iz oblasti imunoterapije i ljudskih i životinjskih vakcina, a koji su rekli AFP-u mejlom da rizik da vakcina izazove pojavu varijanti Covid-a-19 nije veći nego kad je korona virusu dozvoljeno da slobodno cirkuliše: “Verovatno je da bi mutacija bilo i bez vakcina. Uvek postoji balans rizika i dobrobiti - ukoliko ne vakcinišete ljude varijante će svakako postati smrtonosnije. Ukoliko ih ne zaštitite stvarate rizik da ljudi jednostavno umiru.”

Neke trenutne varijante virusa Sars-Cov-2, kao što je engleska ili južnoafrička, pojavile su se pre početka kampanja vakcinacije. 

“Potrebno je da veliki procenat čovečanstva stekne bar osnovnu otpornost, da bismo mogli da pričamo o zaustavljanju mutacija,” napisao je Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog u članku pod naslovom “Vakcinacija u trci sa mutacijama,” objavljenom na internet stranici Nauka u Srbiji.

Imunitet stečen vakcinom nije pretnja prirodnom imunitetu

Vanden Boš takođe tvrdi da sa vakcinama protiv Covid-a-19 “ljudi ne samo da će izgubiti vakcinom posredovanu zaštitu već će i njihov dragoceni, nespecifičan za varijante (!) urođeni imunitet nestati (zato što antitela stvorena vakcinom nadmašuju prirodna antitela vezana za Covid-19, čak i kad je njihova sklonost za viralne varijante relativno niska).”

“To nema smisla,” odgovara profesor imunopatologije Mišel Mutšen, koji je potvrdio da “vakcine nemaju uticaj na prirodni imunitet.”

Vakcine se oslanjaju na imunski sistem da urođenom imunitetu dodaju stečeni imunitet, kao što je objavljeno u ovom dokumentu CRISP-a, centra za informaciju i prevenciju SIDE i za zdravlje mladih u francuskom regionu Ile de Frans.

Trenutno postoji opšti konsenzus naučnika u korist globalnih preporuka za vakcinu. “Trebalo bi zabeležiti da postoji veoma širok konsenzus sa globalnom naučnom zajednicom o sposobnosti vakcina da spreče infektivne bolesti, uključujući Covid-19,” rekli su AFP-u iz Evropske agencije za lekove, 25. marta 2021. 

“Bezbedne i efikasne vakcine protiv Covid-a-19 štite pojedince od razvoja ozbiljne bolesti koja bi bez toga vodila do hospitalizacije ili fatalnog ishoda. To je posebno važno za zdravstvene radnike i ranjivu populaciju kao što su stariji i ljudi sa hroničnim bolestima,” rekli su AFP-u iz EMA-e.

Suočavajući se sa epidemijom koja je već usmrtila više od 3,3 miliona ljudi širom sveta otkako se pojavila u Kini krajem 2019, mnoge zemlje su trenutno angažovane u trci za vakcinaciju . Do 12. maja 2021. širom planete dato je više od 1,2 milijarde doza vakcine. Ovaj globalni kontekst podstiče pojavu netačnih informacija koje se tiču vakcina, njihove efikasnosti ili propratnih pojava. AFP Činjenice je već proverio mnoge netačne tvrdnje vezane za vakcine, kao na primer ovde, ovde ili ovde.

Prema podacima hrvatske Vlade, do 13. maja gotovo 350.000 ljudi inficirano je korona virusom, od čega je više od 7.600 preminulo. Do 10. maja 2021. je 21,7% ukupne populacije primilo najmanje jednu dozu vakcine protiv Covid-a-19.

Prevela i pripredila
COVID-19 VAKCINE