Studentski protesti na meti talasa dezinformacija
- Objavljeno 8. aprila 2025. u 10.09
- Za čitanje potrebno 5 minuta
- Od: Mina PEJAKOVIC, AFP Belgrade
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Talasi protesta širom zemlje počeli su nakon što se u novembru urušila nadstrešnica na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, pri čemu je život izgubilo 16 ljudi.
Mnogi za ovu tragediju krive korupciju u državnim institucijama i nedostatak adekvatnog nadzora, a protesti su dodatno pojačali pritisak na vlast predsednika Aleksandra Vučića.
Najviši državni zvaničnici i provladini mediji, koji dominiraju medijskom scenom Srbije, mesecima prikazuju studente i one koji ih podržavaju kao "strane plaćenike", nasilnike koji planiraju "državni udar", ili ih optužuju da ih finansira opozicija.
Tabloid Kurir je objavio da studenti "terorišu Beograd", dok su tabloid Informer i istoimena televizija tvrdili da ih finansira američka agencija za pomoć USAID i milijarder Džordž Soroš, koji je česta meta desničarskih teorija zavere i netačnih tvrdnji, od kojih je AFP ranije mnoge razobličio na različitim jezicima, uključujući srpski i engleski.
Još jedna provladina televizija, Pink TV, nazvala je studentski protest "pobunom" koju, navodno, podržava albanska većina na Kosovu, koja je 2008. jednostrano proglasila nezavisnost uprkos protivljenju Srbije.
'Neprijatelji države'
Stručnjakinja za medije i profesorka Univerziteta u Beogradu, Snježana Milivojević, izjavila je za AFP da ovakvi narativi imaju za cilj da predstave proteste kao pokušaj "obojene revolucije", aludirajući na prozapadne ustanke koji su potresli neke postsovjetske države u proteklim decenijama.
Ona je dodala da mediji i državni zvaničnici redovno šire netačne informacije o učesnicima protesta "kako bi ih diskreditovali".
Nedavni primer je kad su studenti Akademije umetnosti snimali dokumentarno-igrani film na protestu u Kragujevcu o napadima na demonstrante automobilima, koji su se dogodili tokom protesta u više navrata i u kojima je bilo teško povređenih.
Međutim, mediji poput Informera i TV Prve iskoristili su snimke rekonstrukcije napada i netačno tvrdili da studenti zapravo sprovode te napade, predstavljajući ih kao napadače, a ne kao žrtve.
Bogdan Vučić, student Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, rekao je za AFP da izveštavanje provladinih medija "doprinosi antagonizaciji studenata, predstavljajući ih kao neprijatelje države — studente koji su deca i budućnost ove zemlje".
Profesorka Ana Milojević sa Katedre za novinarstvo FPN-a dodala je da dezinformacije imaju za cilj da "delegitimišu proteste".
U još jednom incidentu, u martu je jedan policajac u civilu povređen tokom studentske blokade zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu.
Provladini mediji optužili su studente da su napali povređenog policajca, a tu tvrdnju ponovio je i predsednik Vučić na svom Instagram nalogu, uz fotografiju povređenog službenika. Međutim, snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazali su da je čoveka zapravo udario njegov kolega policajac.
Vučić je kasnije priznao da je policajac "možda zadobio nekoliko udaraca od kolega", ali je insistirao da su "neki udarci došli i od strane studenata i okupljenih građana" u blizini zgrade RTS-a.
Snježana Milivojević navodi da srpski provladini mediji "godinama služe kao sredstvo propagande", ali da su se njihove "taktike intenzivirale kada su protesti počeli".
"Cilj im je da kriminalizuju proteste, prikažu ih kao nasilne i predstave kao beskorisne."
Studentski protesti su najmasovnije demonstracije u novijoj istoriji Srbije na kojima se redovno okuplja desetine hiljada ljudi, ali su provladini mediji često koristili stare fotografije ili prikazivali snimke u trenucima kada se okupljeni razilaze, kako bi pokazali da je odziv slabiji.
"Prema izveštajima tih medija, na režimskim skupovima na manjim trgovima okuplja se više ljudi nego na protestima na najvećim beogradskim trgovima, a broj studenata se stalno umanjuje", rekla je Milivojević.
Borba protiv neistina
Kada su se srednjoškolci pridružili blokadama, predsednik Vučić je izjavio da maloletnici nemaju zakonsko pravo da protestuju.
Provladini mediji su brzo preneli njegove reči i objavili naslove koji su se masovno delili na društvenim mrežama, tvrdeći da studenti imaju pravo na protest, ali ne i maloletnici.
Međutim, prema Ustavu Srbije i konvencijama Ujedinjenih nacija, ljudima u Srbiji je dozvoljeno da protestuju bez obzira na uzrast.
Ni sami demonstranti nisu imuni na dezinformacije.
Jedan viralan snimak navodno je prikazivao "hapšenje radnika RTS-a koji žele da otkriju istinu o protestima". Zapravo, video prikazuje privođenje članova jedne manje političke organizacije 2022. godine, nakon što su upali u zgradu RTS-a.
Kako bi se suprotstavili netačnim vestima i onome što smatraju pristrasnim izveštavanjem, studenti u blokadi se redovno obraćaju građanima putem društvenih mreža i tako razobličavaju dezinformacije koje šire provladini mediji.
Putem akcije "Pričaj sa studentom" postavili su i štandove širom Srbije, kako bi informisali građane o dezinformacijama, a napravili su i grupu na aplikaciji Viber sa više od 47.000 članova gde odgovaraju na pitanja javnosti (link arhiviran ovde).
Organizovano je i nekoliko protesta ispred redakcija RTS-a i Informera na kojima je bilo hiljade građana.
AFP je i ranije pisao o dezinformacijama vezanim za studentske proteste, na primer ovde i ovde.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas