Nije tačno da opozicione političke stranke samo u Srbiji odbijaju da učestvuju na izborima

"Mi u Srbiji imamo najmanje dve svetske ekskluzive u političkom smislu," napisala je u postu objavljenom na Eksu 5. februara 2025. bivša premijerka Vlade Srbije, predsednica Skupštine i članica SNS-a Ana Brnabić. "Prvo je da jedini na čitavom svetu imamo opoziciju koja ne želi izbore," napisala je dalje. Provladini mediji i tabloidi su brzo preneli tekst posta bez ikakvog dodatnog konteksta, na primer ovde, ovde, ovde ali i na sajtu RT Balkan.

Ubrzo nakon što je post objavljen na nalogu Ane Brnabić ispod njega je dodata "beleška zajednice", kratak tekst koji neki korisnici Eksa pišu i glasaju da se doda ispod objava za koje im se čini da nedostaju informacije ili kontekst, kao i kada se iznose netačne tvrdnje. "Slobodni mediji i onemogućavanje izborne krađe i prevare su preduslov za održavanje izbora," piše u belešci, uz link do rezolucije usvojene u februaru 2024. u Evropskom parlamentu i prema kojoj "izbori u Srbiji 17. decembra 2023. nisu održani u pravednim uslovima" (arhivirano ovde).

Pitanje raspisivanja vanrednih izbora se postavlja u kontekstu političke krize i masovnih protesta širom Srbije koje predvode studenti već tri meseca otkada je 15 ljudi ubijeno a dvoje teško povređeno u padu rekonstruisane nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu (arhivirano ovde i ovde). Mogućnost izlaska na birališta pomenuo je Vučić nakon što je Vlada Srbije pala 28. januara 2025. kada je premijer Miloš Vučević najavio da podnosi ostavku. Opozicione stranke su se, međutim, suprostavile toj ideji, pozivajući pre svega na formiranje prelazne vlade koja bi omogućila "fer i slobodne izbore".

Bojkot izbora nije nov u Srbiji, ali nije ni jedinstven u svetu.

Image

Skrinšot objave Ane Brnabić na Eksu, napravljen 12. februara 2025.

"Bojkoti izbora su relativno česti događaji," potvrdio je za AFP Činjenice u mejlu 11. februara 2025. Sebastijan van Balen (Sebastian van Baalen), vanredni profesor na Odeljenju za proučavanje mira i sukoba Univerziteta Upsala i glavni istraživač projekta "Bojkotovati ili ne? Objašnjavanje efikasnosti bojkota izbora" (arhivirano ovde).

Citirajući podatke iz baze NELDA (Nacionalni izbori u demokracijama i autokratijama), on kaže da su prema jednoj proceni "barem neke opozicione stranke ili kandidati bojkotovali 12% parlamentarnih i predsedničkih izbora širom sveta u periodu 1945–2020", odnosno 507 od 4.158 izbora.

"Udeo izbora koji se bojkotuju je relativno stabilan tokom vremena, iako je ukupan broj izbora značajno porastao od 1945," dodao je van Balen.

Pretraga podataka o bojkotu izbora pokazuje da je nekoliko stručnjaka već pisalo o toj temi.

"Bojkoti izbora postali su događaj koji se ponavlja u novinskim izveštajima iz celog sveta: Etiopije, Egipta, Kosova, Venecuele, a lista nastavlja da raste," piše u ovom članku iz 2014. (arhivirano ovde). Autor, dr Ian Smit (Ian Smith, PhD), Direktor programa za međunarodne odnose na Univerzitetu Saint Mari's u Teksasu, rekao je u mejlu za AFP Činjenice 11. februara 2025. da nije "video nijedan pokazatelj da je ovaj trend uopšte usporio, a u stvari bojkoti su možda postali češći kako se izbori sprovode u neliberalnim demokratijama i konkurentnim autoritarnim vladama širom sveta."

U ovom članku iz 2012. godine, objašnjeno je da su "tokom proteklih decenija, arapske politike bile svedoci određenog stepena političkog otvaranja i poboljšanja, ponovnog aktiviranja ili pukog stvaranja formalnih političkih institucija" i da je u tom kontekstu bojkot postao alat za političku aktivnost "između formalnih i neformalnih mehanizama". Prema citiranim podacima, između 1971. i 2005. godine "bojkot je bio češći u arapskom svetu nego u zapadnim državama" (arhivirano ovde).

Glavna zajednička karakteristika bojkota su "takozvani hibridni režimi, koji prikazuju znakove demokratije i autoritarnosti," rekao je Ian Smit za AFP. Bojkote "zaista ne viđamo u Zapadnoj Evropi (ili Severnoj Americi). Tipično, konsolidovane demokratije neće imati bojkot izbora. Srbija (i SRJ/Srbija i Crna Gora pre nje) svakako ima istoriju bojkota još od raspada Jugoslavije, ali je bojkota bilo i u Poljskoj, Albaniji, (Severnoj) Makedoniji, Moldaviji, Ukrajini i Belorusiji. Ključno je da bojkoti prate lokaciju nekonsolidovanih demokratija ili drugih višestranačkih izbornih režima koji nemaju konsolidovanu demokratiju," dodao je.

Napredna pretraga po ključnim rečima za vesti o opozicionim strankama i bojkotu izbora je dovela do nekoliko slučajeva samo u 2024. godini: u Čadu za predsedničke i parlamentarne izbore, u Bangladešu i u Azerbejdžanu po šesti put uz bojkot dve najveće opozicione stranke (arhivirano ovde i ovde).

U tim slučajevima opozicija je opravdala pozive na bojkot i odbijanje da učestvuje rekavši da nisu postojali uslovi za slobodne izbore.

Opozicija u Čadu bojkotovala je predsedničke izbore u maju 2024. a potom i lokalne i parlamentarne u decembru iste godine. Izbori je trebalo "da legitimišu vlast koja liči na dinastiju i koja se suočava sa ogromnim protestima kako unutar tako i van zemlje," rekao je AFP-u u decembru 2024. profesor Ahmat Mahamat Hasan, stručnjak za ustavno pravo na Univerzitetu u Ndžameni. "Predlagati kandidate na izborima koji su unapred izgubljeni, znači podržati vladu koja (na taj način) želi da dobije legitimitet," rekao je portparol opozicione koalicije GCAP.

U Bangladešu, opozicija je u januaru 2024. bojkotavala izbore tvrdeći da glasanje "nije bilo ni slobodno ni fer". Premijerka Šeik Hasina je nekoliko meseca kasnije podnela ostavku nakon 15 godina vladavine i pobegla iz zemlje posle višenedeljnih krvavih i masovnih protesta.

Predsedničkim izborima u Azerbejdžanu u februaru 2024. "nedostajao je istinski pluralizam dok su kritički glasovi stalno gušeni," naveo je OEBS u svom izveštaju, ukazujući na nedavno jačanje "dugotrajnih ograničenja slobode udruživanja i izražavanja" (arhivirano ovde).

"Bojkoti izbora su se dešavali u svim tipovima režima. Međutim, oni su daleko češći u izbornim autokratijama i zatvorenim autokratijama, režimima u kojima opozicija ne može ravnopravno da se takmiči sa aktuelnom vladom i često ima malo političke moći koju može izgubiti. Opozicione stranke u izbornim demokratijama i liberalnim demokratijama imaju manje razloga da bojkotuju izbore, a više da izgube," objasnio je Sebastijan van Balen za AFP.

On kaže da još uvek nema mnogo podataka o bojkotu i razlozima političkih stranaka, ali "generalno možemo identifikovati nekoliko uobičajenih motiva: 1) bojkot od strane opozicionih partija koje se plaše da će izborna prevara biti prevelika da bi učešće učinili smislenim, 2) bojkot manjih separatističkih partija koje ga koriste da odbace prevlast države", a da postojeća istraživanja pokazuju da bojkot više koriste popularne stranke, "ukazujući na to da bojkote prvenstveno ne koriste stranke koje su 'nezadovoljni gubitnici'," dodao je van Balen.

Prema Ianu Smitu, većina bojkota "su čin protesta protiv onoga što se doživljava kao nefer i nepobedivo nadmetanje."

"Opšta ideja je da se skrene pažnja na proces i često pomaže da se od posmatrača izbora dobije nepovoljan izveštaj o kvalitetu izbora.  Drugi razlog može biti prikrivanje slabosti ili podela u opozicionim partijama. Često može biti lakše dogovoriti se o bojkotu nego o zajedničkoj platformi," dodao je, citirajući primer Venecuele 2005. i primer strategije Hamasa koji je bojkotovao izbore 1996. a pobedio deset godina kasnije.

Bojkot izbora u Srbiji

U Srbiji bojkot izbora nije redak događaj. Kako podseća Insajder, od 1997. do 2024. je zabelezen pet puta (arhivirano ovde). Bojkot je doveo do poništavanja predsedničkih izbora 2002. i 2003. jer je izlaznost bila ispod zakonskog minimuma od 50 posto. Deo opozicije je bojkotovao republičke i lokalne izbore zbog izbornih uslova 1997, 2020. i 2024. godine. Posmatračka misija Crte ocenila je da je 2020. "bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je do sada posmatrala" (arhivirano ovde).

Na izbore je tada izašlo manje od 50% glasača i pored manjinskih stranaka, samo SNS (sa oko 60% glasova), SPS i stranka Aleksandra Šapića su prošle cenzus. Zbog nedostatka legitimiteta izbornog procesa i nove vlade, novi vanredni izbori su organizovani 2022. godine, ovog puta bez bojkota opozicije. Lista predsednika Srbije je tada dobila oko 43% a sedam stranaka (uz pet stranaka manjina) ušlo je u Skupštinu (arhivirano ovde). Te godine je posmatračka misija CRTA zabeležila "skoro potpuno odsustvo predstavnika opozicije iz nacionalnih medija, zloupotrebu institucionalnih prednosti vladajuće većine, kao i učestale građanske proteste širom Srbije" (arhivirano ovde).

Dvadeset meseci kasnije, 17. decembra 2023, održani su novi vanredni parlamentarni izbori uz lokalne izbore, na kojima je opet pobedio SNS Aleksandra Vučića. "Optužbe za izbornu krađu od strane opozicionih partija i civilnog društva su dovele do nezapamćene međunarodne kritike srpske demokratije," piše u izveštaju Fondacije Friedrich Ebert Stiftung (arhivirano ovde).

U rezoluciji usvojenoj u februaru 2024. je Evropski parlament rekao da su "zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika" ti izbori "pali 'ispod očekivanih standarda za zemlju kandidata za EU'" (arhivirano ovde).

Koalicija opozicije Srbija protiv nasilja (SPN) je optužila vlasti za navodno prekrajanje rezultata, pogotovo na beogradskim izborima, i tražila je poništenje glasanja. Nedeljama su nakon toga održavani protesti.

Deo opozicije je ponovo bojkotovao lokalne izbore u junu 2024. i izveštaj ODIHR-a je naveo brojne problem u sprovođenju kampanje i glasanja, ukazujući da su izbori "ugroženi neravnopravnim uslovima" (arhivirano ovde).

"Percepcija je da nema uslova za fer izbore," objasnila je u telefonskom razgovoru sa AFP Činjenice 10. februara 2025. Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Objasnila je da nije samo do procesa glasanja, već i do "ukupnih uslova i atmosfere" pre izbora, navodeći primer nerešenih problema sa spiskom birača i nedostatka slobode medija.

"Imamo uzurpaciju javnog servisa i dominaciju privatnih medija," rekla je Vasiljević, pozivajući se na analize koje pokazuju da je predsednik Srbije sveprisutan u medijima.

Nova vlada, izbori do maja ili prelazna vlada

Premijer Miloš Vučević je podneo ostavku 28. januara 2025. zbog još jednog napada na studente u kojem je jedna studentkinja teško povređena. "Smatramo da smo objektivno odgovorni za ono što se desilo i stoga podnosimo ostavke," rekao je Vučević sutradan (arhivirano ovde). Kasnije tog dana je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao na konferenciji za novinare da će, ukoliko se ne formira nova vlada, biti raspisani izbori (arhivirano ovde). Potom je 6. februara ponovio da bi Skupština trebalo da konstatuje ostavke Vlade i Miloša Vučevića do 17. ili 18. februara i da, ukoliko se u narednih tridesetak dana ne formira vlada, "to znači da bi nam izbori bili najverovatnije početkom maja. To su dve opcije, jedine moguće," rekao je na RTS-u (arhivirano ovde). On je u više navrata odbacio zahtev opozicije za formiranjem prelazne vlade na primer na skupu u Trsteniku i tokom posete Rasinskom okrugu (arhivirano ovde i ovde).

Međutim, opozicione stranke ali i organizacije civilnog društva i stručnjaci su odbacili i kritikovali mogućnost raspisivanja vanrednih izbora. Neki su i najavili da neće ni učestvovati u radu Skupštine.

"Izbori nisu tema. Tema su zahtevi studenata," izjavila je potpresednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić u odgovoru Ani Brnabić 5. februara 2025. "Naravno da biste se vi igrali lažnih izbora da ih opet lažirate i pokradete," dodala je.

"Jedini garant da će se u Srbiji vratiti normalnost jeste potpuno razvlašćivanje Vučićevog režima, a prvi korak je ispunjenje studentskih zahteva. Rešenje nije ni Vučićeva nova vlada, ni SNS prevarantski izbori, već prelazna vlada," izjavio je 30. januara 2025. Radomir Lazarević iz Zeleno-levog fronta (arhivirano ovde).

Malo pre toga ZLF je saopštio da je prelazna vlada neophodna da bi se, između ostalog, "obezbedila sloboda medija" i "napravili uslovi za slobodne i fer izbore", i objavio da ta stranka "neće dalje učestovati u Radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa, zato što očigledno ne postoji volja režima da se sprovede revizija biračkog spiska i unaprede izborni uslovi" (arhivirano ovde i ovde).

Druge opozicione stranke su se takođe suprostavile ideji novih vanrednih izbora, rekaviši da je prelazna vlada jedini način da se izađe iz trenutne političke krize.

"Samo takva prelazna vlada može obezbediti da se vrati poverenje u institucije, sprovedu neophodne istrage u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, ali i nasilničkih napada na studente i druge građane u protestnim dešavanjima, te obezbede nakon toga uslovi za fer i slobodne izbore nakon kojih će radikali završiti u neslavnoj istoriji," saopštio je Pokret slobodnih građana 28. januara 2025.

Na sednici Predsedništva Nove Demokratske Stranke Srbije (Novi DSS) 29. januara 2025. su doneti slični zaključci, te da "slobodnih izbora ne može biti ako opozicija ne učestvuje u njihovoj organizaciji odnosno ako se ne formira prelazna vlada koja bi stvorila uslove za njihovo održavanje."

Zasad se ne može reći da li će doći do bojkota izbora, s obzirom da još se ne zna ni da li će ih biti. Međutim, "trenutno imamo atmosferu velikog bojkota institucija. Priča se o generalnom štrajku, iako do toga još nismo došli. Na talasu toga može da bude ponovo bojkot" izbora, rekla je Jelena Vasiljević. "Nalazimo se u akutnoj društvenoj krizi, (to) može da bude argument za" bojkot.

Brnabić je u istom postu tvrdila da je druga "eksluziva" u Srbiji da opozicija smatra predsednika Aleksandra Vučića istovremeno "krivim za sve" a "nenadležnim". Reč je o tome da studenti odbijaju dijalog sa predsednikom, ponavljajući da on nije nadležan za rešavanje njihovih zahteva. "U vezi sa pozivanjem na član 111. ustava, smatramo da pomenuta institucija od početka studentskih blokada radi na svemu osim postizanju državnog jedinstva i ne vidimo nikakvu naznaku da će se u tom pogledu nešto promeniti," saopštili su, na primer, studenti beogradskog Pravnog fakulteta u blokadi (arhivirano ovde).