U filmu se ponovo propagiraju stari mitovi o klimatskim promenama
- Objavljeno 13. juna 2024. u 17:12
- Za čitanje potrebno 16 minuta
- Od: Anna HOLLINGSWORTH, AFP Finska
- Prevod i prilagođavanje Marion DAUTRY
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Film na engleskom jeziku "Klima: Hladna Istina" ("Climate: The Cold Truth") objavljen je u martu 2024. na raznim platformama poput Jutjuba i pregledan je desetine hiljada puta. Prikazuje intervjue sa grupom dobro poznatih klimatskih skeptika i reciklira već razobličene mitove koji poriču činjenicu da je čovek izvor klimatskih promena. O filmu je izvestio AFP i drugi nezavisni mediji za proveru činjenica i sajtovi specijalizovani za nauku o klimi (arhivirano ovde i ovde).
Verzija sa srpskim titlom je deljena na raznim platformama kao što su Odysee, Telegram i Fejsbuk. Film su podelili i hrvatski korisnici, a pojavio se sa titlovima i na drugim jezicima poput finskog.
U filmu se pokušava da se, uz netačne i obmanjujuće trvdnje, odbaci trenutni konsenzus vodećih svetskih naučnika o tome da CO2, oslobođen zahvaljujući ljudskim aktivnostima kao što je sagorevanje fosilnih goriva, igra glavnu ulogu u globalnom zagrevanju.
Međuvladin panel za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) Ujedinjenih Nacija kaže da se klima na Zemlji zagrejala za više od 1°C od kasnog 19. veka i da to već ima posledice, kao što su češći ekstremni vremenski događaji. Za to je glavni krivac CO2, navodi se u izveštaju IPCC-ja (arhivirano ovde).
Svetski lideri su se 2015. obavezali da smanje nivoe emisije CO2 kako bi ograničili globalno zagrevanje. Sada je cilj ograničiti porast temperature na 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na nivoe iz preindustrijskog perioda.
Dr Vladimir Đurđević, profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu i glavni istraživač projekta "Extremes" koji istražuje uticaj klimatskih promena u Srbiji, rekao je AFP-u u maju 2024. da se u ovom filmu "očigledno ponovo pojavljuje veliki broj neistina i poluistina koje se recikliraju već godinama, a neke bogami i decenijama".
On je istakao da je režiser ovog filma Martin Durkin još 2007. godine producirao film u kojem je iznosio veoma slične tvrdnje a koji su naučnici naveliko kritikovali i demantovali (arhivirano ovde). Jedan od naučnika koje je Durkin intervjuisao, Karl Vunš (Carl Wunsch), kritikovao je film i rekao da je njegova izjava zloupotrebljena i da je u filmu pogrešno predstavljeno njegovo mišljenje da su "klimatske promene stvarne, velika pretnja i jedna od njihovih glavnih komponenti skoro sigurno je izazvana ljudskim faktorom" (arhivirano ovde).
Među naučnicima postoji široka saglasnost da su klimatske promene stvarne
U filmu "Hladna istina" se dovodi u pitanje postojeći široki naučni konsenzus da su klimatske promene prouzrokovane ljudskom aktivnošću koja stvara visok nivo ugljen-dioksida (CO2). Američki fizičar Vilijam Harper (William Harper), na primer, tvrdi tokom intervjua da je "apsurdno kada ljudi kažu da je nauka o klimi rešena". AFP je ranije istraživao Harperove tvrdnje o CO2, za koje su drugi naučnici rekli da su netačne.
"Klimatske promene se dešavaju već decenijama unazad i naučnici su prvi put upozoravali na njih još 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su se prvi put pojavile neke analize koje su ukazivale na to da će klima u budućnosti biti promenjena zato što koristimo fosilna goriva i ispuštamo u atmosferu veliku količinu ugljen-dioksida. Međutim, danas su te promene postale toliko očigledne, ja se neki put šalim da se vide golim okom," rekao je Đurđević 2020. godine u intervju za TV Jasenica (arhivirano ovde).
Prema navodima američke svemirske agencije NASA, "ogromna većina naučnika koji se bave klimom i koji aktivno objavljuju radove – 97 odsto – slaže se da ljudi izazivaju globalno zagrevanje i klimatske promene" (arhivirano ovde). NASA napominje da je "većina vodećih naučnih organizacija širom sveta izdala javna saopštenja u kojima se to iznosi".
Kancelarija za planiranje i istraživanje guvernera Kalifornije je objavila spisak od oko 200 organizacija širom sveta, koje smatraju da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem (arhivirano ovde). Među tim organizacijama su i Bugarska akademija nauka, Srpska akademija nauka i umetnosti i Ruska akademija nauka.
IPCC-ov Šesti izveštaj, objavljen između avgusta 2021. i aprila 2022. godine, predstavlja najsveobuhvatniju procenu naučnih saznanja o klimatskim promenama do sada (arhivirano ovde). Na osnovu rada 721 stručnjaka iz 90 zemalja koje je IPCC pozvao da pregledaju stotine studija, zaključuje se da postoje "nedvosmisleni" dokazi da ljudi zagrevaju klimu sagorevanjem fosilnih goriva (arhivirano ovde).
Druge studije takođe pokazuju da se naučnici u velikoj meri slažu oko antropogenih klimatskih promena (koje je izazvao čovek). Studija objavljena u časopisu "Environmental Research Letters" 2021. godine sa preko 2.000 verifikovanih naučnika pokazala je da se slaganje kreće od 91 do 100 odsto i da se generalno povećava srazmerno sa stručnošću (arhivirano ovde). Među onima sa najvišim nivoom stručnosti postojala je "100% saglasnost da se Zemlja zagreva uglavnom zbog ljudske aktivnosti," navodi se u studiji.
Trenutno globalno zagrevanje nije samo 'prirodno'
Druga obmanjujuća tvrdnja izneta u filmu je da temperatura Zemlje prirodno varira i da se sada nalazi u "izuzetno hladnom" periodu, sa samo "blagim" zagrevanjem.
Naša planeta stara 4,54 milijarde godina jeste iskusila mnogo ekstremno toplih perioda i danas je relativno hladno, objašnjava Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD-a (arhivirano ovde). Međutim, to ne znači da je trenutno zagrevanje bezopasno za sadašnje ekosisteme i posebno za čovečanstvo, niti da se dešava samo zbog prirodnog procesa. Najtopliji periodi desili su se pre nego što su ljudi postojali i davno pre moderne ljudske civilizacije koja se razvila u poslednjih 10.000 godina, navodi dalje Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).
Ed Hokins (Ed Hawkins), profesor nauke o klimi na Reding univerzitetu, objasnio je AFP-u u ovom članku objavljenom 2022. da se fluktuacije temperature koje su uporedive sa sadašnjim zagrevanjem nisu dogodile u vremenskom razdoblju od prethodnih deset hiljada godina.
"Globalne temperature su oscilirale u velikom rasponu u prošlosti ali te promene su se događale tokom desetina hiljada godina. Mi razumemo da postoje prirodni uzroci za te cikluse, zbog Zemljine orbite oko Sunca. Naučnici za klimatske promene su to izučavali vekovima," rekao je i dodao: "Ono što vidimo tokom poslednjih dve hiljade godina je vrlo mali pad, onda odjednom na kraju vidite brz porast temperature, daleko iznad bilo čega što smo videli u poslednjih 2.000 godina."
IPCC je prikazao trend u grafikonima (ispod ovog pasusa), koji su uključeni u njegov referentni izveštaj iz avgusta 2021. (arhivirano ovde): levi grafikon pokazuje kako su temperature naglo porasle u poslednjih 150 godina; grafikon desno pokazuje koliko bi globalne temperature bile niže bez uticaja ljudi koji oslobađaju CO2 i druge gasove staklene bašte sagorevanjem fosilnih goriva.
CO2 pokreće trenutne klimatske promene
Uprkos dokazima, u filmu "Hladna istina" se negira da CO2 uzrokuje porast temperature, uz tvrdnju da je udeo ovog gasa u atmosferi prenizak da bi imao veliki uticaj.
AFP je razobličio ovu tvrdnju u članku objavljenom u aprilu 2024. pozivajući se na podatke NASA-e koji pokazuju da su ljudske aktivnosti podigle količine CO2 u atmosferi za 50 odsto od početka industrijske ere 1750. godine (arhivirano ovde). U aprilu 2024. -- od kada datiraju poslednji dostupni podaci -- koncentracija je bila 427 ppm.
Barbel Huniš (Bärbel Hönisch), profesorka na Opservatoriji Zemlje Lamont-Doerti (Lamont-Doherty Earth Observatory) Univerziteta Kolumbija, rekla je za AFP da se CO2 "ponašao kao pojačivač" klimatskih ciklusa – što je pokazano u više naučnih studija i izveštaja (arhivirano ovde i ovde).
"Da li je CO2 pokretao ili samo pojačavao porast temperature u prošlosti nije bitno za naše sadašnje vreme," rekla je Huniš 16. aprila 2024. "Danas povećavamo CO2 brzinom koja je možda čak i brža nego ikada ranije u geološkim zapisima."
"Brzina kojom se dešavaju današnje promene u klimatskom sistemu ne može se porediti ni sa čim iz prošlosti, a osnovno je pitanje da li ćemo bez velikih i dramatičnih lomova mi i priroda uspeti da se im prilagodimo," objasnio je prof. dr. Đurđević 2020. godine u članku o mitovima u vezi sa nivoima CO2 objavljenom na sajtu posvećenom nauci o klimi Klima101 (arhivirano ovde).
U ovom članku za proveru činjenica na finskom, objavljenom 2022. godine, docentkinja Anali Lohila (Annalea Lohila) sa finskog Instituta meteorologije i Univerziteta u Helsinkiju rekla je AFP-u da iako CO2 čini samo 0,04% atmosferske zapremine, on ima ključnu ulogu u efektu staklene bašte koji utiče na globalno zagrevanje jer zadržava toplotu.
"Ostatak su praktično azot i kiseonik koji ne apsorbuju i ne vraćaju toplotu zračenja reflektovanu od površine Zemlje kao što radi CO2. Tako da nije važno to što je mali udeo CO2, ono što je važno je da uopšte postoje CO2 i drugi gasovi staklene bašte," rekla je ona.
Nismo u opasnosti od 'gladi zbog CO2'
U filmu se takođe pogrešno tvrdi da je planeta blizu "gladovanja" zbog niskih nivoa CO2, što bi bilo katastrofalno jer je biljkama potreban CO2 da bi se razvijale i proizvodile kiseonik.
Studije su pokazale da su nivoi CO2 u atmosferi bili mnogo viši tokom proteklih 500 miliona godina, ali to ne znači da smo trenutno u opasnosti da nemamo dovoljno gasa.
Viši klimatski naučnik Hauard Dajmond (Howard Diamond) iz laboratorije NOAA za vazdušne resurse rekao je za AFP u februaru 2024. da su podaci o jezgru leda u poslednjih 800.000 godina pokazali ciklus od oko 180 do 290 ppm CO2 tokom tog perioda, manje nego danas. I tada su "biljke i drugi živi organizmi bili sasvim u redu," rekao je.
U filmu se takođe pogrešno tvrdi da je tokom vrhunca prethodnog ledenog doba nivo CO2 pao toliko nisko da je život na Zemlji došao "blizu izumiranja" zbog gladovanja biljaka.
Juni Rajsnen (Jouni Räisänen), viši predavač na Institutu za istraživanje atmosferskog i zemaljskog sistema Univerziteta u Helsinkiju, rekao je za AFP 9. maja 2024. da to nije istina. Hemijske reakcije povezane sa fotosintezom razlikuju se kod različitih vrsta biljaka, rekao je on. Takozvane C4 biljke – na primer sirak, proso i šećerna trska – bolje su se prilagodile niskim nivoima CO2 od takozvanih C3 biljaka, kao što su pasulj, pirinač, pšenica, raž i ovas.
Tokom ledenih doba nizak nivo CO2 je ograničio rast biljaka C3, rekao je on, ali "daleko od toga da je postojao bilo kakav rizik od izumiranja".
Dajmond je ukazao na rad iz 2017. objavljen u časopisu Nature Communications (arhivirano ovde). U radu se zaključuje da "ukoliko se ne smanji ljudsko korišćenje fosilnih goriva, postoji rizik da nas do sredine dvadeset prvog veka to dovede do nivoa CO2 koji nisu viđeni od ranog eocena (pre 50 miliona godina)".
Problem je u tome što koncentracija CO2 brzo raste, rekao je za AFP u februaru 2024. Pel Boberg (Pelle Boberg), klimatski analitičar u Švedskoj agenciji za zaštitu životne sredine. "Nivoi ugljen-dioksida su se veoma razlikovali tokom vremena i život na Zemlji se tome prilagodio," rekao je on. Međutim, sada se "promena dešava tako brzo da ekosistemima postaje sve teže da održe korak sa prilagođavanjem".
U studiji objavljenoj 2016. u časopisu Nature posvećenom nauci o klimatskim promenama (Nature Climate Change) navodi se da se, iako je Zemlja postala zelenija sa porastom nivoa CO2 u atmosferi, predviđa da će se taj efekat smanjiti jer su biljke pogođene nedostatkom hranljivih materija zbog rastućih temperatura (arhivirano ovde).
Tijana Jakovljević, docentkinja na beogradskom Fakultetu geografije rekla je 2021. godine u podkastu za Klimu101 (od 10:29) da, iako više CO2 može značiti da biljke brže vrše fotosintezu, nedostatak vode i porast temperature otežavaju taj proces. "Ta viša temperatura će uticati na to da je njima potrebno više vode i da će najverovatnije usporiti taj proces fotosinteze u suštini upravo zbog toga što više energije gube na transpiraciju (...) Možda jedna stvar može da bude povoljnija za drveće zbog klimatskih promena ali mnogo više brine taj momenat gde šume najverovatnije neće imati dovoljno vlažnosti koliko je njima potrebno zbog tih sve češćih ekstrema" u klimi, rekla je (arhivirano ovde).
Sunce ne stoji iza trenutnih klimatskih promena
U filmu se netačno tvrdi da promene klime izaziva Sunce, a ne CO2. AFP je objavio članke na srpskom i engleskom u kojim je objašnjeno da, iako solarna aktivnost utiče na klimu, ona ne izaziva trenutne klimatske promene.
Direktor laboratorije Glaciologije na Slobodnom univerzitetu u Briselu Frank Patin (Frank Pattyn) je već objasnio krajem marta 2022. godine da su "varijacije solarne energije uočene tokom poslednjih vekova male i nisu dovoljne da objasne temperaturne razlike koje vidimo danas". Štaviše, "poslednjih decenija došlo je do priličnog smanjenja solarne aktivnosti."
NASA na svom sajtu kaže da Sunce, iako može da utiče na klimu Zemlje, nije odgovorno za trend zagrevanja poslednjih decenija. "Od 1978. godine naučnici to prate pomoću senzora na satelitima koji nam govore da nije bilo trenda povećanja količine sunčeve energije koja stiže do naše planete," objašnjeno je (arhivirano ovde).
Klimatolog i istraživač Paskal Jiu (Pascal Yiou) iz francuske Laboratorije za nauke o klimi i životnoj sredini objasnio je za AFP u aprilu 2022. da sunčevo zračenje utiče na celu atmosferu. Nasuprot tome, gasovi staklene bašte se emituju blizu površine Zemlje i uglavnom ostaju u najnižim kilometrima atmosfere, zagrevajući te niže slojeve. Da je Sunce uzrok trenutnog globalnog zagrevanja, očekivalo bi se da utiče na sve slojeve atmosfere. To, međutim, nije slučaj, rekao je on.
Zvanični podaci o temperaturi objašnjavaju 'efekat urbanih toplotnih ostrva'
U filmu se takođe tvrdi da su zvanični podaci o temperaturi obmanjujući zbog "efekta urbanog toplotnog ostrva" i da se ova merenja ne poklapaju sa podacima iz izvora van urbanih zona kao što su temperatura okeana i godovi drveća.
Temperatura vazduha može biti nekoliko stepeni Celzijusa viša u urbanim sredinama zbog faktora kao što su smanjena ventilacija i zadržavanje toplote zbog blizine visokih zgrada, toplota koja se generiše ljudskim aktivnostima, svojstva betona i drugih gradskih građevinskih materijala da apsorbuju toplotu, kao i ograničena količina vegetacije.
Međutim, "merenja temperature sa termometara koji se nalaze u gradovima se koriguju za ovaj efekat kada se računaju trendovi globalnog zagrevanja," piše IPCC u svom dokumentu o čestim pitanjima (arhivirano ovde).
AFP je već proverio slične tvrdnje o merenju temperature koje obavlja NOAA u SAD-u.
Zik Hausfazer (Zeke Hausfather), klimatski naučnik i analitičar energetskih sistema, pregledao je podatke koje je prikupila NOAA i nije pronašao značajna odstupanja između očitavanja sa gradskih i ruralnih stanica širom zemlje tokom prošlog veka (arhivirano ovde). U drugim studijama poput ove iz 2021. takođe se zaključuje da su merenja sa modernih stanica pouzdana (arhivirano ovde).
Postoji "pravi fenomen koji se zove urbana toplotna ostrva" u kojima temperature rastu na površinama kao što su beton, asfalt i čelik, rekao je Hausfazer za AFP u avgustu 2023. Ali "pristup koji imamo da bismo otkrili i ispravili lokalna odstupanja na meteorološkim stanicama je efikasan," rekao je on.
Kad je reč o temperaturi okeana, Rajsnen sa univerziteta u Helsinkiju je rekao da su se kopnena područja zagrejala više od okeana uglavnom zbog razlike u vlažnosti između površina. Količina vode koja isparava sa vlažnih površina raste nelinearno sa porastom temperature tako da je promena izraženija što je površina toplija. To znači da toplota zarobljena povećanim isparavanjem efikasno ublažava porast temperature površine okeana.
Još jedan faktor koji usporava zagrevanje okeana je njihov veći toplotni kapacitet, što je količina toplotne energije potrebna da bi temperatura porasla.
Analiza Bi-Bi-Si-ja od maja 2024. (arhivirana ovde) prikazuje da su tokom prošle godine temperature okeana neprekidno dostizale rekordne nivoe. Glavni uzrok toga su gasovi staklene bašte, a zagrevanje je već imalo štetne efekte na morski biljni i životinjski svet, objašnjeno je u članku.
Svetski okeani postavili su novi temperaturni rekord u avgustu 2023. godine – površinsku temperaturu od 20,96C – a glavni uzrok je povećanje gasova staklene bašte usled ljudskih aktivnosti. Prema ekspertima, predviđa se da će zagrevanje imati negativne efekte na morski biljni i životinjski svet.
Što se tiče godova drveća, Rajsnen je ukazao na to da je ove vrste merenja preko posrednika teže tumačiti od direktnih merenja temperature jer na njih utiču faktori koji nisu promena temperature. U slučaju godova drveća, to bi mogli biti faktori okoline kao što je zagađenje.
Klimatski modeli daju dobre procene stvarnih promena
U filmu se takođe pokušava da se dovede u sumnju pouzdanost klimatskih modela, tvrdeći da temperature ne rastu onoliko koliko su modeli predviđali.
Bob Vord (Bob Ward), direktor politike i komunikacija na Institutu Grantam za istraživanje klimatskih promena i čovekove okoline (Grantham Research Institute) na Londonskoj školi ekonomije, rekao je AFP-u 2022. da modeli u upotrebi imaju dugu istoriju i da ih naučnici redovno razmatraju.
"Modeli su testirani na sposobnost da reprodukuju skorašnje trendove u klimi, a uspešni se na kraju koriste za pravljenje projekcija budućnosti," rekao je on.
U analizi objavljenoj na specializovanom sajtu Karbon Brif (Carbon Brief) zaključuje se da, iako su modeli "daleko od savršenih", svi oni objavljeni od 1973. "pokazuju rezultate prilično bliske onome što se stvarno dogodilo, posebno kada se uzmu u obzir neslaganja između predviđenih i stvarnih koncentracija CO2 i drugih klimatskih uticaja" (arhivirano ovde).
Veća učestalost ekstremnih vremenskih prilika
Dok Durkinov film "Hladna istina" pokušava da odbaci činjenicu da svet doživljava više ekstremnih vremenskih prilika povezanih sa klimatskim promenama nego ranije, stručnjaci su rekli AFP-u da naučni dokazi pokazuju da se ekstremni vremenski događaji kao što su uragani, šumski požari i suše pogoršavaju zbog klimatskih promena koje uzrokuju ljudi.
Izveštaj koji je Svetska Meteorološka Organizacija objavila 2021. godine pokazuje da se broj registrovanih nepogoda povezanih sa klimom povećao pet puta u poslednjih 50 godina kao rezultat klimatskih promena, više ekstremnih vremenskih događaja i unapređenog izveštavanja.
Još jedna analiza objavljena na sajtu Karbon Brif u avgustu 2022. za koju je pregledano preko 500 ekstremnih vremenskih događaja, zaključila je da je 70 odsto njih bilo gore ili verovatnije zbog klimatskih promena koje su izazvali ljudi.
Štaviše, poslednji izveštaj IPCC-a prikazuje da su posledice klimatskih promena uočene već nekoliko godina i postaće sve jače i češće ako se klimatske promene nastave istim tempom kao danas.
Inicijativa naučnika koja analizira potencijalnu vezu između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih događaja, "Uticaj klimatskih promena na svetske vremenske prilike" (World Weather Attribution), je zaključila da su klimatske promene podstakle rekordne ekstremne temperature 2023. godine.
"Sa svakim delićem stepena zagrevanja zbog sagorevanja fosilnih goriva, toplotni talasi, požari, obilne padavine i suša će postati intenzivniji i verovatniji," upozorili su (arhivirano ovde).
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
