Nije tačno da roditelji čija su deca vakcinisana i potpuno zdrava imaju sreće - to je normalno

"Kada netko kaže: 'Moja su djeca cijepljena i sasvim su dobro', nekoliko stvari pada na pamet kao odgovor", piše u objavi na Facebook-u koju je 21.februara 2024. godine podelilo udruženje  roditelja koje se zalaže da programi vaksinisanja dece ne budu obavezni. "1. Vrlo ste sretni. Moje dijete nije bilo te sreće". Objava, koju navodno potpisuje izvesna "J. Colleen (majka koja "nije bila te sreće"), navodi osam tobožnjih štetnih posledica vakcinisanja dece. Otkad je poruka objavljena, podeljena je najmanje 80 puta na Facebooku-u na srpskom jeziku.

Klinička ispitivanja, podaci o bezbednosti i drugi naučni dokazi, međutim, ili ne podržavaju ili direktno osporavaju sve osim jedne od osam tvrdnji. A tvrdnja o mogućoj vezi između vakcinisanja i astme tek treba da bude potvrđena dodatnim studijama pre nego što se može smatrati dokazom, kažu stručnjaci.

Image

Skrinšot netačne objave na Facebooku, preuzete 21. februara 2024.godine

Nuspojave su veoma retke i uglavnom blage

Ključna tvrdnja u objavi je da su roditelji dece koja su dobro iako su vakcinisana"vrlo srećni". To, međutim, nije tačno. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ovde objašnjava da je većina vakcina za decu, koje decenijama primaju milioni dece svake godine, potpuno bezbedna. Na stranici s često postavljenim pitanjima o vakcinama, Američka zdravstvena agencija, odnosno Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) naglašavaju i da su "vakcine veoma sigurne". "Milioni dece svake godine bezbedno primaju vakcine. Najčešće nuspojave su veoma blage, kao što su bol ili oticanja na mestu inekcije", navodi američka agencija.

Prema podacima Hrvatske agencije za lekove i medicinske proizvode (HALMED), "na tržištu mogu biti samo vakcine čija je korist veća od rizika". "Vakcine koja se nalaze u Programu obaveznog vakcinisanja u Hrvatskoj u primeni su već dugo i na osnovu sadržaja prijave nuspojava na evropskom i svetskom nivou kontinuirano se prati njihov sigurnosni profil". U pisanoj izjavi AFP-u od 5. marta 2024., HALMED je naglasio da se "povoljna razmera koristi i rizika koja je utvrđena za svaku vakcinu pre stavljanja na tržište kontinuirano procenjuje i nakon njihovog stavljanja u promet". 

Kada je reč o Srbiji,  Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) i izjavi za AFP objašnjava da je "proces registracije vakcina, odnosno stavljanje u promet ovih i svih drugih lekova  u najvećoj meri usaglašen u Srbiji sa propisima i standardima Evropske unije i najviših regulatornih autoriteta kao što su Američka uprava za hranu i lekove (FDA), Evropska agencija za lekove (EMA), Svetska zdravstvena organizacija, Savet Evrope i Internacionalna konferancija o harmonizaciji (ICH.) . "Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – kao nacionalni regulatorni autoritet, proverava tri ključna parametra – kvalitet, efikasnost a posebno bezbednost svih lekova i svake serije uvezenog leka u nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji Agencije. Posebno, bezbednost lekova i vakcina se prati i kroz sistem farmakovigilance – odnosno nadzora nad neželjenim reakcijama".

Prema zvaničnom izveštaju o nuspojavama za lekove za Hrvatsku za 2022. godinu, (arhivirano ovde) prijavljene su samo 192 nuspojave za vakcine koje nisu protiv COVID-19. Od tih prijava, samo 32 odsto zadovoljava kriterijume neophodne da bi se mogle smatrati "ozbiljnima". Najčešće nuspojave bile su groznica, lokalizovano oticanje, crvenilo ili bol na mestu inekcije, povraćanje, dijareja, osip i umor. "Takve nuspojave su očekivane, obično su blage i prolaze u roku od nekoliko dana, bez potrebe za dodatnim lečenjem ili simptomatskim lečenjem", navodi se u izveštaju. 

Broj od 192 prijavljene nuspojave trebalo bi da se uporedi sa službenim podacima iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ) (arhivirano ovde), koji navodi da su deca primila više od 510.000 doza vakcina u okviru Programa obaveznog vakcinisanja u 2022. godini. Osim toga, prijave o nuspojavama se prikupljaju za sve vakcine koje nisu protiv COVID-a 19, uključujući i više od 360.000 vakcina protiv sezonskog gripa i više od 10.000 vakcina protiv tetanusa i difterije koje su primili šezdesotogodišnjaci. Na osnovu tih podataka, može se izračunati da je prijavljena jedna nuspojava na više od 4.500 vakcinisanja.

Ni u Srbiji nije prijavljeno mnogo prijava o nuspojavama za vakcine - prema izveštaju o sprovedenoj imunizaciji u Srbiji Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" (arhivirano ovde) od strane zdravstvenih radnika je tokom 2022. godine primljeno 38 prijava neželjenih reakcija nakon primene vakcina iz programa redovne imunizacije (ne uključujući one nakon primene vakcina protiv virusa COVID 19.) 

Nema sigurnih dokaza da vakcine uzrokuju astmu ili alergije

Pojedina istraživanja pokazala su potencijalno slabu vezu između vakcina i astme, ali njihovi rezultati nisu definitivni. Na osnovu studije iz 2004. godine (arhivirano ovde) u Australiji, zaključeno je da postoji "relativno slaba" potvrda hipoteze da vakcinisanje dece može dovesti do povećanog rizika od astme. Ipak, autori studije sugerišu da se to uzme sa rezervom, pošto se zaključak bazira na podacima dobijenim na osnovu anketa, pa postoji mogućnost da je netačan zbog ljudi koji pogrešno pamte detalje. Relativni rizik od astme procenjen je za 52% većim za one koji su prijavili punu imunizaciju u poređenju s onima koji nisu primili sve vakcine u okviru programa imunizacije.

Studija iz 2022. godine (arhivirano ovde) pokazuje još jednu slabu vezu između aluminijuma u vakcinama i astme, ali se u njoj navodi da je pomenuti učinak mali i da postoji mogućnost da je rezultat nekog drugog faktora koji nije bio testiran. Obe studije preporučile su nova istraživanja, a njihovi rezultati nisu bili dovoljno uverljivi da bi se opravdale promene u sada važećim preporukama za vakcinisanje dece koje bi sprovodio CDC-a ili druga regulatorna tela.

Sa druge strane, mnoge naučne studije na tu temu nisu pronašle korelaciju između vakcinisanja i astme, alergija na hranu ili atopijskog dermatitisa (ekcema). Australijski Nacionalni centar za imunizaciju, istraživanje i nadzor (NCIRS), u svojoj listi činjenica (arhivirano ovde) iz 2023. godine, navodi da se na osnovu "nekoliko velikih, dobro kontrolisanih epidemioloških studija zaključilo da nema dokaza da vakcine uzrokuju alergijske bolesti". NCIRS takođe navodi da vakcinisanje ustvari pomaže deci koja imaju astmu ili alergijske bolesti tako što smanjuje mogućnost da dobiju ozbiljnu infekciju koja bi mogla da pogorša simptome oboljenja koje imaju. Isto tako, sistematskim pregledom i meta-analizom 44 naučne studije iz 2021. godine nije pronađena veza između bilo kog režima imunizacije i mogućnosti atopijskog dermatitisa (arhivirano ovde).

U postu se navodi i da vakcine uzrokuju poremećaj pažnje s hiperaktivnošću, što je takođe netačno. Tri velike studije, kojima je obuhvaćeno više od 250.000 dece, nisu pronašle nijednu naznaku da vakcine uzrokuju poremećaj pažnje (arhivirano ovde, ovde i ovde).

Ne moraju sva deca da budu vakcinisana

Još jedna netačna tvrdnja u objavi je da "ne postoji ništa u medicini što je sigurno za 100% stanovništva, ali se od nas očekuje da verujemo da možemo da vakcinisemo 100% novorođenčadi i dece kao da su svi isti?". To je takođe netačno - postoje poznate kontraindikacije na vakcinisanje, jasno navedene u dokumentaciji uz lekove i istaknute od strane relevantnih zdravstvenih stručnjaka, koji preciziraju i koje pacijente kojim vakcinama ne bi trebalo vakcinisati.

U Programu obaveznog vakcinisanja (arhivirano ovde), HZJZ navodi podatke o kontraindikacijama, među kojima su i podaci o četiri opšta slučaja: o akutnim bolestima, febrilnim stanjima (visokoj temperaturi), o poznatoj osetljivosti na sastojke vakcina i o ozbiljnim nepoželjnim reakcijama prilikom ranijih vakcinisanja. Popis uključuje niz simptoma i stanja koja mogu isključiti dete iz obaveznog vakcinisanja, kada potencijalni rizik može da nadmaši koristi - poput male težine bebe pri rođenju, grčeva, epilepsije, imunodeficijencije i drugih. 

U postu se tvrdi i da vakcine sadrže "toksine" kao što su aluminijum, živa, formaldehid, polisorbat 80 i drugi. U pisanoj izjavi za AFP, HALMED je naglasio da se prema evropskim propisima svi ti sastojci mogu koristiti u proizvodnji vakcina, ali da moraju biti navedeni u dokumentaciji proizvoda, tako da lekar može da proceni je li osoba previše osetljiva na neki od sastojaka.

"Svi sastojci vakcina su poznati i kontrolisani od strane proizvođača i nadležnih tela, pa nije moguće odobriti vakcine koje sadrži sastojke u onim količinama koje bi bile štetne za krajnjeg korisnika", navela je hrvatska agencija u pisanoj izjavi za AFP.

Aluminijumove soli su sigurne i testirane

Molekularna biološkinja i stručnjakinja za vakcine Dragomira Majhen sa Instituta Ruđer Bošković u Zagrebu rekla je za AFP 6. marta 2024. godine da su soli aluminijuma najčešći adjuvant u vakcinama - sastojak koji povećava učinkovitost vakcina i pomaže razvoju imunološkog odgovora kod osoba koje imaju slabiji odgovor na vakcine, poput dece, starijih osoba i osoba s oslabljenim imunološkim sistemom ili hroničnim stanjima.

"Aluminijeve soli se u cjepivima koriste već više od 80 godina, s milijunima doza ubrizganih godišnje kod djece, adolescenata i odraslih, te se smatraju sigurnima i dobro podnošljivima", rekla je Majhen. "Nema dokaza da ubrizgavanje cjepiva koji sadrže aluminij povećava razine aluminija u krvi iznad osnovnih ili minimalnih razina rizika i uzrokuje sistemsku bolest ili neurološke poremećaje . Potrebno je istaknuti da je aluminij široko rasprostranjen element u okolišu i prisutan, a samim time i dostupan, u hrani, proizvodima za osobnu njegu i lijekovima."

Majhen je takođe navela da je sigurnost adjuvanata aluminijuma potvrđena epidemiološkim studijama pacijenata koji redovno primaju inekcije alergena kombinovane s aluminijumom tokom imunoterapije za alergijske bolesti i da dovodi do manje autoimunih i srčanih bolesti i do manje ukupne smrtnosti u poređenju s konvencionalnim anti-alergijskim lekovima.

HALMED je naveo da je evropskim propisima dopušteno do 1,25 mg aluminijuma po jednoj dozi vakcine, ali je naglasio da je ta količina u praksi često mnogo manja. Agencija je dodala da Evropska farmakopeja, pravno obavezujući referentni dokument za kvalitet lekova u svim državama članicama Saveta Europe, dopušta tu količinu jer je naučno dokazano sigurna za primenu.

Sigurnost primene nije upitna

Hrvatska agencija takođe je dala objašnjenja za neke druge sastojke koji se pominju u postu. Prema HALMED-u, polisorbat 80 koristi se kao stabilizator, ne samo u mnogim drugim lekovima, već i u kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Živa se može naći u tiomersalu, organskom spoju koji se ranije koristio kao konzervans u vakcinama, ali se od njegove upotrebe uglavnom odustalo kako je tehnologija proizvodnje vakcina napredovala. "Tako su danas u Hrvatskoj odobrene samo dve vakcine koja sadrže tiomersal kao konzervans", naglasila je agencija, navodeći Adjupanrix i Foclivia, dve sezonske vakcine protiv gripa.

Formaldehid se koristi u vakcinama za inaktivaciju virusa ili detoksikaciju bakterijskih toksina, naveo je HALMED. "Proces proizvodnje vakcina osmišljen je  tako da sve kontaminacije (zagađenja), uključujući i formaldehid, svodi na minimalne i dokazano neškodljive količine", rekla je Agencija i dodala da se taj spoj proizvodi u svim ćelijama ljudi i drugih sisavaca..

Uobičajena tvrdnja među skepticima korišćenja vakcina je da se u uputstvima o leku navodi da vakcine nisu testirane na mutagenost, kancerogenost ili oštećenje plodnosti - što se takođe tvrdi u netačnoj objavi podeljenoj na Facebook-u. Kao što je objašnjeno u ovom članku (arhivirano ovde), ta tvrdnja proizlazi iz pogrešne interpretacije američkih saveznih propisa, koji nalažu da u uputstvima za sve medicinske proizvode mora biti navedeno jesu li sprovedene dugoročne studije na životinjama kako bi se procenio kancerogeni potencijal. Vakcine se tokom razvoja podvrgavaju toksikološkim studijama koje testiraju više potencijalnih šteta, uključujući i tri navedene. Dugoročne studije na životinjama se ne sprovode, pa zato i ne mogu biti navedene u uputstvima za lekove.

Image

Grafikon koji prikazuje broj nevakcinisane dece protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja od 2000. do 2021. godine (AFP / Sophie STUBER, Sabrina BLANCHARD)

Širenje netačnih tvrdnji o potencijalnoj šteti vakcina proteklih je godina dovelo do pada procenta vakcinisane dece, dok mnogi roditelji strahuju da bi vakcinisanjem svojoj deci mogli više da naškode, nego izlaganjem bolestima koje je moguće sprečiti. 

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Јovanović Batut”, u Srbiji je tokom 2022. godine 91,9 odsto dece vakcinisano protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tipa B, iako bi protiv tih bolesti najmanje 95 odsto dece trebalo da bude vakcinisano u prvoj godini života. (arhivirano ovde.)
Gotovo ista situacija je i u Hrvatskoj, gde je 2022. godine procenat vakcinisanih prvom dozom DTP vakcina (protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja) pao na 92% , ispod zakonski propisanog minimuma od 95%.

Druga i treća DTP doza dostigle su samo 88,2% odnosno 83,3%, stvarajući plodno tlo za epidemiju velikog kašlja koja je pogodila Hrvatsku i region 2022. i dostigla vrhunac 2023. (arhivirano ovde). Od početka 2023. godine do 8. marta 2024., HZJZ je registrovao 6.144 prijave infekcija velikim kašljem u Hrvatskoj. Tokom 2021. godine, bilo je samo 102 prijavljena slučaja velikog kaslja, dok je 2022. godine zabeleženo 846 slučajeva oboljenja od ove bolesti.

U Srbiji je takođe zabeležen porast broja oboljevanja od velikog kašlja - prеmа pоdаcimа Instituta za јаvnо zdrаvlje, оd početka 2024. godine do 15. marta., priјаvljеno je 1.005 slučајеvа, (arhivirano ovde) dok je tokom cele 2023. godine bilo ukupno 1.342 ovakva slučaja. Tokom 2021. i 2022. godine, registrovano je samo po pet slučajeva ovog oboljenja.

U odgovoru AFP-u, HALMED je u potpunosti odbacio razloge za strahovanja izazvana lažnim Facebook postom. "Regulatorni postupci koje sprovode nadležna regulatorna tela za lekove (...) osiguravaju da je bezbednost primene svih vakcina i njihovih sastojaka odobrenih za primenu u Hrvatskoj, uključujući i one koji se koriste u Programu obaveznog vakcinisnja, neupitna", navela je agencija. "Zahvaljujući vakcinaciji, neke veoma opasne bolesti, poput velikih boginja, su iskorenjene, neke bolesti, kao što je dečija paraliza su pred iskorenjivanjem, dok su brojne druge zarazne bolesti - kao što su neonatalni tetanus, tuberkulozni meningitis, ospice, rubeola, difterija i druge - stavljene pod nadzor."

Više provera činjenica na temu vakcina mogu se naći ovde (na hrvatskom) ovde (na engleskom) i ovde (na srpskom.)