Izmenjeni snimak sa konferencije iz 2023. godine podstiče napade na Dinka Gruhonjića

"Tokom održavanja festivala na jednoj od tribina Dinko Gruhonjić, vanredni profesor sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada izjavio je da je ponosan što nosi ime po Dinku Šakiću, zapovedniku logora Jasenovac i Stara Gradiška, u kojem je stradalo na stotine hiljada Srba," piše u opisu snimka postavljenog na Instagramu 15. marta 2024. koji je dobio preko hiljadu lajkova za deset dana.

U objavi se nalazi montaža snimka na kojem novinar i profesor na novosadskom Filozofskom fakultetu Dinko Gruhonjić priča na nekoj konferenciji. Uočljivo je da je nekoliko rečenica ili delova rečenica stavljeno zajedno i bez konteksta, između ostalog kako Gruhonjić kaže uz smeh: "pa su mi čak izmislili ime Sabahudin iako ja imam jedno lepo ime Dinko kao Dinko Šakić." Zatim je na ekranu prikazan skrinšot stranice na Vikipediji o ustaškom komandantu Dinku Šakiću, osuđenom 1999. zbog počinjenog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom tokom Drugog svetskog rata kada je bio komandant logora Jasenovac.

Montirani snimak je podeljen na raznim društvenim mrežama poput Fejsbuka i Telegrama, kao i na portalima uz opise kako je navodno Gruhonjić "izrazio zadovoljstvo" time što deli ime sa Dinkom Šakićem ili da se "hvali" što je "ustašijada preuzela vlast", iako Gruhonjić nije koristio bilo koju sličnu frazu. Drugi su podelili snimak uz pretnje ili pozive da dobije otkaz i bude proteran iz zemlje.

Čini se da je montirani snimak još više deljen nakon što je ultranacionalistički pokret "Naši" poslao saopštenje medijima 16. marta 2024. u kome netačno piše da je Gruhonjić "izjavio je da je ponosan što nosi ime po Dinku Šakiću" i koje je prenelo nekoliko portala poput ovog.

Međutim, iz snimka celog panela jasno je da se Dinko Gruhonjić šalio na račun ljudi koji mu "se penju po rodoslovnom stablu" i koji su izmislili da se zove "Sabahudin" kada su mogli da ga vređaju nazivajući ga Dinko Šakić. Tokom tog nastupa ali i cele konferencije sa drugim gostima Gruhonjić je nedvosmisleno kritikovao sve vrste nacionalizma na prostoru bivše Jugoslavije, pa i ustaše.

Image

Skrinšotovi netačnih postova napravljeni 25. marta 2024.

Dinko Gruhonjić je gostovao na festivalu "Rebedu" u Dubrovniku 2023. godine, a ne ove godine kako su pogrešno preneli brojni mediji, o čemu je pisao portal Raskrikavanje (arhivirano ovde).

Tema panela i celog festivala je bila kritika nacionalizma (arhivirano ovde).

Gruhonjić je gostovao umesto najavljenog novinara Andreja Nikolaidisa na panelu "U susret 19. stoleću". U najavi koju su tada preneli mediji piše: "Devetnaesto stoljeće svjedok je industrijskih revolucija i drugih tehnoloških dosega, jasnog artikuliranja liberalne demokracije kakvu danas poznamo, ali ujedno i rađanja nacija i romantičarskog nacionalizma (...) U narednom stoljeću previše puta smo krvlju natopili tlo naše regije. Neka od pitanja koja ćemo postaviti na tribini: Zašto se to stoljeće reprizira na povijesnoj sceni? Jesmo li naučili iz njegovih zabluda?" (arhivirano ovde).

Na početku panela, moderator Pero Mrnarević prvo se obraća srpskom voditelju Zoranu Kesiću koji (od 18:32) objašnjava kako je često zbog svoje emisije u Srbiji napadan da je navodno "autošovinista, nepatriota, nedovoljno Srbin, nedovoljno pravoslavac, nedovoljno ljubitelj sopstvenog naroda", te da se u Srbiji termin "autošovinista" koristi za osobu koja "potencira zlo u svom narodu a tendenciozno ne vidi zlo u drugim narodima". 

Nakon govora Dragana Bursaća o toj temi, Mrnarević pita Dinka Gruhonjića kako ideja o narodu koja se razvila u 19. veku pored tehnološkog i demokratskog napretka "zapravo dolazi u Vojvodini, u Srbiji i u svim našim prostorima". Na to Gruhonjić odgovara (od 23:20):

"Lako je vama svima, ja dolazim iz Vojvodine. Mi smo jedini ostali sa Srbijom, ni krivi ni dužni [smeh]. Tako da se osećam ovde više kao austrijska manjina. Ja sam auto-autošovinista. Meni se penju po tom rodoslovnom stablu pa ne mogu nikako da skontaju od kojih sam pa su mi čak izmislili ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime Dinko, kao Dinko Šakić" i ponovo se smeju i gosti i publika.

Potom moderator pominje da su dan pre na festivalu pričali o Šakiću, na panelu o knjizi "Točka na U" Viktora Ivančića o suđenju Dinku Šakiću u Hrvatskoj 1999. i kako se time Hrvatska nije suočila sa sopstvenom prošlošću. Hrvatski novinar Boris Dežulović je na tom panelu "ocenio da je Šakić žrtvovan i osuđen ne da bi se sudilo takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, nego upravo da bi se izbeglo suđenje toj ustaškoj državi," preneo je tada portal Autonomija gde je Dinko Gruhonjić zamenik glavne i odgovorne urednice (link arhiviran ovde).

Nakon toga je Gruhonjić nastavio: "Ali eto nisu se setili. Nije im mašta dobacila dotle nego su morali Sabahudin."

Da njegov stav bude jasniji, u istom odgovoru je izjavio, vrativši se na temu panela o nacionalizmu na prostoru bivše Jugoslavije: "Ovo što danas živimo je zapravo ono što bismo živeli da su u drugom svetskom ratu pobedili četnici, ustaše i ostala kamarila domaćih izdajnika."

Međutim, kontekst festivala, tema panela i potpuni odgovor su izbačeni iz montiranog snimka koji kruži društvenim mrežama i koju su brojni ljudi, portali i tabloid koristili kao razlog za napade na Gruhonjića.

Ostatak montiranog snimka se sastoji od drugih kratkih delova izjava tokom panela koji ne prenose u potpunosti Gruhonjićevu mišljenje o izgradnji brojnih ogromnih crkava u Vojvodini u mestima u kojima su živele manjine i koje nisu u tipičnom stilu pravoslavnih crkava u Vojvodini, kao i o tome što on misli o uticaju Srpske pravoslavne crkve koja je, kako kaže, "veoma prisutna u Vojvodini i ona je zapravo taj generator" srpskog nacionalizma.

"Čemu je bila posvećena moja autoironija iz Dubrovnika? Kao prvo, referisao sam se na netom predstavljeno novo izdanje knjige 'Točka na U' Viktora Ivančića, u kojoj se govori o suđenju Dinku Šakiću, reviziji istorije i kritikuje ustaštvo u Hrvatskoj. Kao drugo – i najvažnije – ja sam se sprdao sa nacionalistima koji su mi nadenuli ime Sabahudin. Pa sam im rekao da nije bilo potrebe da se trude, pošto se već zovem Dinko, kao Dinko Šakić o kojem se govorilo na prethodnoj tribini," napisao je Dinko Gruhonjić u tekstu objavljenom 24. marta 2024. u reakciji na napade na njega (arhivirano ovde).

Sve veće pretnje i nasilje nad novinarima u Srbiji

Nakon što je montirani snimak podeljen na društvenim mrežama, Dinko Gruhonjić se suočio sa brojnim pretnjama i napadima na internetu, ali i fizički. Na ulazu zgrade u kojoj živi sa porodicom je napisan grafit mržnje. Dok je bila u toku akcija krečenja preko grafita, kako su preneli mediji, nepoznata osoba pokušala je da prođe automobilom kroz okupljene građane a došlo je i do agresivnog verbalnog sukoba te osobe sa Gruhonjićem i novinarom Daškom Milinovićem.

Mnoštvo pretnji je dobila i Ana Lalić, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), nakon što je, gostujući na ovogodišnjem festivalu Rebedu u Dubrovniku, pričala o "galopu srpskog nacionalizma" u Vojvodini i kritikovala plan da se izgradi jedna velika crkva pored popularne plaže.

"Upozoravamo javnost da zbog ćutanja institucija otvorene pretnje ubistvom kojima su već danima izloženi Dinko Gruhonjić, kao i predsednica NDNV Ana Lalić, mogu imati tragične posledice. Za direktno ugrožavanje fizičke bezbednosti odgovornost snose institucije, ali i visoki politički zvaničnici koji potpaljuju javnu hajku i pozive na linč novinara", saopštio je NDNV 21. marta 2024. (arhivirano ovde).

I međunarodne organizacije za bezbednost novinara poput Međunarodne i Evropske federacije novinara su tražile reakciju srpskih vlasti i institucija. "Duboko smo zabrinuti što nije preduzeta odlučna aktivnost za sprovođenje temeljne istrage, hapšenje počinilaca i pružanje adekvatne zaštite novinarima," saopštili su 25. marta 2024. (arhivirano ovde).

Pretnje i nasilje nad novinarima na severu Srbije dostigli su "nivo bez presedana" u poslednje dve nedelje, saopštila je Evropska federacija novinara (EFJ) 21. marta 2024, citirajući između ostalog slučaj Dinka Gruhonjića.

Gruhonjić je dobio i podršku javnih ličnosti, studenata i profesora koji su pozvali na skup podrške 27. marta (arhivirano ovde i ovde), dok je studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu na osnovu montiranog snimka tražio da vanredni profesor dobije otkaz i zapretio da će blokirati fakultet.