Nasuprot tvrdnjama u objavama na društvenim mrežama, klimatske promene postoje

Od kraja jula 2022. desetine hrvatskih korisnika, kao ovde i ovde, podelilo je na Fejsbuku video u kome Džon Kolman (John Coleman), osnivač američkog televizijskog kanala za vremensku prognozu i vesti u vezi sa vremenskim prilikama Weather Channel, negira postojanje klimatskog zagrevanja koje su prouzrokovali ljudi. Isti video ima gotovo 900 pregleda na Telegramu, a podeljen je i na nemačkom jeziku.

U videu koji je isečak iz intervjua televizijskoj mreži Si-En-En (CNN), Kolman tvrdi da ne postoji naučni konsenzus o klimatskim promenama. "Ne postoji značajno globalno zagrevanje koje su prouzrokovali ljudi", rekao je Kolman.

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 12. 8. 2022.

Neki korisnici društvenih mreža uporno dovode u pitanje postojanje klimatskih promena koje su prouzrokovali ljudi. AFP je u više navrata istraživao tvrdnje da je to prevara ili teorija zavere, kao na primer ovde, te da su promene izazvane izmenama u orbiti Zemlje. AFP je razobličio i tvrdnje da mediji ili meteorološke službe koriste drugačije boje na mapama za vremensku prognozu kako bi situaciju prikazali što dramatičnijom. Tekstove koje je objavio AFP Činjenice, a čija je glavna tema klima možete pročitati ovde.

Video koji se trenutno deli na društvenim mrežama je iz programa CNN-a od 1. novembra 2014. On prikazuje u jednoj verziji šestominutni, a u drugoj dvominutni isečak iz intervjua jednog od osnivača stanice Weather Channel , televizijskog meteorologa Džona Kolmana. Dan nakon ovog intervjua, Weather Channel se distancirao od njegovih izjava. Kolman je od 2007. javno dovodio u pitanje postojanje klimatskih promena koje su izazvali ljudi i protivio se aktivnostima za njihovo ublažavanje. Kolman je preminuo 2018. u 84. godini.

Naučni konsenzus o postojanju klimatskih promena

U podeljenom snimku Kolman tvrdi da "nema značajnog globalnog otopljavanja koje su prouzrokovali ljudi". Izjava je u očiglednoj suprotnosti sa nalazima klimatskih istraživanja u Sjedinjenim Državama ali i u ostatku sveta.

Početkom avgusta 2021. Međuvladin panel o klimatskim promenama, IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change), objavio je svoj šesti izveštaj o proceni stanja klime na Zemlji. Redovni izveštaji IPCC-a se u naučnoj zajednici smatraju pouzdanim i priznatim izvorom za globalno zagrevanje.

IPCC je 4. aprila 2022. objavio najnoviji deo svog izveštaja u kome je pozvao na preduzimanje dalekosežnih mera kako bi se usporilo globalno zagrevanje.

Prema ovom Panelu prosečna globalna temperatura na površini porasla je više od 1,2 stepena u periodu od 1880. do 2020. Na severnoj hemisferi tridesetogodišnji period od 1991. do 2020. bio je najtopliji u više od 100.000 godina.

Image

Godišnje anomalije globalne temperature od predindustrijskog perioda ( AFP / Džonatan Valter)

Na Arktiku je između 1971. i 2019. prosečna temperature površine povećana za 3,1 stepen, navodi Arktički program za posmatranje i procenu (Arctic Monitoring and Assessment Program - Amap) u svom izveštaju o promenama arktičke klime ažuriranom i objavljenom 2021 godine. Jedna dugoročna studija o klimatskim promenama na Arktiku, objavljena u časopisu "Envajronmental risrč leters" ("Environmental Research Letters") 2019. godine, došla je do istog zaključka. Prema njoj se temperatura između 1971. i 2017. povećala za 2,7 stepena.

Brojne meta studije, istraživanja koja sistematski sažimaju međunarodne studije, došle su do zaključka da je ljudski uticaj odgovoran za globalno zagrevanje. Jedna takva studija iz 2013. pregledala je 11.944 istraživanja o globalnom zagrevanju objavljena između 1991. i 2011. U čak 97 odsto pregledanih istraživanja postoji saglasnost da su klimatske promene prouzrokovali ljudi.

Jedna druga meta studija iz 2016. čak sažima različite meta studije o konsenzusu u nauci i primećuje da postoji "konsenzus o konsenzusu" po ovom pitanju. Autori su u zaključku napisali: "Nivo naučnog konsenzusa u vezi sa globalnim otopljavanjem koje su prouzrokovali ljudi je izuzetno visok zato što su dokazi za to izuzetno jaki." Tako da se naučna zajednica slaže: globalno zagrevanje postoji i uzrokuju ga ljudi.

Klimatske promene uzrokuju ljudi

Naučni konsenzus da ljudi uzrokuju klimatske promene vrlo je širok. Efekti staklene bašte koje su prouzrokovali ljudi vode do porasta temperature na Zemlji. Hrvatska enciklopedija ovako opisuje efekat staklene bašte: "Zbog povećanog stvaranja ugljikova dioksida industrijskim procesima, zbog izgaranja fosilnih goriva i uništavanja šuma posljednjih se stotinjak godina staklenički učinak povećava i dovodi do općeg zagrijavanja atmosfere."

Međunarodni panel za klimatske promene i brojne druge ugledne institucije u svetu, poput Nemačkog svemirskog centra (DLR), Američkog društva za unapređenje nauke (AAAS), NASA-e i britanske organizacije WWF, opisuju globalno zagrevanje kao fenomen nastao činjenjem ljudi. U zaključku izveštaja za 2021. IPCC navodi: "Neupitno da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemlju". Lista istraživačkog instituta kalifornijske vlade "Kancelarije za planiranje i istraživanje" navodi nazive oko 200 naučnih organizacija širom sveta koji takođe dele mišljenje da su za klimatske promene odgovorni ljudi.

I brojni stručnjaci koje je AFP kontaktirao to potvrđuju. Na primer Štefan Broniman (Stefan Brönnimann), profesor klimatologije na Geografskom institutu Univerziteta u Bernu, objasnio je 11. avgusta 2021. za tekst AFP-ovog servisa za proveru činjenica na nemačkom o doprinosu ljudi globalnom zagrevanju: "Ljudi u najvećoj meri doprinose klimatskim promenama koje su u toku." Aiko Voigt, profesor na Institutu za meteorologiju i geofiziku na Univerzitetu u Beču, rekao je u tom kontekstu 12. avgusta 2021: "Prirodni faktori ne igraju gotovo nikakvu ulogu." Metju Moder, profesor meteorologije na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu, napisao je 3. juna 2022: "Ovo zagrevanje bilo bi nezamislivo bez sagorevanja fosilnih goriva. Sve dok čovečanstvo nastavlja da emituje CO2 u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva, ovo zagrevanje će se nastavljati."

Posledice globalnog zagrevanja se već osećaju

Posledice globalnog zagrevanja su već danas vrlo primetne, naročito u Evropi. To potvrđuju i meteorološki instituti u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. U zajedničkoj oceni letnje klime iz 2020, državni instituti tri zemlje su saopštili: "Od devedesetih godina (prošlog veka) leto je postalo značajno toplije u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji." Toplotni talasi postali su češći i duži. Ukratko, navodi se u oceni, "Ono što je bilo ekstremno toplo, sad je prosečno leto."

Državni hidrometeorološki zavod Hrvatske navodi da je "trend porasta temperature zraka u 20. stoljeću zabilježen i na postajama u Hrvatskoj. Stoljetni nizovi mjerenja temperature zraka upućuju na porast između 0,02 °C i 0,07 °C na 10 godina. Kao i na globalnoj razini, trend porasta temperature zraka osobito je izražen u posljednjih 50, odnosno 25 godina."

Image

Skrinšot grafike objavljene na meteoadriatic.net, a koja prikazuje trend kretanja temperature u Hrvatskoj, napravljen 12. avgusta 2022.

Ekstremne vremenske prilike sve su češće i takođe su delimično povezane sa klimatskim promenama. Studija međunarodnih istraživača klime potvrdila je vezu između globalnog zagrevanja i katastrofalnih poplava u Nemačkoj 2021. godine.

Takve efekte klimatskih promena potvrđuje i Klimatska inicijativa Helmholc (Helmholtz Climate Initiative), udruženje nekoliko nemačkih istraživačkih centara. "Jedna posledica klimatskih promena u Nemačkoj je povećanje obilnih kiša", navodi se na internet stranici Inicijative i dodaje: "Ako se klimatske promene nastave očekuje se veliko povećanje rizika od suša i njenih posledica. Globalno zagrevanje za više od tri Celzijusova stepena, na primer, značilo bi duplo više suša u delovima jugozapadne Nemačke u poređenju sa periodom od 1971. do 2000. godine."

Image

Školjke na obali Dunava nakon što se reka povukla zbog niskog vodostaja u blizini Novog Sada, snimljeno 3. avgusta 2022. ( AFP / Nenad Mihajlović)

To nije kontradiktorno, kako se objašnjava u istraživanju objavljenom u časopisu Sajens advansed (Science Advanced) 2021. Globalno zagrevanje pravi disbalans u otprilike dve trećine sveta. "To znači veće oscilacije između vlažnih i sušnih ekstrema".