Ove mape ne dokazuju da je 'globalno zagrevanje prevara'

Dve mape jedna do druge koje prikazuju slične temperature, jedna zelena datirana na 1986. i druga narandžasta na kojoj je ispisano da je iz 2022. godine, navodno otkrivaju da je "globalno zagrevanje prevara" koju nameštaju kanali za vremensku prognozu, navodi se u viralnim objavama na društvenim mrežama. Poređenje je obmanjujuće i neosnovano: mape su upotrebila dva različita švedska medija koji koriste različite boje za prikaz svojih izveštaja o vremenskoj prognozi i potiču iz jula 2016. i avgusta 2021. O globalnom zagrevanju i ulozi ljudi u njegovom stvaranju sada postoji naučni konsenzus, a prema podacima evropskog servisa za klimatske promene Kopernikus, leto 2021. je bilo najtoplije zabeleženo u evropskoj istoriji.

Srpski korisnici na Fejsbuku i Tviteru podelili su krajem maja 2022. sliku koja prikazuje dve mape vremenske prognoze tvrdeći da novija mapa koristi različite nijanse crvene da ilustruje iste temperature, kako bi obmanuli ljude da je globalno zagrevanje ozbiljniji problem nego što jeste: "1986. zvalo se normalno leto. Danas mapu boje crvenom bojom i nazivaju je ekstremnom vrućinom."

U komentarima, mnogi korisnici su se složili da je reč o teoriji zavere: "Plandemija haosa i straha ! Napraviti od normalnog nenormalno, sve iskriviti, to je cilj." "Pokusavaju na sve nacine da zastrase narod!," napisala je druga korisnica.

Slične tvrdnje sa ovim mapama vremenske prognoze kruže društvenim mrežama i na drugim jezicima, kao na primer francuskom, poljskom,mađarskom i rumunskom.

Ovakva poređenja su, međutim, obmanjujuća -- iz nekoliko razloga. Prvo, godine označene na mapama se ne poklapaju: prva mapa je objavljena krajem jula 2016. a druga početkom avgusta 2021. Osim toga, dve mape objavili su različiti švedski mediji, koji koriste različitu boju u svojim izveštajima o vremenskoj prognozi.

Image
Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 9. juna 2022.

Prva mapa je objavljena u julu 2016.

Obrnutom pretragom slika na Guglu (proces detaljno opisan u ovom videu) prve od dve mape, možemo prilično brzo da pronađemo njeno poreklo. Mapa je iz izveštaja o vremenskoj prognozi švedskog televizijskog kanala SVT ("Sveriges Television"), koji prikazuje istu zelenu mapu, u većoj i kvalitetnijoj verziji slike.

Dve mape se poklapaju u svakom smislu: temperature koje su prikazane su identične, kao i ilustracije oblaka i slovo "H" na sredini mape.

Image
Skrinšot napravljen 6. juna 2022. u kome se vidi mapa vremenske prognoze na internet stranici SVT-a (levo) i odgovarajući deo obmanjujuće slike iz Fejsbuk objave (desno). Podudarajuće elemente zaokružio AFP

Mapa na internet stranici SVT-a, međutim, nije iz 1986. kako se tvrdi u objavama na društvenim mrežama, jer je ona deo članka o vremenskoj prognozi za četvrtak, 21. jul 2016. godine.

Uvid u vremensku prognozu ovog kanala za 7. jun 2022. takođe pokazuje da su mape obojene zelenom, a ne narandžastom poput druge mape koja se deli na društvenim mrežama. Isto se odnosi i na pretraženu arhivu vremenskih izveštaja na internet stranici, dostupnu za određene dane 2021. i 2022. godine sve do maja.

Mape za vremensku prognozu SVT-a sve imaju i vizualne oznake sunca i oblaka, što nije slučaj kod narandžaste mape u objavi na društvenim mrežama.

Druga mapa je iz avgusta 2021.

Druga mapa zapravo nije proizvod istog medija. Obrnuta pretraga slika na ruskom pretraživaču Jandeks pokazuje ovu sliku na Tviteru iz avgusta 2021. Korisnik ju je podelio sa tekstom na švedskom i većim okvirom, ali već u vezi sa zelenom mapom SVT-a.

Image
Skrinšot neisečene verzije sa Tvitera (levo) i dela slike koja se deli uz netačnu tvrdnju na Fejsbuku (desno), napravljen 6. juna 2022. Podudarajuće elemente crvenim zaokružio AFP

Za razliku od mapa vremenske prognoze SVT-a, ova narandžasta mapa nema vizuelne oznake sunca i oblaka.

Nekoliko naznaka u većoj slici (kao što je logo u gornjem desnom uglu koji prikazuje "4", komentar koji pominje "Fredag" - petak na švedskom - i prisustvo voditeljke na levoj strani kako pokazuje mapu) omogućili su nam da uđemo u trag videu iz kog je ovaj skrinšot izvučen.

Image
Skrinšot neisečene verzije sa Tvitera, napravljen 6. juna 2022.

Pretraga sa oznakom "4" u logou dovela je do internet stranice švedskog televizijskog kanala "TV4" i identifikacije žene kao Medlin Vestin (Madeleine Westin), jedne od voditeljki vremenske prognoze na tom kanalu.

Konsultujući arhive izveštaja o vremenu kanala TV4, narandžasta mapa može se pronaći u videu od 13. avgusta 2021. u kom se pojavljuje Medlin Vestin. Temperature i ostale vizuelne naznake potvrđuju da je to mapa koja je podeljena u objavama na društvenim mrežama.

Image
Skrinšot iste slike sa internet stranice TV4, napravljen 6. juna 2022.

Narandžaste nijanse nisu neobične za TV4: mogu se pronaći i u drugim prethodnim izveštajima o vremenskoj prognozi.

Leto 2021. bilo je najtoplije u evropskoj istoriji

Krajem aprila 2022. Evropski servis za klimatske promene Kopernikus (C3S) zabeležio je u svom godišnjem izveštaju da je leto 2021. bilo najtoplije zabeleženo u evropskoj istoriji, za jedan stepen Celzijusa iznad proseka u poslednjih 30 godina.

Ovo posebno toplo leto obeležilo je nekoliko nedelja izuzetno intenzivnih toplotnih talasa, kada je skala na termometru išla do 48.8°C na Siciliji, što je novi evropski rekord (koji tek treba da bude zvanično potvrđen), ili 47°C u Španiji, što je novi nacionalni rekord u toj zemlji.

Ovu vrućinu pratila je dugotrajna suša, posebno u oblasti Mediterana, stvarajući uslove pogodne za šumske požare, posebno u Italiji, Grčkoj i Turskoj.

Tokom jula i avgusta pod požarom je bilo ukupno 800.000 hektara, što je jedna od najintenzivnijih sezona šumskih požara u poslednjih 30 godina.

"2021. je bila godina ekstrema, uključujući najtoplije leto u Evropi, toplotne talase u Mediteranu, poplave i suše u zapadnoj Evropi," što govori da "je razumevanje vremenskih prilika i klimatskih ekstrema postalo sve relevantnije za ključne sektore društva", rekao je AFP-u direktor Kopernikusa Karlo Buontempo.

U odnosu na predindustrijsku eru, planeta je toplija za između 1.1 i 1.2°C, a Evropa se zagreva brže sa prosečnim porastom temperature od 2°C, zabeležio je Kopernikus.

Prošlogodišnja prosečna godišnja temperatura u Evropi nije ušla u rekordnih deset najtoplijih godina, ali leto je bilo najtoplije, piše i Bi-Bi-Si (BBC).

Konsenzus o globalnom zagrevanju

Tvrdnje čiji je cilj da se umanji prisustvo globalnog zagrevanja ili odgovornost ljudskih aktivnosti u poremećaju klime, redovno kruže društvenim mrežama i AFP je tome posvetio već nekoliko tekstova na francuskom i engleskom.

Međuvladin panel o klimatskim promenama, IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change), formiran 1988. godine, izveštava svakih pet do osam godina o saznanjima o klimatskim promenama. Panel objavljuje redovne izveštaje procene u nekoliko delova.

Međunarodna naučna zajednica smatra IPCC pouzdanim i priznatim izvorom za globalno zagrevanje.

IPCC je 4. aprila 2022. objavio treći deo svog šestog izveštaja procene (2021-2022), upozoravajući na hitnost preduzimanja nekoliko mera.

Stručnjaci predlažu nekoliko strukturnih promena kako bi se izbeglo zagrevanje od 3,2% do 2100. godine, što bi moglo dovesti do toga da jedan deo sveta bude "nemoguć za život". Oni posebno predlažu prelaz na ekološke vidove transporta i električna vozila, rad na daljinu, bolju izolaciju, manju upotrebu aviona itd. Cilj je da se drastično smanje emisije gasova izazvane ljudskim aktivnostima, koje su odgovorne za porast temperature.

Image
Grafički prikaz glavnih delova izveštaja IPCC-ja o hitnim merama neophodnim da bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje ( AFP / Kenan Ogar, Sofi Rami)

U prvom delu svog šestog izveštaja o proceni, objavljenom 9. avgusta 2021, IPCC je napisao da je "neupitno da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemlju". Kao što je nekoliko istraživača reklo AFP-u u aprilu 2022, naučna istraživanja su zaista dovela do zaključka da su klimatske promene uglavnom ljudska krivica, kao rezultat emisije ugljen-dioksida.

Slični navodi da su mape vremenske prognoze bile montirane da "stvore ekološki stres" kružili su društvenim mrežama 2019. godine i bili predmet AFP-ovog članka za proveru činjenica na francuskom.

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas