Holandska statua nije 'spomenik majčinstvu' kako se tvrdi u objavama u kojima se kritikuje Zapad

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Nekoliko stotina sprskih korisnika društvenih mreža krajem maja 2022. je podelilo fotografiju statue u Holandiji koja prikazuje figuru sa grudima i penisom uz netačnu tvrdnju da je to "spomenik majčinstvu na Zapadu." Slika se često delila pored fotografije druge statue, u Rusiji, koja prikazuje odevenu trudnu ženu sa dvoje dece na postamentu na kome ćirilicom piše "Mama". Objave su deo šireg narativa koji kruži na nekim srpskim nalozima na društvenim mrežama i koji Rusiju karakteriše kao tradicionalnu i moralno ispravnu, a Zapad kao "degenerisan". Ovaj narativ je u februaru 2022. koristila i Moskva kao deo svog opravdanja za rusku invaziju na Ukrajinu. Umetnica koja je napravila holandsku statuu je ne opisuje kao da ima bilo kakve veze sa majčinstvom.

"SPOMENIK MAJCI U RUSIJI (srećan emotikon) i ...HOLANDIJI (ljuti emotikon)!! " piše u postu objavljenom na Fejsbuku 30. maja 2022. i podeljenom preko 90 puta za nedelju dana. U postu se nalaze dve slike: levo je statua trudnice sa dvoje dece i ćirilicom ugravirana reč "mama" dok slika desno prikazuje statuu koja se navodno nalazi u Holandiji.

"EU je smetlište,otpad nekadašnjih civilizacija koje su samo zaličile na humanog čoveka," komentarisao je jedan korisnik ispod objave.

Fotografija holandske statue, koja ima tri ruke i malu životinju na glavi, podeljena je ovde na Telegramu uz opis: "Spomenik evropskoj majci" i ovde na Tviteru uz opis "Hag, spomenik majci ??????? Normalno????" Sličan post na Tviteru je objavljen uz reči: "Bolesno, zar ne?"

Drugi korisnici su na Fejsbuku podelili skrinšot tvita objavljenog 31. maja 2022, sa ove dve fotografije ruske i holandske statue i opisom: "Spomenik majci.. Istok i zapad.. Uočavate li razliku.."

Jedan korisnik je, međutim, u odgovoru istakao da opis nije tačan. "Desno je skulptura Femmy Otten, nikakav 'spomenik majci'. Poenta njenih instalacija je, ako te uopšte zanima, da kreira dela izvan svih ograničenja. Dakle, svesno pravi nešto što je suprotno tradicionalnom, a opet ima tradicionalne elemente," napisao je. Tvit u kojem se tvrdilo da obe slike prikazuju spomenike majci je kasnije izbrisan.

U opisu na sajtu "Umetnost na otvorenom u Hagu" (Outdoor Art The Hague) piše da je figuru zaista kreirala holandska umetnica Femi Oten (Femmy Otten) 2017. godine i da se zove: "A život je tamo". Na sajtu se navodi da se statua nalazi u Ulici Grote Marktstraat u Hagu.

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 6. juna 2022.

Statue su u Rusiji i Holandiji, ali ova u Hagu nema nikakve veze sa majčinstvom

AFP je preko ruskog pretraživača Jandeks proverio da li se slika na levoj strani zaista nalazi u Rusiji, u južnom gradu Tjumenju. Statua je označena na Jandeks mapi i dostupno je više njenih fotografija koje su objavili korisnici, kao ovde i ovde. Statua je vidljiva i na Gugl mapi.

Pretraga na ruskom jeziku dovela je do opisa spomenika postavljenog 2010. povodom 60. godišnjice Međunarodnog dana deteta. Prema izveštaju i komentarima, čini se da su ljudi mislili da je u pitanju bronzana statua, ali se ispostavilo da je gipsana.

Obrnuta pretraga je takođe pokazala da se druga statua nalazi u Hagu. Sponzor ovog dela, umetnički centar Stroum (Stroom), opisuje statuu kao "sliku nalik totemu, (u kojoj) se spajaju muško i žensko i različite vizuelne kulture. Ona je, u svoj svojoj mirnoći i ranjivosti, izjava za slobodu misli."

Dodaje se da je statua dobila ime po strofi iz ljubavne pesme "Ne mogu da živim s tobom" američke pesnikinje Emili Dikinson. "Oten se u imenima svojih dela često poziva na poeziju Dikinsonove u kojoj prepoznaje osećaj usamljenosti, čežnje, razočarenja i potrebe za oslobođenjem," navodi se na sajtu.

U ovom videu o statui, Femi Oten takođe ne pominje majčinstvo, ali je opisuje kao "polove koji su se bez napora spojili jedan u drugi."

"Meni je čudno da gledam muškarce i žene kao odvojene entitete. (...) Mislim da golotinja može biti veoma razoružavajuća (...) za mene je ova skulptura više o nekoj vrsti prirodnosti, a ne toliko o provokaciji," objasnila je. "Nadam se da će generisati slobodu misli," dodala je na kraju snimka.

Narativ 'Istok protiv Zapada'

Autor izbrisanog tvita je kasnije ponovo podelio slike uz komentar: "Da ponovimo još jednom..Da ne bude zabune..Levo je spomenik majci u Tymenu, Rusija..Desno je neka kvazi umetnička skulptura u Hagu za programiranje i promociju nakaradnosti..I da levo je istok a desno prikaz propasti zapadne civilizacije..I najvažnije..Drugosrbijanci odj***.." 

Pogrešno predstavljanje nasumičnog umetničkog dela postavljenog u Evropi uklapa se u narativ popularan među nekim Srbima čiji je pogled na svet da postoji Zapad sa liberalnim vrednostima koji doživljavaju kao nešto negativno, u suprotnosti sa Rusijom koja predstavlja tradicionalne vrednosti, što se doživljava kao nešto pozitivno.

Diskurs "Zapad protiv Rusije" često se ispoljava u srpskim proruskim grupama, kroz postove poput ovog koji navodno prikazuje crtež deteta na kome je ispod zastave NATO-a napisano "teroristi" a ispod ruske zastave "braća". Tradicionalne vrednosti se slave kao u ovoj objavi koja prikazuje mlade bele žene u narodnim nošnjama iz Rusije, Srbije i Belorusije.

Nasuprot tome, u homofobičnom postu objavljenom krajem januara 2022, kada su Sjedinjene Države optužile Rusiju da se sprema da napadne Ukrajinu, piše da je "zbog mogućeg sukoba sa Rusijom, NATO mobilisao sve svoje snage" iznad slike muškaraca u crnom, među kojima neki nose štikle i haljine.

Prema ovom postu, ruski napad na Ukrajinu "nije samo borba za opstanak ruskog naroda(...) već i borba protiv sinova tame - nosilaca i sledbenika moderne satanističke civilizacije."

U svom govoru kojim je najavio invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je takođe podsticao narativ o "degenerisanom" Zapadu koji predstavlja pretnju pozitivnoj tradicionalnoj Rusiji.

"Hteli su da unište naše tradicionalne vrednosti i nametnu nam njihove lažne vrednosti koje bi nas, naše ljude, iznutra nagrizale, stavove koje agresivno nameću svojim zemljama, stavove koji direktno vode u degradaciju i degeneraciju, jer su suprotni ljudskoj prirodi," rekao je, dodajući poređenje sa SSSR-om koji se borio protiv nacističke Nemačke 1941. godine.