Medicinska sestra priprema davanje Fajzer-Biontek vakcine protiv Covid-a-19 u bolnici Gaj u Londonu, 8. decembra 2020. (Frenk Ogstajn / POOL / AFP)
(AFP / Frank Augstein)

Tvrdnje o iglama koje ‘nestaju’ su netačne, a vakcinacija protiv Covid-a-19 počinje

  • Članak je star više od godinu dana.
  • Objavljeno 23. decembra 2020. u 13:22
  • Ažurirano 23. decembra 2020. u 13:22
  • Za čitanje potrebno 4 minuta
  • Od: Katarina SUBASIC, AFP Beograd
Izveštaj Bi-Bi-Sija (BBC) koji prikazuje medicinsku radnicu kako vakciniše jednog doktora sa vakcinom protiv Covid-a-19, ali bez vidljive igle na špricu nakon toga, podeljen je na Fejsbuku nekoliko hiljada puta uz tvrdnje koje impliciraju da je vakcinacija nameštena, lažna ili čak štetna. BBC međutim objašnjava da je vakcinacija obavljena sa iglama na uvlačenje koje Svetska zdravstvena organizacija preporučuje kako bi se izbegle povrede.

“Gdje nestaje igla?” navodi se u Fejsbuk objavi koja prikazuje snimak kućne izrade Bi-Bi-Sijevog televizijskog izveštaja o vakcinaciji protiv Covid-a-19. U videu dugom 23 sekunde snimljena je medicinska radnica kako vakciniše jednog doktora i onda izvlači špric bez igle. Objava je podeljena 3.300 puta od 17. decembra. U drugoj objavi sa istim videom, koja je podeljena 2.200 puta, autor je napisao: “Mandrak ili Hudini?” aludirajući na Mađioničara Mandraka iz crtanog stripa i američkog iluzionistu Harija Hudinija.

Iako je u nekim komentarima tačno ukazano da je vakcinacija obavljena sa iglom na uvlačenje, ostali korisnici su bili drugačije ubeđeni. “Lažnjak, kao predstava za decu predškolskog uzrasta,” napisao je jedan korisnik. “Slični špricevi se koriste i u filmskoj industriji… običan trik da se izbegne ubrizgavanje sadržaja u organizam,” napisao je drugi. “Igla ostaje unutra to je čip,” napisao je jedan korisnik Fejsbuka očigledno aludirajući na teorije zavere da je vakcinacija sredstvo da se u telo umetne elektronski čip.

Isti video sa kritičnim komentarima podeljen je i na engleskom i španskom. Video se pojavljuje u trenutku kada na društvenim mrežama raste broj objava protiv vakcinacije, što koincidira sa decembarskom isporukom prvih vakcina protiv novog korona virusa, koji je ove godine usmrtio desetine hiljada ljudi širom sveta.

Image
Snimak jedne od Fejsbuk objava napravljen 22. decembra 2020.

Izveštaj Bi-Bi-Si-ja

Priča Bi-Bi-Si-ja je objavljena 16. decembra na televiziji britanskog javnog servisa i bila je o vakcinaciji zdravstvenih radnika koji su na prvoj liniji borbe protiv Covid-a-19 u Britaniji kao i planovima da se do kraja godine vakciniše još 20 miliona ljudi. Snimak pokazuje doktora koga vakciniše druga zdravstvena radnica.

Nakon što su zagovornici pokreta protiv vakcinacije upotrebili delove snimka da promovišu netačnu poruku skeptičnu prema vakcinaciji, Bi-Bi-Si je objavio članak “Realiti ček” (Reality Check) da objasni šta se vidi u videu.

“Snimak izveštaja Bi-Bi-Si-ja se deli kao ‘dokaz’ na društvenim mrežama da je vakcinacija protiv Covid-a-19 lažna i da su medijski događaji koji prikazuju vakcinaciju ljudi namešteni,” navodi se u članku.

Bi-Bi-Si-jev tekst jasno stavlja do znanja da “objave koriste stvarni snimak koji prikazuje zdravstvene radnike kako koriste bezbedni špric u koji se igla uvlači nakon upotrebe.”

Prema ovom članku, bezbedni špricevi su u širokoj upotrebi više od jedne decenije. Oni štite medicinsko osoblje i pacijente od povreda i infekcije.

Bezbedni špricevi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da se za imunizaciju koriste bezbedni špricevi, od kojih se neki nazivaju “samo-onesposobljavajući” (Auto Disable - AD), “ne samo zato što mogu biti upotrebljeni samo jednom i smanjiti prenos bolesti posredstvom kontaminirane opreme, već i zato što su na raspolaganju i štede vreme koje se prethodno trošilo na sterilizaciju.”

“Neki AD špricevi su na uvlačenje, što znači da se igla može uvući u telo šprica. Ovaj mehanizam doprinosi zaštiti od povrede iglom i smanjenju rizika od takvih povreda,” navodi SZO u svom tekstu o obezbeđivanju bezbednih injekcija.

Image
Snimak sa internet stranice Retraktable Tehnolodžies, napravljen 22. decembra 2020.

Jedan od proizvođača takvih igala, Kompanija Retraktabl Tehnolodžis (Retractable Technologies, Inc), objašnjava na svojoj internet stranici kako taj proizvod radi: “Kada se klip pritisne do kraja, igla se automatski uvlači u telo šprica direktno iz pacijenta. Automatsko uvlačenje pre uklanjanja (šprica) bukvalno eliminiše izlaganje kontaminiranoj igli, efikasno smanjujući rizik od povrede iglom.”

Vakcinacija u toku

Vakcinacija protiv Covid-a-19 najpre je počela 8. decembra u Velikoj Britaniji, kao što je AFP izveštavao, a potom u SAD-u i Kanadi

Očekuje se da masovna vakcinacija u većini zemalja Zapadnog Balkana počne do aprila 2021. Srbija prva počinje vakcinaciju pre kraja 2020. godine pošto je 22. decembra u zemlju stiglo prvih 4.800 doza vakcine Fajzer-Biontek (Pfizer-BioNTech). Druge zemlje, kao Bosna i Crna Gora, očekuju da dobiju vakcine posredstvom Kovaksa (Covax), globalnog mehanizma koji vodi SZO. Članica Evropske unije, Hrvatska je poručila 5.6 miliona doza vakcine protiv Covid-a-19; prve vakcine mogle bi stići u zemlju pre kraja godine, ali izvesnije je da će to biti u prvom kvartalu 2021.

Budući da su plodno tle za uzgajanje pokreta protiv vakcinacije, balkanske zemlje se suočavaju sa izazovom da ubede svoje narode da se vakcinišu. Prema istraživanju koje je u oktobru 2020. sprovela Savetodavna grupa za javnu politku Balkan u Evropi (BiEPAG), više od 53% građana širom regiona “sigurno ili verovatno neće primiti vakcinu”, “dok će samo 39.2% verovatno ili sigurno primiti vakcinu”. 

AFP-ov servis za proveru činjenica na engleskom jeziku, AFP Fact Check, već je razobličio tvrdnje da je testiranje na korona virus izgovor da se umetnu čipovi koje finansira milijarder i filantrop Bil Gejts. AFP Činjenice je pisao o tvrdnjama da je vakcinacija protiv Covid-a-19 nameštena i opovrgao tvrdnje da će centri za socijalni rad oduzimati decu roditeljima koji odbiju da ih vakcinišu.  

Do 23. decembra u svetu je od Covid-a-19 preminulo više od 1.7 miliona ljudi, od čega više od 15.000 na Balkanu.

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas