Slika prikazuje ispitivanje oka, ništa ni nalik PCR testu

“U EGIPTU TO JE BILA KAZNA ZA ROBOVE…,” navodi se u jednoj od objava koje su ukupno podeljene više od 1.800 puta od 5. decembra sa crtežom koji navodno pokazuje kažnjavanje egipatskog roba tako što mu se štapić umeće duboko u nozdrve. Objava sadrži i grafike nosne šupljine i uzimanja brisa za PCR test sa dugačkim štapićem gurnutim u nos. “Šteta koja će uslediti verovatno će biti nepovratna,” navodi se u objavi i dodaje da je krvno-moždana barijera “sloj ćelija koje štite mozak… od teških metala, pesticida i drugih toksičnih supstanci.”

Ista objava kružila je Fejsbukom na nekoliko jezika, uključujući francuski, poljski, nemački i engleski. 

Image

Snimak jedne od Fejsbuk objava napravljen 23. decembra 2020.

Šta je taj crtež i šta scena na njemu predstavlja?

Koristeći obrnutu pretragu slika na Guglu pronašli smo istu egipatsku sliku na nekoliko internet stranica, uključujući na sajtu fotografske agencije Geti Imidžis (Getty Images) i internet stranicama o Egiptu kao što je ova ili o medicinskim zanimljivostima.

U opisu slike navodi se da prikazuje “oftamologa koji leči pacijenta” i da je kopija na papirusu sa “freske sa Tebanske grobnice Ipuija.”

“Preciznije, to je crtež sa reljefa sa grobnice broj TT217, u radničkom naselju Deir el Medina u Egiptu. Čovek sahranjen u grobnici zvao se Ipuij i bio je jedan od graditelja kraljevskih grobnica u čuvenoj Dolini kraljeva tokom 19. dinastije oko 1279-1213 godine pre naše ere,” objašnjava poljska arheološkinja Halcka Przihodzen (Halszka Przychodzeń). Crtež upotrebljen u objavi je isečak sa većeg crteža koji se može naći na internet stranici njujorškog muzeja umetnosti Metropolitan. 

Image

Snimci napravljeni 15. decembra 2020. Levo crtež iz Fejsbuk objava, desno iz muzeja umetnosti Metropolitan

“To definitivno nije scena kažnjavanja roba,” dodaje poljska arheološkinja koja se bavi bolestima u starom Egiptu i vodi Fejsbuk stranicu za ljubitelje te teme: Egipatske mumije i paleopatologije. “U starom Egiptu, za razliku od starog Rima, praktično nije bilo robova. Na primer, pogrešno je verovati da su robovi gradili piramide,” rekla je ona AFP-u u telefonskom razgovoru 14. decembra.

Veći crtež, sa koga je uzeta scena objavljena u Fejsbuk postu, prikazuje različite faze izgradnje Ipaijeve grobnice, kaže Przihodzen. “Neko se penje, neko nešto buši, meri, uređuje. Prikazane su i nezgode na poslu. Možete videti dve medicinske intervencije: nameštanje obolelog ramena (u crvenom krugu gore desno) i kako oftamolog uklanja strano telo iz oka (u crvenom krugu levo dole),” objasnila je arheološkinja.

Mari-Helen Margan (Marie-Hélène Marganne), direktorka Dokumentacionog centra književnih dela na papirusu (Literary Papyrology Documentation Center - CEDOPAL) u Belgiji, rekla je AFP-u 22. decembra da moramo biti pažljivi u interpretaciji freske. “Crtež koji kruži društvenim mrežama je veoma izmenjen. Koji je status osobe koja leči? To je vrlo teško reći. Može biti doktor, ali može biti i kolega," objašnjava autorka eseja "Oftamologija u grčko-rimskom Egiptu prema grčkim papirusima." 

Stari Egipat je izvor fascinacije i urbanih legendi. AFP je nedavno razobličio netačnu informaciju u vezi sa takozvanim pasošem izdatim mumiji Ramzesa Drugog. Ova privlačnost ima ime: Egiptomanija. “Ovu vrstu interpretacije egiptolozi vrlo dobro znaju; ljudi koriste stari Egipat da interpretiraju sadašnjost,” kaže Margan.

PCR testovi nisu štetni za mozak

Postoje tri vrste testa na korona virus, uključujući PCR test koji se uzima brisom iz gornjeg respiratornog trakta. Test detektuje prisustvo genetskog materijala virusa SARS-CoV-2.

Grafike koje pokazuju dugačak štapić gurnut duboko u nos da bi se testiralo na Covid-19 kruže društvenim mrežama od leta 2020. sa netačnim tvrdnjama da će testovi oštetiti krvno-moždanu barijeru, zvanu i hematoencefalitička barijera, i izložiti mozak infekciji.

Specijalista Medicinskog univerziteta u Varšavi dr Pjotr Korcinski (Piotr Korczyński) rekao je AFP-u u julu 2020. da uzimanje brisa iz grla ili nosnog ždrela ne oštećuje krvno-moždanu barijeru. “Bris iz nosa za testiranje na SARS-CoV-2 je neprijatan i pomalo bolan jer je nosna šupljina puna nerava. Međutim, daje se prednost toj metodi uzimanja uzorka zato što ima najveću osetljivost,” objasnio je Korcinski.

Hematoencefalitička barijera odvaja mozak od sistema krvnih sudova, rekao je ovaj specijalista za plućne bolesti na univerzitetskom Odeljenju i Klinici za interne bolesti, pulmologiju i alergologiju. “Barijera je čvrsta i sprečava protok većine supstanci iz krvi u mozak,” rekao je Korcinski.

Profesor Džon Dvajer (John Dwyer), imunolog i profesor emeritus na Univerzitetu Novi Južni Vels, takođe je rekao da “bris ne dotiče krvno-moždanu barijeru i ne oštećuje krvno-moždanu barijeru tako da ne predstavlja nikakvu pretnju našem nervnom sistemu.”

Dvajer je u julu 2020. rekao AFP-u da iako je PCR test “trenutno neprijatan… ne postoji način da jednostavni bris može oštetiti krvno-moždanu barijeru.”

Ovi brisevi nosnog ždrela, koji moraju da idu “dovoljno daleko kroz nos” da bi se došlo do grla, mogu biti “prilično bolni”, ali “oni su (...) efikasni jer se uzimaju u zonama gde se virus najviše množi,” rekao je AFP-u početkom jula profesor Olivije Švarc (Olivier Schwartz), virusolog i šef Odeljenja za virus i imunitet u Pasterovom institutu u Parizu.

Grafika u obmanjujućim objavama koja prikazuje presek nosne šupljine uzeta je iz članka sa internet stranice akademske i istraživačke zajednice Razgovori. Publikacija objašnjava kako određeni patogeni i bakterije mogu ući u mozak preko mirisnih niti i prouzrokovati različite bolesti uključujući infekcije koje mogu prouzrokovati retku parazitsku bolest pa i akutni primarni encefalitis i meningitis. Ova grafika takođe nema nikakve veze sa testiranjem na korona virus.