
Izmišljena priča o vakcini ukradenoj iz nemačkog Saveznog instituta za lekove i medicinska sredstva
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 17. decembra 2020. u 12.00
- Za čitanje potrebno 5 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Belgrade
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
“Radim u BfArM (Savezni institut za lekove i medicinska sredstva) i uspeo sam krišom prokrijumčariti ampulu vakcine kako bih je mogao analizirati kod kuće. Saznao sam da ova vakcina svetli u mraku i da je blago radioaktivna,” piše u objavi na ćirilici postavljenoj na Fejsbuku 5. decembra 2020. Tekst je podeljen više od 1.400 puta za deset dana.
“Kod kuće sam merio oko 70 mikrosiverta na sat. Toliko da izazove bolest i genetsku štetu. To bi mogao biti radijum u ovoj takozvanoj ‘vakcini’. Upozorite sve ostale na ovo ludilo !!!” dodaje se dalje. Isti tekst se nalazi u drugim objavama kao ovde i ovde sa slikom šprica punog užarene zelene tečnosti. Podeljen je i na Tviteru.

Tvrdnja takođe cirkuliše i na italjanskom i nemačkom. Priča je, međutim, izmišljena: nemački Savezni Institut za lekove i medicinska sredstva (BfArM) nije zadužen za odobravanje vakcina i zato nema nijednu koja bi mogla biti ukradena.
Na sajtu BfArMa navodi se da je u Nemačkoj odobrenje za lekove i medicinska sredstva na najvišem nivou podeljeno između BfArMa i Instituta Pol Erliš (Paul-Ehrlich, PEI). Institut Pol Erliš, Savezni institut za vakcine i biomedicine, “zadužen je za istraživanje, procenu i odobrenje za stavljanje u promet biomedicina za humanu upotrebu i imunoloških veterinarskih medicinskih proizvoda.”
“PEI je zadužen za: serume, vakcine, preparate krvi, preparate koštane srži, preparate tkiva, alergene, test serume, test antigena, lekove za prenos gena, terapiju somatskim ćelijama, terapiju ksenogenim ćelijama i genetski modifikovane komponente krvi. Za sve druge lekove koji se koriste kod ljudi zadužen je BfArM,” piše na stranici o dužnostima BfArMa za odobrenje lekova.
“Tačna je vaša pretpostavka da nismo zaduženi za vakcine, ali da PEI jeste,” rekao je AFP-u Činjenice u mejlu 7. decembra 2020. godine Majk Pomel (Maik Pommel), službenik za štampu BfArMa.
Stoga je nemoguće da je radnik ukrao vakcinu koje nema u institutu.
Vakcine nisu radioaktivne
Iako se zračenja mogu koristiti u razvoju nekih vakcina, one ne postaju radioaktivne. Što se tiče radijuma, on nije sastojak koji se koristi u vakcinama, pa ni u novim vakcinama protiv Covid-a-19.
U tekstu se ne navodi koja je vakcina navodno “testirana”, ali je jasno da je navodno bila vakcina protiv Covid-a-19. Nemačka do 16. decembra nije odobrila nijednu od novih vakcina. Odluka o tome će biti doneta na nivou Evropske Unije. Međutim, vakcinu koju su razvili Fajizer (Pfizer) i Biontek (BioNTech, nemačka kompanija) odobrila je Velika Britanija gde je prva kampanja vakcinacije počela 8. decembra. Ta vakcina je prva koja je odobrena u zapadnim zemljama, prvo u Velikoj Britaniji, pa u SAD-u i Kanadi.
Radijum i nije na spisku komponenata vakcine Fajzer-Biontek (BNT162b2) protiv Covid-a-19, jedne od četiri koje su dostigle završnu fazu razvoja. Sastav vakcine objavile su Savezna agencija za lekove u Sjedinjenim Državama (FDA), koja ga je odobrila 11. decembra, i britanska Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode, institucije te dve države zadužene za pregled i odobrenje vakcine koja će biti korišćene za vakcinaciju stanovništva.
FDA je takođe objavila sastav vakcine Moderna Covid-19. Radijum nije sastojak ni ove vakcine.
Srpski naučnici se na društvenim mrežama bore protiv briga i dezinformacija o sastavu vakcina. “Nije sve što zvuči ‘opasno’ jer smo bežali s časova hemije zaista i opasno,” komentarisala je doktorantkinja biomedicine na fakultetu medicine Vejl Kornel (Weill Cornell Medical college) u Njujorku Isidora Stanković u dugoj poruci postavljenoj na Fejsbuku i Tviteru, a u kojoj detaljno opisuje sastojke Fajzerove vakcine.
Na primer, “ALC-0315 = (4-hidroksibutil) azanedil)bis (heksan-6,1-dil)bis(2-heksildekanoat) ; ALC-0159 = 2-[(polietilen glikol)-2000]-N,N-ditetradecilacetamid ; 1,2-Distariol-sn-glicero-3-fosfoholin holesterol. OVO SU MASTI. Prave lipidni mehur oko RNK molekula i tako ga štite od razgradnje,” objašnjava Stanković.
“Kalijum hlorid, kalijum-dihidrogen-fosfat, natrijum hlorid, dinatrijum-hidrogen-fosfat-dihidrat. OVO SU SOLI. Prave koncentraciju jona u mehuru povoljnom,” napisala je.
Sastav vakcina koje su već odobrene za upotrebu u Srbiji može se naći na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Ni u jednom od njih se ne navodi radijum kao komponenta. Do 16. decembra 2020. godine u Srbiji nije odobrena nijedna vakcina protiv Covid-a-19.
Zračenja se koriste u medicini, na primer u otkrivanju i lečenju nekih vrsta karcinoma. Takođe se razmatraju u razvoju vakcina koje koriste viruse koji su ozračeni i onemogućeni da se razmnožavaju ili uzrokuju bolest, kao što je objašnjeno u ovom videu iz Međunarodne agencije za atomsku energiju objavljenom u oktobru 2017.
“Trenutno se razmatraju vakcine koje koriste mRNK (Fajzer i Moderna) ili adenovirus (AstraZeneca) koje nisu pripremljene pomoću zračenja. To može biti slučaj za strategiju koja koristi neaktivne viruse. Jedan od načina da ih deaktiviramo zaista bi mogao biti rendgen ili gama zraci (elektromagnetno zračenje), ali sa energijom koja je preniska da bi proizvela radioaktivnost. Obično je deaktivacija toplotom efikasna kod virusa i te dve metode mogle bi da se kombinuju,” rekla je za AFP Činjenice u mejlu 15. decembra 2020. Morgan Bomzel (Morgane Bomsel), istraživačica u Institutu Košin (Cochin) za istraživanje o biomedicini u Parizu.
“Koliko znam, nijedna vakcina protiv Covid-a-19 koju je opisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se ne razvija ovom tehnikom zračenja na virusu Sars-Cov-2,” rekao je za AFP istraživač u Onkološkom i imunološkom centru Univerziteta Nant-Anže Bruno Pitar (Pitard). SZO vodi spisak koji opisuje sve kandidate za vakcine protiv Covid-a-19. Do 10. decembra, 52 su bile na kliničkoj proceni, dok je 162 bilo u fazi pretkliničkog ispitivanja.
Kampanja protiv vakcina koja već decenijama širi sumnje i lažne informacije o sastojcima koji se koriste u vakcinama, sada se fokusira na nove vakcine protiv Covid-a-19. AFP Australija je 14. decembra razobličio tvrdnju da formaldehid u vakcinama može izazvati leukemiju kod dece. AFP na češkom i AFP Činjenice takođe su raskrinkali lažnu tvrdnju da postoje ćelije pobačenog fetusa u vakcini AstraZeneca / Oksford, jednoj od vakcina koje se razvijaju protiv Covid-a-19.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas