Pandemija nije prevara: razobličena 4 navodna ‘dokaza’

“Strah nije prirodno stanje. Potreban je konstantan podsjetnik,” navodi se u objavi uz fotografiju na kojoj se na engleskom tvrdi: “Maske su im (vlastima) tako važne zato što su vizuelni podsetnik pandemije,” aludirajući da je pandemija korona virusa prevara ili da ne postoji. Četiri argumenta su navedena kao dokaz: “Ne vidimo veću smrtnost. Ne vidimo svuda kola hitne pomoći. Mesta za sahranu nisu pretrpana. Nema masovnih grobnica za mrtve.” Objava je podeljena više od 4.000 puta od 6. aprila 2021. Objave sa istom porukom deljene su od 31. marta i među korisnicima na engleskom jeziku, kao na primer ovde.

AFP Činjenice je proverio tvrdnje i našao da su netačne ili obmanjujuće.

Image

Snimak netačne Fejsbuk objave, napravljen 12. aprila 2021.
 

1. Ne vidimo povećanu smrtnost: Netačno

Od početka pandemije, oni koji veruju da ona ne postoji ili da bar nije tako smrtonosna kako se izveštava zloupotrebljavaju statističke podatke da dokažu svoju tvrdnju. Međutim, brojke pokazuju potpuno suprotno: širom sveta broj preminulih u 2020. je viši nego u prethodnim godinama, uglavnom zbog Covid-a-19.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) do 12. aprila je bilo više od 135 miliona potvrđenih slučajeva Covid-a-19 širom sveta, od čega više od 2.297.000 umrlih. Poređenja radi, SZO procenjuje da od respiratornih bolesti izazvanih gripom godišnje premine između 290.000 i 650.000 ljudi. 

Od marta 2020, kad je epidemija Covid-a-19 zvanično proglašena, do februara 2021. broj preminulih u Hrvatskoj viši je za 10.9% u poređenju sa petogodišnjim prosekom u istom periodu, navodi hrvatski Državni zavod za statistiku. Drugim rečima, 5.726 više ljudi je preminulo nego što je prosek u tom razdoblju. Do 12. aprila Hrvatska je imala 292.938 registrovanih slučajeva Covid-a-19, od čega 6.333 preminulih.

Image

Grafika hrvatskog Državnog zavoda za statistiku: broj preminulih u 2020. i prosek u prethodnih pet godina, snimljeno 12. aprila 2021.

U susednoj Srbiji, gde je godišnji prosek preminulih u prethodnih pet godina bio između 100.834 (2016) i 103.722 (2017), u 2020. je zabeleženo povećanje od 14%, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

U Sjedinjenim Državama je 2020. bilo oko 3.358.814 preminulih, pola miliona ili 15.9% više nego u 2019, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). U Škotskoj podaci pokazuju da je broj umrlih do 20. decembra 2020. bio 62.415 ili oko 10% više nego između 2016. i 2019. kada se godišnji broj preminulih kretao od 56.718 (2016) do 58.202 (2018).

2. Ne viđamo svuda kola hitne pomoći: Obmanjujuće

Iako možda ne viđamo ambulantna kola “svuda,” kako objava sugeriše, hitne službe u mnogim zemljama izveštavaju da su preplavljene slučajevima Covid-a-19. 

U Srbiji su, na primer, hitne službe preopterećene, navodi se u ovom izveštaju objavljenom 2. decembra 2020. “Veliki je pritisak. Pri tome radimo sa manje ekipa nego do sada zbog ove situacije, jer je mnogo kolega bolesno i na bolovanju,“ kaže Vladimir Sinđelić, doktor u Hitnoj pomoći.

Image

Zdravstveni radnik stoji ispred ambulantnih kola kod Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu 24. juna 2020. (Oliver Bunić / AFP)
 

Prema izveštaju Bi-Bi-Si-ja, 18. januara 2021. hitna pomoć u Londonu primila je gotovo 8.500 poziva, što je preko 40 odsto više nego u tipičnom “uposlenom” danu. 

Londonske vlasti su 8. januara saopštile da je brzo širenje korona virusa prestonicom imalo uticaj na prevoz ambulantnim vozilima i na službe hitne pomoći, koji se “suočavaju sa jednim od najuposlenijih perioda u svojoj istoriji.” Zbog toga je “stotine vatrogasaca iz londonske Vatrogasne brigade” pomagalo londonskoj službi hitne pomoći dobrovoljno vozeći ambulantna vozila.

3. Pogrebna preduzeća nisu prezaposlena: Netačno

Tvrdnja da broj preminulih od Covid-a-19 nije prenapregnuo pogrebna preduzeća nije tačna. Na primer, groblja u Zagrebu imala su gotovo 30 odsto više sahrana u novembru 2020. nego u istom periodu prethodne godine, dok je broj kremacija u celoj Hrvatskoj bio gotovo 40 odsto viši nego obično, pokazuju podaci iz ovog izveštaja od 5. decembra 2020. Zbog prenapregnutosti, pogrebna preduzeća su počela da nude sahrane i vikendom što ranije nije bila uobičajena praksa. 

Broj sahrana se gotovo udvostručio na beogradskim grobljima tokom decembra 2020, prema podacima javnog pogrebnog preduzeća. Iz kompanije su novinskoj agenciji Beta u to vreme rekli da je broj sahrana povećan sa prosečnih 40 na čak 70 dnevno. 

“Na sahranu, odnosno kremaciju se u novonastalim okolnostima u proseku čeka od tri do pet dana, s tim što je čekanje nešto duže na najvećim beogradskim grobljima, na kojima se u prethodne tri sedmice sahrane obavljaju i nedeljom, što u redovnim okolnostima nije slučaj“, navelo je ovo preduzeće 11. decembra 2020. 

Povećanje broja umrlih uzrokovano Covid-om-19 dovelo je do manjka mesta i na nekim grobljima u Ujedinjenom Kraljevstvu i otvaranja privremenih mrtvačnica da bi se smestila tela preminulih, izvestio je Bi-Bi-Si 15. janura 2021. Slično tome, od početka pandemije, nagli broj umrlih od korona virusa opteretio je mnoge firme za pogrebne usluge širom Sjedinjenih Država, gde je dnevni broj preminulih dostigao rekordnih 4.000 dnevno u januaru, prema ovom izveštaju od 15. januara 2021.

4. Nema masovnih grobnica za umrle: Netačno

Broj preminulih u nekim zemljama je primorao vlasti da organizuju masovne sahrane dok su na nekim mestima ljudi sahranjivani u masovnim grobnicama.

U Njujorku, na primer, nepoznate žrtve Covid-a-19 su sahranjene u masovnoj grobnici na ostrvu Hart, jednom od najvećih američkih javnih grobalja, izvestio je AFP. U aprilu 2020. nekoliko medija je objavilo video te masovne grobnice.

Brazil, jedna od zemalja najviše pogođenih pandemijom, takođe je bio primoran da sahranjuje žrtve u masovnoj grobnici. U junu 2020. radnici u Manasu sahranili su žrtve Covid-a-19 u jednoj masovnoj grobnici na groblju, javio je AFP.

AFP Činjenice je već razobličio tvrdnju da je sahrana žrtava lažirana u jednom studiju.