(AFP / Niklas Halle'n)
Pandemija je prevara? Viralan video sa 14 stavki je netačan
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 19. februar 2021. u 14:01
- Za čitanje potrebno 11 minuta
- Od: Katarina SUBASIC, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Video prikazuje seriju slika uglavnom iz Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Australije. Topao muški glas u pozadini na engleskom jeziku postavlja 14 pitanja/tvrdnji o pandemiji, dvosmislenim tonom, polu-ironično a polu-profesionalno. Tvrdnje se odnose na globalna pitanja, sa ciljem da se podstakne sumnja u postojanje pandemije namernim ignorisanjem činjenice da situacija sa novim korona virusom nikada nije bila ista svuda u svetu i u isto vreme.
Od prvog pojavljivanja 8. februara 2021. godine, kad je objavljen sa titlom na srpskom jeziku, video je podeljen više od 35.000 puta u Fejsbuk objavama kao ovde i ovde. Tekstualna verzija objavljena je ovde.
Servis AFP Činjenice je analizirao video i našao da su tvrdnje ili netačne ili obmanjujuće. Većina cirkuliše društvenim mrežama od početka pandemije i već je više puta razobličena.
Šta možemo da vidimo i čujemo
Video počinje pitanjem (stavka #1) “Ako zaista imamo pandemiju zašto stalno ne čujemo sirene hitne pomoći tokom dana i noći?”, uz snimke ambulantnih vozila na ulici u Londonu, dok se čuju sirene.
Tvrdnja nije tačna.
Prema izveštaju Bi-Bi-Si-ja, 26. decembra 2020. londonska ambulantna služba primila je gotovo 8.000 poziva, što je za 40 odsto više nego običnog “uposlenog” dana.
Londonske vlasti su 8. januara saopštile da je brzo širenje korona virusa prestonicom imalo uticaj na prevoz ambulantnim vozilima i na službe hitne pomoći, koji se “suočavaju sa jednim od najuposlenijih perioda u svojoj istoriji.” Zbog toga je “stotine vatrogasaca iz londonske Vatrogasne brigade” pomagalo londonskoj službi hitne pomoći dobrovoljno vozeći ambulantna vozila.
“Od početka dobrovoljnog pružanja pomoći u aprilu prošle godine, vatrogasci su do sada odgovorili na 100.000 poziva za prevoz ambulantnim kolima,” navodi se u saopštenju.
Obrnutom pretragom slika na Guglu, pronašli smo da video potom prikazuje slike dve različite sahrane u Australiji, gde ožalošćeni poštuju fizičku distancu, i prazan ulaz u američko groblje Kongrešenel (Congressional) u Vašingtonu i Mont Pisgah groblje u Ouklendu.
Snimci su bili ilustracija tvrdnji da “pogrebnici kažu da posla ima kao inače ili ima manje posla nego inače” (stavka #2) i postavlja se pitanje “zašto ne vidimo redove bez kraja na grobljima i krematorijumima gde sahranjuju svoje bližnje” ukoliko pandemija postoji (stavka #3) .
I to je netačno.
Povećanje broja umrlih uzrokovano Covid-om-19 dovelo je do manjka mesta na nekim grobljima i odlaganja sahrana u Ujedinjenom Kraljevstvu, izvestio je Bi-Bi-Si. Slično tome, od početka pandemije, nagli broj umrlih od korona virusa opteretio je mnoge firme za pogrebne usluge širom Sjedinjenih Država, gde je dnevni broj preminulih dostigao rekordnih 4,000 dnevno u januaru, prema ovom izveštaju od 15. januara 2021.
Broj sahrana na beogradskim grobljima gotovo se udvostručio u decembru 2020. Javno preduzeće Pogrebne usluge saopštilo je tada da se broj sahrana povećao sa uobičajenih 40 na 70 dnevno.
“Na sahranu, odnosno kremaciju se u novonastalim okolnostima u proseku čeka od tri do pet dana, s tim što je čekanje nešto duže na najvećim beogradskim grobljima, na kojima se u prethodne tri sedmice sahrane obavljaju i nedeljom, što u redovnim okolnostima nije slučaj“, navelo je ovo preduzeće 11. decembra 2020. u saopštenju za novinsku agenciju Beta.
Pravila koja su mnoge vlade uvele tokom pandemije uključuju limitirana okupljanja, što objašnjava zašto nema “redova ispred groblja”. U Francuskoj, na primer, okupljanja na sahranama ograničena su na 30 ljudi, dok je u Srbiji tokom vanrednog stanja bilo dozvoljeno prisustvo do 10 ljudi na sahrani a samo pet je moglo biti u kapeli, uključujući sveštenika.
Jedna od tvrdnji o tome šta vidimo ili ne vidimo tokom pandemije je da su gužve u bolnicama navodno samo na TV-u, dok su u stvarnosti bolnice prazne (stavka #9). Kao ilustracija, u videu se prikazuje prazna čekaonica nepoznate bolnice i čuje se glas kako na engleskom viče “Gde su bolesni ljudi, gde su svi Covid pacijenti!?”. Od početka pandemije oni koji negiraju njeno postojanje tvrde da vlasti raznih zemalja lažu da su bolnice pune Covid pacijenata. Tkave tvrdnje smo već razobličili kao ovde, ovde i ovde.
U stvarnosti su zdravstveni sistemi širom sveta prenapregnuti i jedva mogu da prime sve Covid pacijente, ne samo zbog nedostatka prostora već i zbog broja zdravstvenog osoblja, koje mora da ostavi svoj uobičajeni posao da bi pomoglo lečenju ljudi obolelih od Covid-a.
“Kao rezultat pandemije bolnički kapaciteti morali su biti organizovani na nove načine za lečenje Covid pacijenata i onih koji to nisu, odvojeno i bezbedno poštujući mere za prevenciju i kontrolu infekcije. To je rezultiralo drugačijim rasporedom kreveta i osoblja nego prethodnih godina kako u hitnoj službi tako i na drugim odeljenjima u bolnici,” objasnio je britanski Nacionalni zdravstveni servis (NHS). “Generalno, bolnice bi osećale pritisak na kapacitete sa nižom ukupnom stopom popunjenosti nego što je to ranije bio slučaj,” dodaje NHS na svom sajtu. Prema ovom izveštaju, bolnice u Engleskoj u decembru 2020. i početkom januara 2021. bile su popunjene 87%.
U Srbiji, jedan broj bolnica pretvoren je u Covid bolnice koje su lečile samo pacijente zaražene korona virusom, dok su u ostalim zdravstvenim ustanovama operacije i lečenja bili odlagani najviše zbog nedostatka medicinskog osoblja, koje je moralo da pomaže u Covid bolnicama. Srbija je izgradila i dve potpuno nove bolnice za lečenje Covid pacijenata i otvorila nekoliko privremenih bolnica na sajmovima i u sportskim halama za pacijente sa blažim simptomima.
Video takođe prikazuje bačene maske za lice na različitim lokacijama, dok glas postavlja pitanje “ako iskorišćene i bačene maske mogu da budu jako zarazne, zašto vidimo na hiljade maski koje prave smeće na ulicama i van gradova?” (stavka #12). Vlasti uporno govore da maske treba da budu odložene u kantu. Činjenica da toliko mnogo maski može da se nađe u prirodi je zabrinjavajuća i o tome se puno razgovaralo kao o biološkom riziku i dodatku postojećim ekološkim problemima sa odlaganjem otpada. Činjenica da je na hiljade maski rasuto po ulicama i u prirodi znači da ljudi ne slede uputstva, a ne da maske predstavljaju bilo kakav rizik.
Brojevi i statistike
“Ako zaista imaju pandemiju zašto sve statistike pokazuju da je stopa smrtnosti prošle godine bila unutar uobičajenih parametara,” (stavka #4) pita glas u videu dok se prikazuje tabela američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) za 2019. i 2020. i tvit koji navodno pokazuje da stopa smrtnosti u Sjedinjenim Državama nije veća u 2020. nego obično.
To je obmanjujuće. Poređenje smrti kroz periode vremena različite dužine nije statistički ispravno, rekla je u mejlu za AFP u decembru 2020. Loren Rozen (Lauren Rossen), istraživačica CDC-a koja radi na Nedeljnom izveštaju o mortalitetu i morbiditetu.
Za ispravno poređenje “treba da uporedimo broj umrlih koji se dogodio u prve 44 nedelje 2020. sa brojem onih koji su preminuli u istim nedeljama prethodnih godina,” rekla je ona. “Tako gledano, 2020. godine bilo je više od 310.000 umrlih više nego u istom periodu 2019,” rekla je Rozen.
Prikupljanjem dostupnih podataka po nedeljama za 2019. i 2020, Rozen je našla da je u SAD-u bilo 312.990 više preminulih do novembra 2020. nego u istom periodu 2019. U Srbiji je, na primer, broj umrlih u 2020. povećan za 14 odsto, prema podacima Zavoda za statistiku.
Prikazujući tabelu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o broju slučajeva gripa na svetskom nivou u stavci #5 glas tvrdi da su “sve uobičajene smrtnosti od gripa skoro u potpunosti nestale”. To je takođe obmanjujuće. Postoji nagli pad u broju slučajeva gripa širom sveta, utvrdio je AFP-ov servis za proveru činjenica u Holandiji, koji je 14. januara 2021. kontaktirao SZO mejlom da zatraži objašnjenje. Jedan od razloga, rekao je tom prilikom predstavnik SZO-a, je da su mere za sprečavanje širenja Covid-a-19 istovremeno mogle pomoći zaustavljanju širenja virusa gripa. Drugo objašnjenje je da je testiranje na virus gripa 2020. bilo ograničeno zbog pandemije korona virusom. “Nadzor influence je opao zbog različitih faktora - sredstava potrošenih na nadzor Covid-a, te promene u ponašanju za očuvanje zdravlja,” kažu u SZO-u.
Međutim kad smo uvećali tabelu upotrebljenu u videu, jasno je da grip nije “nestao.”
Kad je reč o broju preminulih, za 2020. još nema podataka, ali prema podacima SZO-a, respiratorne bolesti povezane sa sezonskim gripom na godišnjem nivou usmrte između 290.000 i 650.000 ljudi. Na primer, u SAD-u, preliminarne procene CDC-a za sezonu gripa 2019-2020 je između 24.000 i 62.000 smrtnih slučajeva povezanih sa gripom.
Video postavlja pitanje i o “hiljadama sestara bez posla” i prikazuje snimak Bi-Bi-Si-jevog izveštaja kao “dokaz” (stavka #10). Prema tom izveštaju, tačno je da su hiljade medicinskih sestara i ostalih zdravstvenih radnika izgubili posao u SAD-u, ali to nije zato što nema posla, već zato što “američke kompanije za zdravstveno osiguranje pokušavaju da smanje troškove u pokušaju da ostvare zaradu tokom krize zbog korona virusa.” Isti izveštaj, međutim, navodi da u nekim delovima Amerike očajnički nedostaju medicinske sestre. U Srbiji, na primer, gde je i pre pandemije nedostatak zdravstvenog osoblja bio 10 odsto, sada na intenzivnoj nezi jedna sestra vodi računa i o pet pacijenata umesto o jednom, dok na drugim odeljenjima jedna sestra radi sa do 40 pacijenata, rekao je Rade Panić, predsednik Sindikata zdravstvenih radnika.
Zdravstvene politike
“Ako je prvo zatvaranje dalo rezultate, zašto onda to ponavljamo?” i “Ako zatvaranja nisu dala rezultate, zašto to onda ponavljamo,” pita glas u videu u stavkama #6 i #7, takođe dovodeći u pitanje (stavka #13) zašto se mere razlikuju od države do države.
Zatvaranje je prvi put kao mera uvedeno u kineskom gradu Vuhanu, gde je epidemija počela u decembru 2019. Sa početkom u 10 sati, 23. januara 2020. gradske vlasti Vuhana zabranile su sav saobraćaj u i iz grada od 11 miliona stanovnika. Mere su se brzo proširile na celu Kinu. Zatvaranje Vuhana trajalo je 76 dana. Prema jednom istraživanju iz maja 2020. “sprečavanje kretanja ljudi u i van neke oblasti bila je važna mera da se suzbije epidemija.”
Kako se korona virus proširio svetom u dva ili tri talasa do sada, u zavisnosti od zemlje, bez adekvatnog leka i uz naučnike koji su žurili da pronađu vakcinu protiv Covid-a-19, mnoge zemlje su takođe primenile manje ili više stroge mere zatvaranja na nacionalnom nivou ili u određenim regionima i gradovima. Politika za zaustavljanje smrtonosnog virusa razlikuje se od jedne do druge zemlje pošto se situacija razvijala drugačije u zavisnosti od mesta i vremenskog perioda. Zatvaranja su imala manje ili više uspeha, ali su ostala glavna mera koje su vlade koristile da uspore širenje virusa.
Ne primer, četvoromesečno zatvaranje, uključujući i zatvaranje granica, u drugom po veličini australijskom gradu Melbunu za rezultat je imalo nultu stopu pozitivnih slučajeva Covid-a-19. Jedno istraživanje u Libanu, objavljeno 22. oktobra 2020, pokazalo je da su mere zatvaranja u toj zemlji “imale ključni i značajan uticaj i ispostavilo se da su bile krucijalno efikasne imajući u vidu značajno usporavanje rasta novih slučajeva.”
Zatvaranje i mere za sprečavanje širenja korona virusa bile su posebno striktne u zemljama poput Kine i Singapura, gde su mogući inficirani kontakti pažljivo praćeni, dok je u nekim drugim zemljama, kao što su Velika Britanija, Francuska i druge evropske zemlje, vlasti pokušale da balansiraju između potrebe da zaustave virus i da poštuju osnovna prava. Ipak, u mnogim zemljama su mere zatvaranja snažno kritikovane i na hiljade ljudi je protestovalo protiv njih, tvrdeći da im ograničavaju ljudska prava.
Autor videa tvrdi (stavka #11) da su sve vlade na svetu poručile i isporučile PCR testove godinu dana ranije, 2018, prikazujući tabelu iz WITS-a, baze podataka koju su razvile međunarodne organizacije poput Svetske banke. Tabela navodno pokazuje izvoz testova za Covid-19 u 2018. AFP Činjenice je već razobličio ovu tvrdnju, pokazujući da je konfuzija nastala zbog promene u imenu medicinskih proizvoda koji su korišćeni u zdravstvu pre pandemije, a od njenog izbijanja se koriste i za Covid-19.
Još jedno pitanje bilo je “zašto države slušaju samo svoj mali panel stručnjaka, a odbijaju da slušaju ogromnu većinu lekara, medicinskih sestara i zdravstvenih stručnjaka,” (stavka #8) prikazujući slike i jasno ukazujući na takozvani “Svetski savez doktora,” panel zdravstvenih radnika poznatih po svojim raznovrsnim netačnim ili obmanjujućim tvrdnjama o Covid-u-19. AFP je razobličio njihove tvrdnje ovde. Većina zemalja, međutim, prati preporuke SZO-a, dok su vlasti formirale krizne štabove u kojima su istaknuti epidemiolozi i virusolozi da se nose sa pandemijom.
Na kraju, u stavci #14 glas u videu pita: “Ako Covid nema efekte na decu, zašto su škole zatvorene?” Netačno je da Covid-19 ne pogađa decu. Zapravo mnogo članaka, poput ovog, navodi da deca mogu biti inficirana i preneti virus na školsko osoblje.
Istina je da su u različitim fazama zatvaranja škole bile zatvarane i ponovo otvarane u zavisnosti od situacije u tom trenutku. CDC na primer navodi da “je ključno za škole da budu otvorene što je pre moguće i sa što većim stepenom bezbednosti i da ostanu otvorene kako bi se postigle prednosti prisustva tokom učenja i drugih ključnih koristi.”
Prema ovom izveštaju, istraživanje na 40.000 ljudi sprovedeno na Islandu otkrilo je da “je upola manja verovatnoća da će deca mlađa od 15 godina biti zaražena u odnosu na odrasle i da je upola manje moguće da će preneti virus drugima, nego što će to biti slučaj kod odraslih”. Međutim, kako bi se omogućilo školama da budu i ostanu otvorene, važno je usvojiti i stalno primenjivati akcije za usporavanje širenja virusa SARS-CoV-2 kako u školama tako i u zajednici. Ukoliko je zaraženost u zajednici visoka, veća je verovatnoća da će učenici i školsko osoblje doći u školu zaraženi i Covid-19 mnogo lakše proširiti u školama, kaže CDC.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
