Američki doktor širi lažne informacije o vakcinama protiv Covid-a-19
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 17. avgusta 2021. u 09:51
- Ažurirano 15. septembra 2021. u 09:10
- Za čitanje potrebno 9 minuta
- Od: Katarina SUBASIC, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Fejsbuk objava sadrži šestominutni video govora američkog doktora Rajana Kola (Ryan Cole) sa titlovima na srpskom jeziku. U njemu on tvrdi da su iRNK vakcine toksične i da njihova glavna komponenta -- spajk protein -- cirkuliše telom i izaziva "iste bolesti kao Covid-19" oštećujući glavne organe. Prema podacima Fejsbuka, video je od 11. avgusta podeljen ukupno 14.200 puta.Neki korisnici su objavili kraću, dvominutnu, verziju videa kao na primer ovde i transkript, kao ovde.
Rajan Kol, dermatopatolog i vlasnik medicinske laboratorije u američkoj državi Ajdaho, poznat je po svom antivakserskom stavu. Druge njegove dezinformacije o vakcinama protiv Covid-a-19, kao što je neosnovana tvrdnja da može prouzrokovati kancer, razobličile su ranije ove godine druge organizacije za proveru činjenica, kao na primer ovde i ovde.
Najnoviji viralni video sa Kolovim tvrdnjama snimljen je tokom takozvanog "Samita (organizacije) Doktori na prvoj liniji Amerike," (American Frontline Doctors, AFLD), okupljanja održanog u Teksasu 27. jula 2021. godine kojim se obeležava godišnjica od osnivanja AFLD-a. Ova grupa na svojoj internet stranici za sebe tvrdi da je nepristrasna neprofitna organizacija, ali je poznata po širenju dezinformacija o Covid-u-19. Na okupljanju 27. jula, Kol je predstavljen kao član AFLD-a.
AFP Činjenice proverio je njegove glavne tvrdnje sa stručnjacima, koji nalaze da su netačne i zasnovane na pogrešnoj interpretaciji naučnih studija.
Spajk protein iz iRNK vakcine nije otrovan i ne može izazvati bolesti kao Covid-19
Kolova tvrdnja usmerena je na iRNK vakcine, kao što su one koje su razvili Fajzer-Biontek i Moderna. Njihova tehnologija razlikuje se od svih prethodno datih vakcina. Umesto da suoče imunski sistem sa delom virusa u oslabljenoj ili umrtvljenoj formi kako bi izazvale izgradnju antitela, one ćelijama daju "kopiju" da izgrade deo virusa - spajk protein - koji bi telo onda prepoznalo i bilo spremno da se sa njim bori kad se suoči sa pravim virusom.
U svom govoru, Kol tvrdi da nakon ubrizgavanja iRNK vakcine "spajk protein ne ostaje samo u deltoidnom mišiću, već cirkuliše po telu i pada na razne organe u vašem telu.”
On je takođe rekao, citirajući neimenovana istraživanja na laboratorijskim životinjama, da spajk protein stvoren u iRNK vakcini "izaziva iste bolesti koje prouzrokuje Covid-19. Istu bolest pluća, istu vaskularnu bolest, istu srčanu bolest, istu bolest mozga. Spajk je otrov."
To nije tačno.
"S protein ne 'cirkuliše' telom. Neka mala količina S proteina se kratko nakon prve doze vakcine može naći u krvi, kao i u različitim tkivima i organima, daleko od mesta injeciranja, dok se daleko najveća količina S proteina nalazi u samom mišiću (gde je ubrizgan - više od 60%) i u obližnjem limfnom čvoru (više od 30 %) i tu podstiče imunski odgovor," kaže doktor Oliver Stojković, genetičar i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
"Neka izuzetno mala količina ovog proteina bi mogla da se pronađe (u prvih nekoliko dana) u krvi, ali će se prolaskom kroz jetru razgraditi, a preko bubrega kroz urin eliminisati," rekao je on AFP-u u mejlu 13. avgusta.
Miloš Babić, molekularni biolog, neurobiolog i direktor istraživanja u kompaniji Bajospajder tehnolodžis (BioSpyder Technologies), se slaže: "Izrazito mala količina spajk proteina može da uđe u cirkulaciju (pikogrami, što se može detektovati samo najosetljivijim metodama detekcije koje posedujemo). Ali ne, to ne može da izazove tegobe koje izaziva kovid, ni približno," rekao je on za AFP Činjenice u mejlu 14. avgusta.
"Čak i kada bi smo zamislili neku toksičnost samog spajk proteina, nivoi i raširenost kroz organizam su DALEKO veći tokom infekcije (čak i blage) nego kod vakcine. Čak i u tom slučaju bi bilo daleko pametnije vakcinisati se nego zaraziti se," rekao je on.
Do 12. avgusta 2021. ukupno je širom sveta dato 4,428,168,759 doza vakcine i do danas nijedna od glavnih prijavljenih propratnih pojava ne uključuje neku od Kolovih tvrdnji.
Koautor harvardskog istraživanja kaže da vakcine protiv Covid-a-19 rade
Kako bi podržao svoj argument, dr Kol je citirao "Istraživanje Harvarda na 13 bolničarki (u kom) su pokazali da on (spajk protein) cirkuliše najmanje dve nedelje."
Međutim, jedan od autora studije, istraživač Dejvid Volt (David Walt), rekao je AFP-u 11. juna da je cilj istraživanja bio da se prikupe naučni podaci o cirkulaciji antigena, spajk proteina specifičnih za virus SARS-CoV-2 koji dozvoljava pravljenje antitela.
U istraživanju su delovi spajk proteina pronađeni u krvnoj plazmi 11 od 13 vakcinisanih ljudi, a kompletni spajk proteini samo kod troje, rekao je Volt.
Iako istraživanje ne može da objasni zašto se to dogodilo, ono je otkrilo da se koncentracija proteina virusa SARS-CoV-2 progresivno smanjivala, dok se koncentracija antitela povećavala. Delimični spajk proteini nestali su iz plazme svih vakcinisanih osoba nakon 14 dana.
Celi spajk proteini koji su primećeni kod tri vakcinisana radnika bili su uočljivi samo nakon prve vakcinacije i nestali su nakon druge doze.
Ovi rezultati ne znače da je prisustvo spajk proteina opasno, rekao je Volt, ukazujući da toksični efekat visokih koncentracija spajk proteina kod nekih inficiranih pacijenata ne treba mešati sa veoma malim koncentracijama spajk proteina pronađenih kod vakcinisanih učesnika istraživanja.
“Naš zaključak bio je da vakcina radi kako je i planirano,” dodao je on.
"Samo veoma visoka koncentracija spajk proteina može prouzrokovati štetu u telu, ali to nije slučaj nakon vakcinacije," rekao je 6. maja AFP-u profesor virusne imunobiologije na Univerzitetu Cirih u Švajcarskoj Kristijan Munc (Christian Münz).
Dr Stojković se slaže: Ni vakcina, ni protein sintetisan na osnovu te vakcine, ne izazivaju tegobe karakteristične za kovid." Prema njegovim rečima, otkad su vakcine razvijene pre godinu dana, ni u kliničkim ispitivanjima niti u vakcinaciji stanovništva, upala pluća nije prijavljena kao propratna pojava.
Istraživanje naučnika sa Salk instituta sugeriše da vakcina štiti protiv virusa SARS-CoV-2
Za svoje tvrdnje o navodnoj opasnosti od spajk proteina Kol u videu citira i rezultate iz istraživanja tima naučnika sa Instituta Salk, koje je objavljeno u časopisu Cirkulejšn Risrč (Circulation Research).
Prema doktoru Stojkoviću, on je pogrešno interpretirao rezultate ovog istraživanja.
Stojković je objasnio da su u studiji istraživači pokazali da ako se velika količina S proteina (100 miliona) -- ne same iRNK vakcine -- ubrizga hrčcima, prouzrokovaće neka oštećenja na plućima i mitohondriji ćelija plućne arterije.
"Međutim, kada je u pitanju vakcina i S protein koji je na osnovu vakcine sintetisan, količina S proteina, sintetisanog u mišiću i susednom limfnom čvoru, koja dolazi u krvne sudove je izuzetno mala (daleko manja od ovih 100 miliona)," dodao je on.
Glen Pajl (Pyle), profesor Odeljenja za biomedicinske nauke na Univerzitetu Guelf (Guelph), objasnio je, da je "istraživanje bacilo novo svetlo na to kako spajk protein može igrati ključnu ulogu u velikom oštećenju prouzrokovanom virusom SARS-CoV2, i nudi uvid u lečenje komplikacija Covid-a-19."
Međutim tvrdnja da će spajk protein iz iRNK vakcina oštetiti organe "previđa da je spajk protein iz vakcina drugačiji od onog u prirodnom obliku; da je njegov oblik osmišljen da spreči aktivaciju; i da više elemenata ograničava ispoljavanje spajk proteina u izuzetno lokalizovanom skupu ćelija čija je namena da aktiviraju imunitet za čiju proizvodnju su vakcine napravljene," napisao je Pajl.
U zaključku svoje studije, autori su primetili da njihovo istraživanje "sugeriše da antitela stvorena vakcinom i/ili egzogeno antitelo protiv (spajk) proteina ne samo da štiti domaćina od infektivnosti virusa SARS-CoV-2 već inhibira (spajk) protein nametnut endotelnoj povredi."
"Drugim rečima, spajk proteini upotrebljeni u trenutno dostupnim vakcinama nude dvostruku zaštitu," napisao je Pajl.
Spajk protein iz vakcina za Covid-19 nije opasan za krvno-moždanu barijeru
Još jedna Kolova tvrdnja bila je da se pokazalo da spajk protein "probija kroz krvno-moždanu barijeru i izaziva oštećenje mozga." AFP je već razobličio ovu tvrdnju u maju.
Daniel Dunia, direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), rekao je tada da se iRNK vakcina unosi lokalno u mišić i uticaj spajk proteina će biti limitiran na inicijalne ćelije koje vakcina targetira kako bi izazvala imunski odgovor. Ta iRNK je nestabilna i biće brzo razgrađena.
"Čak i kada osoba boluje od ozbiljne infekcije Covid-a, ne postoji direktan dokaz da je oštećenje BBB (krvno-moždane barijere, blood-brain barrier na engl.) direktno povezano sa virusom,” dodao je on.
Kontaktiran ponovo 13. avgusta 2021, Dunia je u mejlu za AFP Činjenice potvrdio da trenutno nema naučne osnove za tvrdnju da iRNK vakcine izazivaju neurodegenerativne bolesti.
"Štaviše, nema prijavljenih neuroloških propratnih pojava povezanih sa iRNK vakcinom, ukoliko isključite klasičnu temperaturu koju imate kod mnogih vakcina," rekao je on.
Kad je reč o tvrdnji da spajk protein iz vakcine izaziva "moždanu maglu" (brain fog) kao kod onih obolelih od Covid-a-19, AFP Činjenice je otkrio da moždana magla nije čak ni navedena kao simptom u američkom VAERS sistemu, kome se prijavljuju štetni događaji nakon primljene vakcine (Vaccine Adverse Event Reporting System).
O simptomima moždane magle, sličnim onima koji su prijavljeni nakon oporavka od Covid-a-19, izveštavali su mediji kao jednoj od propratnih pojava vakcine, ali prema rečima profesorke medicine sa Univerziteta Čikago, doktorke Kejtlin Mulan (Kathleen Mullane), potrebna su dalja istraživanja i to bi moglo biti povezano sa bolom tipa glavobolje, mnogo češćom i poznatom propratnom pojavom.
Slučajevi miokarditisa prijavljeni nakon vakcinacije su retki i istražuju se
Na kraju videa Kol tvrdi da "spajk protein (iz vakcine) napada trkiva u srcu izazivajući miokarditis i perikarditis," koji su se povećali "200 puta u našem društvu u ovom trenutku," ne dajući nikakav izvor za taj podatak.
Tačno je da su iRNK vakcine povezane sa izveštajima upale srca -- zvanih miokarditis i perikarditis. Takvi slučajevi su, međutim, retki, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease and Prevention Control - CDC) i komiteta za bezbednost (PRAC) Evropske medicinske agencije (EMA).
U saopštenju objavljenom 9. jula 2021. EMA kaže da "preporučuje stavljanje miokarditisa i perikarditisa na listu novih propratnih pojava" za Fajzerovu i Moderninu vakcinu, "zajedno sa upozorenjem da se skrene pažnja zdravstvenim radnicima i ljudima koji primaju te vakcine."
CDC i dalje preporučuje vakcinaciju protiv Covid-a-19 pošto su rizici povezani sa tom bolešću mnogo veći nego rizik od miokarditisa. Miokarditis je, inače, i među rizicima povezanim sa infekcijom virusom Sars-Cov-2.
Od ukupno 353,040,395 vakcina koje su date u SAD-u do 9. avgusta 2021, CDC kaže da je primio "1.253 prijave miokarditisa i perikarditisa među ljudima u tridesetim godinama i mlađim, koji su primili vakcinu protiv Covid-a-19."
"Većina slučajeva je prijavljena nakon primanja iRNK vakcine protiv COVID-a-19 (Fajzer-Biontek ili Moderna), naročito kod muških adolescenata i mladih odraslih. Kroz praćenje, uključujući i pregledanje elektronskih medicinskih kartona, CDC i FDA (Američka agencija za lekove, engl. Food and Drug Agency) potvrdili su 730 prijava miokarditisa ili perikarditisa. CDC sa partnerima istražuje ove prijave kako bi utvrdio da li postoji veza sa vakcinacijom protiv Covid-a-19."
U istraživačkom pismu, objavljenom 4. avgusta 2021, naučnici iz regionalnog medicinskog centra Providens, u Everetu, u američkoj državi Vašington, proučavali su slučajeve pacijenata iz 40 bolnica koji su dijagnostikovani sa miokarditisom i perikarditisom nakon što su primili vakcinu protiv Covid-a-19. Istraživanje je utvrdilo da su se svi pacijenti oporavili od simptoma i da nije zabeležen nijedan smrtni slučaj. U pismu se primećuje povećanje u prijavljivanju miokarditisa i perikarditisa: "Srednji mesečni broj slučajeva miokarditisa ili mioperikarditisa tokom perioda pre vakcinacije bio je 16.9 nasuprot 27.3 tokom perioda vakcinacije. Srednji brojevi slučajeva perikarditisa bili su 49.1 i 78.8 u ta dva perioda." To je daleko od "povećanja 200 puta" kao što tvrdi Kol. AFP Činjenice nije našao izvor tog podatka.
15. septembar 2021. U ovom članku ispravljen je prevod sa engleskog mRNA koji je pogrešno napisan kao mRNK a trebalo bi iRNK
17. avgust 2021. U ovom članku ispravljen je datum saopštenja EMA-e. Tačan datum je 9. jul, 2021.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas