"Svetska deklaracija" negira ozbiljnost klimatskih promena i ponavlja obmanjujuće tvrdnje
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 14. septembra 2022. u 18:01
- Za čitanje potrebno 13 minuta
- Od: Roland LLOYD PARRY, AFP Francuska
- Prevod i prilagođavanje Katarina SUBASIC
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"1200 znanstvenika i stručnjaka iz cijelog svijeta predvođenih norveškim dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku profesorom Ivarom Giaeverom izjavljuje: 'Nema klimatskog izvanrednog stanja'," navodi se u objavi postavljenoj na Fejsbuku 18. avgusta 2022. Slične objave podeljene su na ovom blogu, kao i na Telegramu, na primer ovde, gde su ukupno pregledane više od 4.500 puta.
Deklaracija je sa sličnim tvrdnjama -- mada se negde pominje 1.000 ili 1.200 "naučnika" -- podeljena i na drugim jezicima kao što su engleski, španski, rumunski, poljski, nemački, finski, češki ili bugarski.
Veza sa fosilnim gorivima
Ovo je ažurirana verzija teksta koji je 2020. objavila grupa sa sedištem u Holandiji Klajmat intelidžens (Climate Intelligence - Clintel), koju su osnovali Gus Berkhaut (Guus Berkhout), penzionisani geofizičar koji je radio za naftnog giganta Šel (Shell), i novinar Marsel Krok (Marcel Crok).
Clintel sebe opisuje kao "nezavisnu fondaciju" i predstavlja potpisnike teksta kao "mnoštvo raznih kompetentnih naučnika". Clintel i njihovi osnivači redovno dele sadržaj koji dovodi u pitanje ozbiljnost klimatskih promena ili ljudsko poreklo klimatskih promena, navodi sajt na engleskom DeSmog, koji se od 2006. specijalizovao za oblast klime i čovekove okoline, a posebno se bori protiv dezinformacija u ovoj oblasti.
Prema istraživanjima objavljenim u holandskim medijima, kao ovde i ovde, deo radova Gusa Berkhauta u kojima se izražava skepticizam prema klimatskim promenama možda je bio finansiran novcem naftnih kompanija, uključujući Šel, EksonMobil, Bi-Pi, Total i Saudi Aramko. Osnivači Klintela to negiraju. "Klintel nikad nije primio ni peni od naftne industrije," odgovorio je Marsel Krok u mejlu AFP-u 2. septembra 2022.
Među pet naftnih kompanija koje su imenovane u holandskim izveštajima, iz Šela su AFP-u mejlom rekli da "nemaju saznanja" da su finansirali Berkhauta, dok je EksonMobil rekao da je tvrdnja da su finansirali Klintel "netačna". Preostale tri kompanije su odbile da komentarišu tvrdnju.
Međutim, na listi je identifikovano najmanje sedam potpisnika deklaracije koji su radili za Šel i osam drugih koji su radili u naftnoj industriji. Krok je za AFP potvrdio da je i sam Berkhaut radio za tu firmu "pre oko 40 godina".
Osim njih, na listi je 13 naftnih inženjera i naftnih geologa, kao i nekoliko specijalista za rudarstvo.
Nekoliko potpisnika, pomenuto je na listi ili je drugačije dokumentovano, imalo je veze sa američkim grupama koje izražavaju skepticizam prema klimatskim promenama, a koje su povezane sa naftnom industrijom: Institut Hartlend (Heartland Institute), Institut kompetitiv enterprajz (Competitive Enterprise Institute) i Kejto institut (Cato Institute).
Svaka od ovih grupa primila je novac od naftnog giganta EksonMobil (ExxonMobil), prema donatorskim i poreskim dokumentima koje je objavio Grinpis (Greenpeace) ovde, ovde i ovde. Kompanija je bila optužena da sabotira nauku kako bi zaštitila svoj posao sa fosilnim gorivima -- EksonMobil negira tu optužbu.
Među potpisnicima je svega nekoliko klimatologa
Tvrdnje u deklaraciji prati lista od oko 1.200 potpisnika iz 40 zemalja, među kojima su i neki preminuli (otkako su potpisali ranije verzije deklaracije) označeni krstom pored imena. Na internet stranici Clintela, ukupan broj potpisnika 14. septembra 2022. bio je više od 1.300.
Kako ćemo niže pokazati, samo mali deo njih su naučnici i samo šačica su klimatski naučnici.
Jedan od potpisnika je Ivar Giaever, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 1973. godine za rad na superprovodnicima. Međutim, kao što se može videti na Google Scholar, sajtu koji omogućava pretragu naučnih radova dostupnih onlajn, nema tragova da je potpisao naučne članke u vezi sa klimom.
AFP je među potpisnicima deklaracije prebrojao 10 koji sebe eksplicitno opisuju kao klimatologe ili naučnike koji se bave klimom, što je manje od jedan posto od ukupnog broja. Nekoliko drugih je sebe opisalo kao specijaliste u paleoklimatologiji i atmosferskim naukama.
Na listi je oko 40 geofizičara, 130 geologa i 200 inženjera različitih vrsta, nekoliko matematičara, doktora medicine i naučnika poljoprivrede.
Među potpisnicima su i dve osobe iz Hrvatske, predstavljene kao "naučnici i profesionalci". Reč je o Dušanu Bižiću, meteorologu koji je potpisan kao načelnik Radarskog centra Državnog hidrometeorološkog Zavoda Hrvatske (DHMZ), te Zorislavu Gerberu, za koga se navodi da je načelnik Odeljenja za prevenciju grada i podršku pri istom Zavodu.
Bižić je i ranije izražavao skepticizam u vezi naučnim saznanjima o klimatskim promenama. Kao član Hrvatskog meteorološkog društva 2017. godine tražio je od Upravnog odbora da se sa društvenih mreža ukloni "Znanstveni vodič kroz skepticizam o globalnom zagrijavanju" zbog primedbi na način pisanja i "dvojbenih tvrdnji" u njemu. Na svom blogu negira da su klimatske promene uzrokovali ljudi, a pretraga na internetu pokazala je da ni on ni Gerber nisu objavili neki naučni rad u vezi sa klimom.
Na upit medijskoj službi DHMZ-a da li su dvojica potpisnika zaposleni u ovoj ustanovi, Ivana Grljak je u mejlu od 13. septembra 2022. za AFP Činjenice odgovorila: "Dušan Bižić i Zorislav Gerber, koji se navode u dokumentu, bili su zaposlenici DHMZ-a. Gospodin Bižić otišao je u mirovinu 2021, a gospodin Gerber 2018. godine. Stavove koje iznose u navedenom dokumentu ne predstavljaju službene stavove DHMZ-a."
Među zanimanjima ostalih potpisnika ima jedan ribolovac, avio pilot, somelijer, muzičar, advokat, lingvista, penzionisani učitelj, urolog, psihoanalitičar i najmanje tri predstavnika sindikata radnika u energetici.
Sajt za proveru činjenica specijalizovan za klimu, Klajmat fidbek (Climate Feedback) u analizi jedne od prethodnih verzija deklaracije, ocenio ju je kao "pristrasnu", citirajući značajan broj potpisnika koji se bave fosilnim gorivima. Sajt je objavio i prikaz poslednje deklaracije pisma koja se deli na društvenim mrežama.
"Imajući u vidu obim netačnih tvrdnji iznetih u pismu (...) verovatno je iznenađujuće da se '1.200 naučnika i profesionalaca' složilo sa njegovim sadržajem. Poučno je, međutim, proučiti kredencijale potpisnika", napisali su autori Klajmat fidbeka.
Rad IPCC-ja o klimi
"Svetska deklaracija o klimi", čiji je sadržaj sažet na jednoj stranici (oko 30 stranica dokumenta sadrži imena potpisnika) ne odražava snažno dokumentovano znanje o globalnom zagrevanju 2022. godine.
Međuvladin panel za klimatske promene (The Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) pozvao je 721 stručnjaka iz 90 zemalja da budu autori i urednici njegovog trodelnog Šestog izveštaja procene, objavljenog između avgusta 2021. i aprila 2022.
Ovaj izveštaj sadrži najsveobuhvatniju procenu naučnog znanja o klimatskim promenama. Svaki deo dug je oko 3.000 strana. Autori su pregledali stotine istraživanja koja su pobrojana u odeljku za reference. U izveštaju se navodi da postoji "nedvosmislen" dokaz da ljudi zagrevaju klimu sagorevanjem fosilnih goriva.
U brojnim objavama na društvenim mrežama se izražava sumnja u konsenzus klimatskih naučnika da ljudi izazivaju globalno zagrevanje sagorevanjem fosilnih goriva. Međutim tri analize klimatskih istraživanja prethodnih godina, ovde, ovde i ovde, ukazuju da je taj konsenzus gotovo 100 posto.
Uloga IPCC-ja je da pregleda hiljade naučnih publikacija o toj temi, pristupi najnovijim saznanjima i predstavi balansiranu sintezu donosiocima odluka. Panel su 1988. formirali Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Program za čovekovu okolinu Ujedinjenih nacija (UNEP). Ova grupa stručnjaka okuplja hiljade specijalista za atmosferske nauke, okeanografe, glaciologe, ekonomiste itd. Panel je 2007. dobio Nobelovu nagradu za mir.
Panel je podeljen u tri grupe stručnjaka koje su imenovale različite vlade i međunarodne organizacije: prva grupa proučava naučne dokaze o globalnom otopljavanju, druga njegov uticaj, a treća predstavlja moguća rešenja da se ono ublaži.
"Stručnjaci IPCC-ja zasnivaju svoj rad isključivo na recenziranim radovima," rekao je AFP-u 3. avgusta 2022. klimatski naučnik Ksavije Fetvejs (Xavier Fettweis). "Za svaki izveštaj, naučnici naprave timove da se bave različitim poglavljima. Onda je cela naučna zajednica pozvana da pregleda ta poglavlja i organizuju se sastanci u svakoj zemlji."
Panel ceo proces objašnjava na svojoj internet stranici: kako odabira autore, na koja dokumenta se IPCC oslanja, kako funkcioniše proces pregledanja i kako odobrava izveštaje.
Ideju o klimatskom vanrednom stanju je, na primer, ovde objasnio UNEP. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš takođe ju je posebno pomenuo u aprilu 2022. kada je rekao: "Na putu smo da imamo duplo veće globalno zagrevanje od limita od 1.5°C dogovorenog u Parizu. Neke vlade i poslovni ljudi kažu jednu stvar, ali rade drugu. Jednostavno rečeno, lažu. Rezultati će biti katastrofalni. To je klimatsko vanredno stanje."
Obmanjujuće tvrdnje o klimi koje su već proverene
Uprkos ovom konsenzusu, tekst deklaracije implicira da se o različitim aspektima nauke o klimatskim promenama još može raspravljati. "Nije bitno koliko je stručnjaka, kvaliteti argumenata su ti koji se računaju," navodi se u tekstu.
Deklaracija, koja ne navodi izvore, uključuje seriju tvrdnji o klimatskoj nauci koje su već razobličili stručnjaci za klimu. AFP i druge organizacije ranije su već proverili činjenice u vezi sa nekoliko tvrdnji i utvrdili sledeće:
- Sadašnje klimatske promene nisu deo normalnih ciklusa
U objavama se tvrdi da "Zemljina klima varira otkad planeta postoji, sa prirodnim hladnim i toplim fazama... Prema tome nije iznenađenje da sada doživljavamo period otopljavanja."
Stručnjaci koje je AFP intervjuisao već su rekli da je rast globalnih temperatura u poslednjih 150 godina abnormalno nagao, prouzrokovan emisijama ugljenika usled industrijalizacije.
Ed Hokins (Ed Hawkins), profesor nauke o klimi na Reding univerzitetu, rekao je da se fluktuacije temperature koje su uporedive sa sadašnjim zagrevanjem nisu dogodile u vremenskom razdoblju tokom prethodnih deset hiljada godina.
"Globalne temperature su oscilirale u velikom rasponu u prošlosti ali te promene su se događale tokom desetina hiljada godina. Mi razumemo da postoje prirodni uzroci za te cikluse, zbog Zemljine orbite oko Sunca. Naučnici za klimatske promene su to izučavali vekovima," rekao je Hokins. "Ono što vidimo tokom poslednjih dve hiljade godina je vrlo mali pad, onda odjednom na kraju vidite nagli porast temperature, daleko iznad bilo čega što smo videli u poslednjih 2.000 godina," dodao je on.
Tvrdnja da je skorašnje zagrevanje normalno zato što je viđeno da su temperature rasle i padale tokom hiljadu godina "je samo glupa logika", rekao je Majk Lokvud (Mike Lockwood), profesor fizike svemirskog okruženja takođe na Reding univerzitetu. "Tačno je, naravno, da su temperature rasle i padale u prošlosti ali to nije razlog da se pretpostavi da sadašnja promena ima iste uzroke kao one prošle," rekao je on.
Ovaj trend odražava se na grafičkim prikazima koje sadrži izveštaj IPCC-ja objavljen u avgustu 2021.
- Predviđanja IPCC-ja nisu daleko od realnosti
U deklaraciji se tvrdi da se "svet zagrejao značajno manje nego što je predvideo IPCC na osnovu modelovanog antropogenog forsiranja... Klimatska politika se oslanja na neadekvatne modele."
Od prvog izveštaja, međutim, projekcije IPCC-ja pokazale su se prilično tačnim, rekao je Ksavije Fetvejs AFP-u početkom avgusta 2022. "Kad pogledate IPCC-jeve projekcije iz izveštaja 2001. i 2007, pretpostavljeno zagrevanje je upravo ono što vidimo", rekao je klimatski naučnik za ovaj članak AFP-a.
Ova analiza onlajn portala Karbon brif (Carbon Brief) pokazala je da su neki modeli predvideli manje zagrevanje nego što je stvarno bilo, dok su neki projektovali veće, ali svi su pokazali povećanje temperature površine između 1970. i 2016. koje nije daleko od onoga što se stvarno dogodilo. Stručnjaci su branili modele u ovom AFP-ovom članku.
U prvom poglavlju IPCC-jevog Šestog izveštaja o proceni, naučnici su nacrtali dijagram u kome upoređuju projektovane temperaturne krive iz prethodnih izveštaja IPCC-ja sa onim koje su predvideli neki klimatski naučnici - poput Sukua Manabea (Syukuro Manabe) ili Džejmsa Hensena (James Hansen) - i temperature koje su stvarno izmerene. Može se videti da se projekcije prilično dobro poklapaju sa stvarnim izmerenim temperaturama, sa ne većom razlikom od 0,2°C.
- Biljke mogu da procesuiraju ograničenu količinu dodatnog ugljen-dioksida
U tekstu koji se deli na društvenim mrežama takođe se tvrdi da je "više CO2 bolje za prirodu, ozelenjava našu planetu" i da "dodatni ugljen-dioksid u vazduhu promoviše rast globalne biomase biljaka".
Ugljen-dioksid sam po sebi nije opasan, ali kada je njegova koncentracija u atmosferi visoka, on doprinosi globalnom zagrevanju na isti način kao i metan ili azotni oksid, koji takođe stvaraju efekat staklene bašte (na engleskom: greenhouse gases - GHG).
"Kako se Zemlja zagreva usled solarnog zračenja, ona zauzvrat emituje toplotu, koja se isijava nazad u svemir. Efekat staklene bašte sprečava tu toplotu da pobegne, pomalo kao prekrivač. Što više imamo efekta staklene bašte, to je deblji prekrivač. Zato imamo povećanje temperature," objasnila je za AFP u junu 2022. profesorka klimatskih nauka na švajcarskom Federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu Sonja Seneviratne (Sonia Seneviratne).
Ovo povećanje Zemljine temperature ima štetne i opasne efekte na biodiverzitet, stanovništvo, poljoprivredu i vodene resurse.
Stručnjaci, citirani u ovom članku AFP-ovog servisa za proveru činjenica u Nemačkoj, kažu da biljke mogu samo da procesuiraju ograničeni deo prekomernih emisija ugljen-dioksida i da pate od efekata klimatskih promena.
Biljke mogu efektivno da koriste dodatni CO2 samo ako su u dovoljnoj meri dostupni i drugi faktori rasta kao što su voda, svetlo i mineralna đubriva, rekao je AFP-u 24. avgusta 2022. profesor fiziologije ishrane useva Ekart Džordž (Eckhard George) sa berlinskog Hambolt univerziteta. Čak i tada, "količina dodatnog ugljen-dioksida koju biljke mogu da preuzmu je daleko od dovoljne da se potroše dodatne emisije gasova koje prouzrokuju ljudi. Tako da problem povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi nije rešen efektom fertilizacije CO2," rekao je on.
- Zbog klimatskih promena veća je verovatnoća pojave različitih katastrofa
U deklaraciji se takođe navodi da "nema statističkih dokaza da globalno zagrevanje intenzivira uragane, poplave, suše i slične prirodne katastrofe, ili da ih čini učestalijim."
Inicijativa koja proučava razloge vremenskih nepogoda, World Weather Attribution (WWA), izračunala je, koristeći metode poput opservacione analize istorijskih skupova podataka, da je veća verovatnoća da su različite katastrofe nastale zbog globalnog zagrevanja, uključujući poplave i oluje. Njeni metodi su opisani u ovom tekstu AFP-a o šumskim požarima.
Izveštaj iz avgusta 2021. koji je objavila Agencija UN-a, Svetska meteorološka organizacija, pokazao je da je broj katastrofa povećan pet puta u periodu od 50 godina zbog klimatskih promena, ekstremnih vremenskih prilika i poboljšanog izveštavanja. Vremenske prilike, klima i opasnost od vode čine 50% svih katastrofa, 45% svih prijavljenih smrtnih slučajeva i 74% svih prijavljenih ekonomskih gubitaka od 1970. do 2019, navodi se u izveštaju.
Analiza Karbon Brifa iz avgusta 2022 u kojoj je proučavano više od 500 događaja ekstremnih vremenskih prilika takođe je otkrila da je veća verovatnoća za preko 70% njih da su nastali ili bili težeg oblika zbog klimatskih promena koje su prouzrokovali ljudi.
Osim toga, stručnjaci IPCC-ja u svom najnovijem izveštaju nagoveštavaju da će uticaji globalnog zagrevanja, koji su primetni već nekoliko godina, nastaviti da se uvećavaju i pojačavaju ukoliko se klimatske promene nastave istim tempom.
Servisi AFP-a za proveru činjenica razobličili su nekoliko obmanjujućih ili netačnih tvrdnji u vezi sa klimatskim promenama i AFP Činjenice ih je objavio ovde.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
