Veće su šanse da asteroid pogodi Zemlju nego da osoba premine od Covid-a-19? Pripazite se ovog sumnjivog poređenja

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

U objavama podeljenim na Fejsbuku više od 1.500 puta od septembra 2020. navodi se da je rizik da Zemlju pogodi neki asteroid veći nego šansa da neko umre od Covid-a-19. Korisnici Fejsbuka citiraju navodni podatak Nase da je “rizik da Zemlju pogodi asteroid 0.042%”. To je obmanjujuće. Nasa nikad nije objavila takav podatak. Takođe, nije relevantno izračunavati rizik od umiranja od Covid-a-19 jer taj rizik zavisi od nekoliko faktora.

“Vreme je da maske zamenite šlemom,” navodi se u objavi u kojoj se kaže da “NASA tvrdi da su šanse da asteroid pogodi Zemlju 0.042%. Šanse da umrete od Covid-a-19 iznose 0.026%.”

Ovakva objava na srpskom deljena je na Fejsbuku više od 1.500 puta od septembra 2020, pojavljujući se iznova gotovo svakog meseca, poslednji put 19. aprila 2021. Objave sa istom sadržinom cirkulisale su društvenim mrežama i na francuskom i engleskom ukazujući na određeni asteroid, što je već razobličio Ju-Es-Ej Tudej (USA Today).

Ovo poređenje je obmanjujuće: broj od 0.042% postoji ali uz jednu nulu viška, a američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (Nasa) pomenula ga je u jednom saopštenju u leto 2020, govoreći o određenom asteroidu koji nije predstavljao nikakvu opasnost za Zemlju. Teoretski rizik opasnog uticaja asteroida na Zemlju u narednih godinu dana je oko 0,005%, mnogo niži procenat nego što je pomenut u objavama, rekli su iz Nase AFP-u.

Kad je reč o rizicima od umiranja od Covid-a 19, oni se razlikuju jer zavise od godina i komorbiditeta ljudi inficiranih virusom Sars-CoV-2.

Snimak obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 26. aprila 2021.

Ne postoji ‘0.042%’ rizika da jedan asteroid udari Zemlju

Nasa ima Kancelariju za koordinaciju odbrane planete čiji je zadatak da predvidi katastrofične scenarije u kojima se destruktivni asteroid kreće pravo prema Zemlji. Ova Kancelarija je napravila program za posmatranje objekata koji su blizu zemlje (Center for the Study of Near-Earth Objects - CNEOS). Na internet stranici tog programa može se posmatrati koliko su daleko od Zemlje bili objekti koji su već prošli, ali i procene koliko objekti koji se kreću u svemiru najverovatnije mogu prići blizu Zemlji.

Da bi pomogao razumevanje te liste, CNEOS je napravio video sa objašnjenjem (na engleskom).

AFP je kontaktirao Nasu 3. marta 2021. u vezi sa procentom navedenim u Fejsbuk objavama. Prema ovoj američkoj agenciji, broj “0,042%” čini se dolazi od rizika “specifičnog za pristup vrlo malog asteroida 2018VP1, koji nije predstavljao pretnju za Zemlju” i koji je prošao blizu naše planete 2. novembra 2020. Procenjeni rizik se odnosio na ulazak asteroida u Zemljinu atmosferu, ne na mogućnost sudara sa našom planetom. Nasa je u avgustu 2020. izračunala da je taj rizik 0.41% a ne 0.042%.

Kancelarija je 23. avgusta 2020. tvitovala da je asteroid 2018VP1 “veoma mali, otprilike 6.5 stopa (198.12 cm) i ne predstavlja nikakvu pretnju Zemlji. Trenutno postoji 0.41% šanse da će ući u atmosferu naše planete, ali ako uđe, raspašće se zbog svoje izuzetno male veličine.”

“Nasin program za posmatranje objekata blizu Zemlje (Near Earth Object Observation - NEO program) prati rizik uticaja na Zemlju bilo kog asteroida čija je verovatnoća (da dotakne Zemlju) veća od 1 u milion,” rekli su AFP-u u servisu za komunikacije NEO programa.

Pol Čodas (Paul Chodas), direktor CNEOS-a, objasnio je u mejlu AFP-u da verovatnoća “specifičnog i poznatog” asteroida da pogodi Zemlju može biti izračunata uz pomoć kompjutera: “Projekat CNEOS projektuje kretanje asteroida i Zemlje u budućnosti da proceni kada bi asteroid mogao da priđe blizu Zemlji” i možda udari u nju.

Naučnici su takođe procenili verovatnoću da u periodu od jednog veka neki još neotkriveni asteroid pogodi Zemlju. “Analizirajući stopu po kojoj su otkriveni asteroidi različitih veličina, naučnici su napravili precizan statistički model populacije asteroida blizu Zemlje, što varira u zavisnosti od njihove veličine,” rekao je Čodas.

“Veliki asteroidi su toliko rasuti da oni udaraju otprilike svakih milion godina, mali asteroidi su češći, ima ih tako malih i visine jednog metra, koji se pojavljuju otprilike svakog meseca, ali većina je toliko mala da oni samo proizvedu sjajni vatromet u atmosferi,” rekao je on.

Kad je reč o statističkoj mogućnosti da neotkriveni - dakle čisto teoretski - asteroid prečnika od 100 ili više metara udari u zemlju tokom sledećih godinu dana, kaže direktor CNEOS-a, ona je “otprilike 0,005% ili grubo računato 1 u 20.000,” mnogo manja nego procenat naveden u Fejsbuk objavi.

Kiša meteora Perseid viđena iz pustinje Negev u blizini grada Mitzpe Ramon 11. avgusta 2020. Ovo se događa svake godine (Menahem Kahana / AFP)

Nasa je 2021-2022 planirala prvi put svemirsku vežbu namenjenu da testira i odobri metod zaštite Zemlje u slučaju pretnje udara nekog asteroida. Najveći asteroid ove godine približio se zemlji 21. marta, dajući astronomima mogućnost da bolje pogledaju svemirsku stenu formiranu u zoru u našem solarnom sistemu, izvestio je AFP.

Rizik mortaliteta od Covid-a-19 zavisi od nekoliko faktora

“Šanse od umiranja od Covid-a-19 su 0,026%”, tvrdi se u objavi, zaključujući da je rizik od umiranja od Covid-a-19 manji nego da Zemlju pogodi asteroid.

Podaci o broju umrlih od Covid-a-19 često se zloupotrebljavaju u obmanjujućim ili netačnim objavama na društvenim mrežama. AFP Činjenice je ranije ovog meseca razobličio tvrdnju da smrtnost od Covid-a-19 nije povećana.

Ne treba mešati letalitet i mortalitet. Kao što smo objasnili u jednom od prethodnih članaka, “letalitet” se odnosi na broj umrlih u poređenju sa brojem ljudi zaraženih nekom bolešću, dok se “mortalitet” odnosi na broj umrlih u poređenju sa celokupnom populacijom. U ovom tekstu, objavljenom u oktorbru, objasnili smo da je IFR (“Stopa smrtnosti od infekcije” ili Infection Fatality Rate na engleskom) tada bila procenjena na najmanje 0,6%.

Nije relevantno ustanovljavati procenat “rizika od umiranja” od Covid-a-19, zato što to zavisi od različitih faktora kao što su godine ili komorbiditeti, objasnio je AFP-u 3. marta 2021. Patrik Debuser (Patrick Deboosere), profesor na VUB (Vrije univerzitetu u Briselu) i predsednik Visokog savetaza statistiku, verujući da je broj od 0,026% “malo verovatan.”

Prema jednom istraživanju iz februara 2021. godine koje je uradila francuska grupa Epi-Phare, naučna interesna grupa koju su formirali francuska Nacionalna agencija za medicinsku bezbednost (ANSM) i Nacionalni fond zdravstvenog osiguranja (CNAM), rizici hospitalizacije ili umiranja od ovog virusa eksponencijalno se povećavaju sa godinama.”

Kako bi procenili rizike od Covid-a-19 “relevantnije je posmatrati povećanu smrtnost,” rekao je Debuser. 

U Srbiji, gde je godišnji prosek preminulih u prethodnih pet godina bio između 100.834 (2016) i 103.722 (2017), u 2020. je bio 114.954 što je povećanje od 14% u odnosu na 2019. godinu, pokazuju podaci Zavoda za statistiku (RZS).

Snimak iz izveštaja RZS napravljen 26. aprila 2021.

Naravno, većina pacijenata obolelih od Covid-a-19 preživi, dodaje Patrik Debuser, ali “da li nam je kao društvu prihvatljivo da iznenada imamo veliki broj ljudi koji će umreti mnogo ranije nego što je očekivano? Da li treba da prestanemo da se borimo protiv kancera zato što postoji mali rizik da se umre od njega?”

Osim toga, podseća Debuser, brojevi pokazuju “zabeleženi mortalitet uz sve zdravstvene mere koje su preduzete, inače bi verovatno bili tri puta veći.” On je posebno pomenuo primer Sjedinjenih Država, koje su mogle da izbegnu oko 36.000 umrlih da su preduzeli mere socijalnog distanciranja nedelju dana ranije, kako pokazuje jedno istraživanje Univerziteta Kolumbija objavljeno u Njujork tajmsu u maju 2020.

Prevela i pripredila
Covid-19