Poređenje istraživanja Covid-a-19 sa HIV-om i kancerom je obmanjujuće

U objavama kao što je ova navodi se: “30 I VIŠE GODINA NEMAJU VAKCINU PROTIV SIDE! 30 I VIŠE GODINA NEMAJU VAKCINU PROTIV RAKA! A IMAJU VAKCINU PROTIV VIRUSA O KOME NEZNAJU NIŠTA! LJUDI IMATE LI ŠTA U GLAVI????”. Objave su, prema podacima Fejsbuka, od 5. januara ukupno podeljene više od 4.000 puta.

“Ovo je sve ludo! Toliko bolestiju ima od kojih nemaju lijek a prisutne su desetljećima. Za ovaj virus se expressno lijek nađe i što je još bolje kazu da nema nuspojava  a ako ih i bude niko ne odgovara za njih jer je ovo cjepivo pun pogodak… kako da nije !?? E, pa nisam baš tolika ovca…,” napisao je jedan od korisnika u komentarima.

Slične objave postavljene su na Fejsbuku na engleskom i francuskom i razobličio ih je AFP Fact check i AFP Factuel.

Image

Snimak Fejsbuk objave napravljen 13. januara, 2021.

Virus Sars-CoV-2, koji izaziva bolest Covid-19, prvi put je prijavljen Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) 31. decembra, 2019. Od tada se virus proširio na gotovo svaki kontinent na zemlji i do 14. januara 2021. zarazio više od 90 miliona ljudi, dok je gotovo dva miliona ljudi preminulo, prema podacima prestižnog Univerziteta Džons Hopkins. 

Nakon izbijanja pandemije Covid-a-19, naučnici širom sveta požurili su da razviju vakcinu protiv ove bolesti. Prema SZO-u do 12. januara 2021. ukupno su 63 potencijalne vakcine bile u fazi kliničkih ispitivanja dok su 173 bile u fazi pretkliničkog razvoja.

Do sada su vakcine nekoliko proizvođača korišćene za vakcinaciju: Fajzer-Biontek, Moderna, AstraZeneka-Oksford, kineska Sinofarm i ruska sa državnog instituta Gamaleia. 

Evropska medicinska agencija (EMA) odobrila je Fajzerovu vakcinu krajem decembra a američku Modernu pre sredine januara.

U zemljama članicama Evropske unije, uključujući Hrvatsku, vakcinacija je počela 27. decembra 2020. 

“Nikada u istoriji istraživanje vakcine nije napredovalo tako brzo”, rekao je sredinom novembra čelnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus (Ghebreyesus), nakon što su laboratorije američkog Fajzera i nemačkog Bionteka objavile da je njihova vakcina efikasna više od 90%.

Image

Međutim objava koja je zasnovana na poređenju SIDE, kancera i novog korona virusa, te poziva na oprez u vezi sa vakcinom protiv Covid-a-19 je obmanjujuća.

SIDA

Poređenje SIDE sa novim korona virusom je “glupo”, kaže profesor Žan-Daniel Lelievr (Jean-Daniel Lelievre), šef odeljenja kliničke imunologije u bolnici CHU Henri Mondor koji je odgovoran za kliničko istraživanje na Institutu za istraživanje vakcina.

Zašto je istraživanje vakcine protiv Covid-a-19 napredovalo tako brzo, kada gotovo četiri decenije istraživanja nije bilo dovoljno da se pronađe efikasna vakcina protiv HIV-a? 

"Prilično je jednostavno: u osnovi mi imamo vakcine za bolesti koje su izlečenje, drugim rečima za bolesti od kojih imamo prirodnu zaštitu. Za male boginje, influencu, Hepatitis B postoji prirodni imunitet koji se stvara. U slučaju Sars-CoV-2 virusa (sa vakcinom) proizvodimo ono što bi bilo prirodno urađeno, zato što tačno znamo kako se ljudski organizam bori protiv ovog virusa,” objašnjava Lelievr.

“Sada, ako posmatrate kompleksne infektivne bolesti, kao što je HIV, od toga se niko potpuno ne oporavi. Imuni odgovor na HIV se ne dešava, on je nekompletan. HIV uništava imunološki sistem. Zbog toga je nemoguće povući paralelu između” HIV-a i Sars-CoV-2 virusa, dodao je.

Vanredna profesorka na Univerzitetu Zapadna Australija, virusološkinja Alison Imri (Allison Imrie) rekla je AFP-u u mejlu da su HIV i Sars-CoV-2 “vrlo različiti virusi.”

“HIV se ubacuje u DNK i ostaje tamo dok te ćelije ne izumru, dok Sars-CoV-2 to ne radi. Takođe, HIV mutira u mnogo većoj meri nego Sars-CoV-2 tako da imunološki odgovor ne može da ga kontroliše,” napisala je ona u mejlu 14. decembra. 

"HIV virus je vrlo nestabilan, mnogo mutira, što nije slučaj sa Sars-CoV-2” virusom, složila se početkom decembra i Seravit Bruk-Lande (Serawit Bruck-Landais), direktorka za istraživanje i kvalitet u zdravstvenom centru Sidaction, koja je podvukla da “postoji nekoliko podtipova HIV-a koji cirkulišu i koji su vrlo različiti jedan od drugog,” dok su za Sars-CoV-2 ti podtipovi retki, trenutno (početkom decembra) postoje dva ne mnogo različita jedan od drugog.” Prema podacima Cetara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), do 9. januara identifikovana su tri podtipa odnosno varijante novog korona virusa.

Image

Medicinska radnica pokazuje dozu Modernine vakcine protiv Covid-a-19 u medicinskom šatoru Crvenog krsta u Petrinji, 13. januara 2021. (Damir Senčar / AFP)

Nova tehnologija, staro istraživanje

Brzi razvoj vakcina može se objasniti velikim tehnološkim razvojem, prenosiocem poruke RNK, koji su koristili Fajzer-Biontek i Moderna, a “koji je omogućio ubrzanje procesa,” rekao je profesor Olivije Švarc (Olivier Schwartz), virusolog i šef jedinice za viruse i imunitet pri Pasterovom institutu.

Osim toga, Sars-Cov-2 "nije mnogo drugačiji od Mers-Cov i Sars-Cov-1" virusa, koji je izazvao epidemiju u jugoistočnoj Aziji 2003. godine, rekao je Lelievr.

"Uradili smo sva istraživanja za vakcinu protiv Sars-CoV-1. Ušlo se u fazu 1 ispitivanja ali je bolest stala tako da nismo stigli do faze 3 ispitivanja. Sa stanovišta vakcina, našli smo se u idealnoj situaciji, zato što je ovo novi virus ali vrlo blizak drugom o kome smo već sve znali,” objasnio je.

Da se Sars-Cov-2 pojavio početkom osamdesetih godina prošlog veka, kao HIV, istraživanje vakcine “zahtevalo bi mnogo više vremena,” rekao je Lelievr.

Vanredna profesorka mikrobiologije i infektivnih bolesti na Flinders univerzitetu Džil Kar (Jill Carr) rekla je AFP-u da su faktori koji su podstakli napredak i tako brzo nalaženje vakcine protiv Covid-a-19 količina izvora posvećenih nalaženju vakcine, tehnološki napredak i saradnja među naučnicima.

Evropska medicinska agencija (EMA), međutim, insistira da su "za vakcinu protiv Covid-a-19 primenjeni isti visoki regulatorni standardi kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti” kao i za sve druge.

Poređenje sa kancerom

Kad je reč o poređenju sa kancerom, američki Nacionalni institut za kancer objašnjava ovde da je kancer skup povezanih bolesti koje su primarno izazvane ćelijama koje počinju da se dele i šire u okolna tkiva. “Kako ćelije postaju sve više abnormalne, kad bi trebalo da odumru stare ili oštećene ćelije prežive i formiraju se nove ćelijske forme iako nisu potrebne. Te dodatne ćelije se onda mogu deliti bez zaustavljanja i mogu formirati izraslinu koju nazivamo tumor,” navodi se na internet stranici Instituta. 

Alison Imri kaže da za razliku od Covid-a-19 koga izaziva jedan virus (Sars-CoV-2), kancer nije pojedinačni mikrob ili promena u telu. Prema njenim rečima, postoji obilje različitih razloga, uključujući viruse, koji mogu izazvati kancer. “Borba protiv Covid-a-19 je lakša pošto je to bolest koja je izazvana infekcijom jednog virusa,” dodaje Imri. 

Samo 12 do 20% kancera izazvano je virusima, ali pokazalo se da vakcine mogu sprečiti neke kancere koje uzrokuju virusi, navodi se u ovom članku američkog Društva za mikrobiologiju.

Vakcina HPV, koja može pomoći sprečavanje humanog papiloma virusa koji izaziva različite kancere, i vakcina protiv Hepatitisa B, koja može sprečiti rak jetre, samo su dva primera.