Zdravstveni radnik vakciniše ženu protiv kovida-19 u centru za vakcinaciju u Bogoti, 4. januara 2022. ( AFP / Leonardo Munjoz)

Ljudi u videu nisu 'iznenada umrli' od vakcine, tvrdnja dr Bakdija o iRNK vakcini je obmanjujuća

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Korisnici Fejsbuka iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore podelili su za nedelju dana više od 1.500 puta video sa scenama ljudi koji kolabiraju i tvrdnjom penzionisanog mikrobiologa Sukarita Bakdija da iRNK vakcine mogu da nas ubiju. Bakdi "objašnjava" zašto ljudi "iznenada umiru", navodi se u objavama. AFP je, međutim, otkrio okolnosti svih osim jednog incidenta i ustanovio da niko od tih ljudi nije umro . Osim toga, nema dokaza da je njihova nesvestica na bilo koji način povezana sa vakcinom protiv kovida-19, a ni Bakdijeva tvrdnja nije tačna, kažu naučnici.

"NAJCENjENIJI NEMAČKI mikrobiolog....a uvod u njegovu priču su ovi što padaju IZNENADA...!! Dao objašnjenje toga umiranja od IZNENADA...," navodi se u objavi uz koju je podeljen video u kome su u nekoliko različitih klipova prikazani ljudi kako padaju u nesvest i zatim Bakdijeva izjavu o "limfocitima ubicama" koji se navodno stvaraju u telu nakon primanja iRNK vakcine protiv kovida-19, a koji "će probati da ubiju" ljude koji su je primili. Video su korisnici Fejsbuka iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore podelili ukupno više od 1.500 puta od 29. decembra 2021.

Istraživanje AFP-a je, međutim, otkrilo okolnosti scena kolabiranja za sve osim jedne osobe u videu i utvrdila da zapravo nisu umrli, niti ima dokaza da je njihovo stanje povezano sa vakcinom protiv kovida-19. AFP je već razobličio Bakdijeve tvrdnje iz jula 2021. o navodnoj štetnosti iRNK vakcina protiv kovida-19.

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 5. januara 2022.

Ko kolabira u videu?

Video počinje sa klipom koji prikazuje poslanicu austrijskog Parlamenta Evu-Mariju Holclajtner (Eva-Maria Holzleitner) kako kolabira u toku sednice Parlamenta u oktobru 2021. U objavama na društvenim mrežama u Južnoj Koreji u to vreme tvrdilo se da je preminula tokom govora nakon što je primila vakcinu, ali je portparolka njene stranke rekla AFP-u da je kolabirala zbog nedostatka tečnosti, a ne zbog vakcine.

Sledećeg dana, 13. oktobra 2021, Holclajtner je tvitovala: "Opet sam dobro, puno hvala na željama za oporavak! Takođe bih htela da zahvalim svim dragim kolegama koji su pritrčali do mene i pomogli mi, kao i sjajnom osoblju koje se pobrinulo za mene!"

Drugi klip u videu prikazuje čoveka koji pada tokom televizijske emisije. Obrnuta pretraga slika na Guglu pokazala je da je čovek Alojz Dambahmajer (Alois Dambachmayr), šef Odeljenja za doprinos crkvi Biskupije Linc u Austriji, te da je kolabirao u maju 2014. tokom gostovanja uživo u emisiji austrijske ORF televizije, više od pet godina pre pojave kovida-19. Kako je ukazano u ovom australijskom tekstu, na internet stranici Crkve je u to vreme objašnjeno da je Dambahmajer "kolabirao u subotu, 17. maja, tokom gostovanja uživo u programu ORF-a... zbog slabe cirkulacije. Dambahmajer kaže da se brzo oporavio i da se oseća dobro."

Sledeća scena prikazana u videu je kompilacija iznenadnog pada na terenu četiri sportiste. Prvi klip je o fudbaleru Kristijanu Eriksenu, koji igra za fudbalsku reprezentaciju Danske i fudbalski klub Inter Milan. Eriksen je kolabirao na terenu tokom meča Danske protiv Finske na otvaranju Evropskog prvenstva, 12. juna 2021. godine. Iako se u objavama na društvenim mrežama širom sveta tvrdilo da je Eriksen kolabirao zbog vakcine protiv kovida-19, on u to vreme nije ni primio vakcinu, rekao je AFP-u 14. juna portparol Fudbalskog saveza Danske. Ispostavilo se da je Eriksen imao srčani udar i nekoliko dana kasnije bio podvrgnut operaciji.

Drugi klip prikazuje igrača badmintona na nepoznatoj lokaciji kako iznenada pada licem na zemlju. AFP nije bio u mogućnosti da utvrdi poreklo video snimka, ali kao što je organizacija za proveru činjenica Snoups uradila u svom fakt čeku i mi smo uspeli da potvrdimo da je deljen u Maleziji i Indoneziji početkom maja 2021. uz tvrdnju da je igrač imao srčani udar.

Ovaj duži video postavila je na Fejsbuk 8. maja 2021. Badminton TV, uz tvrdnju da je igraču "napukla aorta". AFP nije mogao da pronađe dokaz da je pad ovog igrača imao bilo kakve veze sa vakcinom protiv kovida-19.

Skrinšot pada četvorice sportista prikazanog u obmanjujućem Fejsbuk videu, napravljen 5. januara 2022.

Treća sportska scena u videu prikazuje osobu koja pada tokom košarkaške utakmice. Još jedna obrnuta pretraga slike na Guglu dovela je do izveštaja o padu sudije Berta Smita 30. marta 2021, tokom košarkaške utakmice u okviru takmičenja Osam najboljih u okviru američke Nacionalne studentske sportske asocijacije (NCAA) u Indijanapolisu. U jednom kasnijem izveštaju Smit je citiran da je rekao da je imao krvni ugrušak i da se oporavio nakon nekoliko dana. O incidentu su široko izveštavali i nacionalni mediji kao na primer ovde i ovde.

"Smit je primljen u bolnicu i dati su mu razređivači krvi. Dva dana kasnije, ugrušak je nestao, on je otpušten iz bolnice. Zašto se to dogodilo? Niko ne može da kaže. Smit je u avgustu (2020) bio pozitivan na korona virus, ali doktori ne mogu da kažu da li postoji veza između kovida-19 i njegovog krvnog ugruška," navodi se u izveštaju.

Greg Dojel (Greg Doyel), sportski kolumnista portala IndiStar koji je intervjuisao sudiju u to vreme, rekao je AFP-u da Smit "nije tvrdio da je vakcina imala bilo kakve veze sa tim".

"On jeste rekao da je imao KOVID nekoliko meseci ranije, ali meni nikad nije spomenuo vakcinu. Ne znam njegov vakcinalni status," napisao je Dojel u tviter poruci za AFP Činjenice 6. januara 2022.

Lako je retka pojava krvnih ugrušaka povezana sa vakcinama Astra Zeneke i Džonson i Džonson, istraživanje u Engleskoj u avgustu 2021. pokazalo je da su rizici od tromboza "značajno veći" nakon infekcije kovidom-19 nego od vakcina Astra Zeneke i Fajzera protiv te bolesti.

Skrinšot iz obmanjujućeg Fejsbuk videa (levo) i Jutjub videa incidenta iz marta 2021. (desno) napravljen 5. januara 2022.

Četvrta sportska scena u videu prikazuje fudbalera Musu Dembelea kako kolabira od pada krvnog pritiska na treningu 23. marta 2021. u vreme kada je bio napadač Atletiko Madrida, kao što je izvestio AFP. Sportski portali u regionu takođe su izveštavali o incidentu i citirali saopštenje kluba da je Dembeleu pao pritisak. Njegov pad se ni na koji način ne dovodi u vezu sa vakcinom. Mesec dana ranije, 4. februara 2021, saopšteno je da je Dembele pozitivan na kovid-19. Nekoliko dana kasnije Dembele je tvitovao da je dobro i da je incident izazvao “više straha nego štete.”

Na kraju video završava klipom žene koja kolabira, a koji je već bio deljen na društvenim mrežama u aprilu 2021. uz tvrdnju da prikazuje zdravstvenu zvaničnicu koja je preminula na konferenciji za medije na kojoj je Danska saopštila da će suspendovati upotrebu vakcine AstraZeneka protiv kovida-19. AFP je već razobličio tu tvrdnju kao netačnu: privremena šefica Danske agencije za lekove u to vreme, Tanja Erihsen, se oporavila. Osim toga, u vreme kolapsa nije bila vakcinisana protiv kovida-19, saznao je AFP Činjenice 5. januara 2022.

"Tanja Erihsen tada nije bila vakcinisana. Ljudima njenog godišta tada još nije bila ponuđena vakcina," rekla je u mejlu za AFP Činjenice Mia Jorgensen, portparolka Danske medicinske agencije.

Ko je Sukarit Bakdi?

Sukarit Bakdi je penzionisani mikrobiolog i bivši profesor na Univerzitetu Johanes Gutenberg (Johannes Gutenberg) u Majncu u Nemačkoj, gde je radio na Odeljenju za mikrobiologiju i medicinsku higijenu. Nekoliko njegovih netačnih ili obmanjujućih komentara o pandemiji i vakcinama već su proverili američki medij Ju-Es-Ej Tudej, italijanski sajt za proveru činjenica Fakta, pa i AFP.

U oktobru 2020. godine, Odeljenje za mikrobiologiju i medicinsku higijenu saopštilo je "da se ograđuje od stavova koje je (o pandemiji) izneo gospodin Bakdi", a koje smatra "obmanjujućim ili lažnim".

Izdavačka kuća Goldeg Verlag (Goldegg Verlag), koja je objavila njegovu knjigu o pandemiji pod naslovom "Raskrinkana korona", 15. jula 2021. se takođe ogradila od Sukarita Bakdija zbog antisemitskih stavova.

Nije tačno da će "vaši limfociti pokušati da vas ubiju"

Tvrdnja u obmanjujućem Fejsbuk videu je deo dužeg Bakdijevog videa koji je AFP već razobličio. U ovom delu Bakdi tvrdi da pošto iRNK vakcine treba da obučavaju ćelije našeg tela da proizvode antitela sposobna da unište ćelije zaražene virusom, to može izazvati okretanje našeg imunskog sistema protiv naših ćelija koje će proizvoditi proteine virusa tokom procesa imunskog odgovora posle vakcinacije. Zbog toga, kaže on, "vaši limfociti ubice će pokušati da vas ubiju."

Frederik Altar (Frédéric Altare), direktor istraživanju u francuskom Institutu za istraživanje Inserm, komentarisao je za AFP da je ovo objašnjenje "netačno, čak i ako polazi od delimične osnovne istine."

Zaista, ako ćelija u našem telu počne da proizvodi protein koji ne bi trebalo da proizvodi, naš imunski sistem će ga napasti, objašnjava istraživač. "Ovako to funkcioniše za rak - uništavamo ćelije raka, koje naše telo ne bi trebalo da pravi."

Međutim, sam princip iRNK je da bude prolazan: vakcina se ne zadržava u telu duže od nekoliko sati, kako je nekoliko stručnjaka već objasnilo AFP-u. "Jedini koji proizvodi protein je virus, pa se imunski sistem samo okreće protiv njega," dodaje Frederik Altar.

Britansko društvo za imunologiju u ovom dokumentu (strana 15) objašnjava da iRNK ne ostaje dugo u telu.

"Kada se vakcina daje, naše ćelije na mestu ubrizgavanja uzimaju iRNK i stvaraju protein SARS-CoV-2. Taj iRNK iz vakcine telo zatim uništava."

Uticaj spajk proteina je lokalizovan, objasnio je u maju 2021. Daniel Dunia, direktor istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS). “Vakcina iRNK se unosi lokalno u mišić i uticaj spajk proteina će biti ograničen na inicijalne ćelije koje vakcina targetira kako bi izazvala imunski odgovor. Ta iRNK je nestabilna i biće brzo razgrađena,” rekao je on tada u mejlu za AFP Činjenice.

AFP je već razobličio tvrdnju da iRNK vakcine izazivaju autoimune bolesti, kao i onu da buster vakcina protiv kovida-19 može povećati rizik od limfoma -- kancera limfatičnog sistema -- i autoimunih bolesti -- stanja u kome imunski sistem tela napada zdrava tkiva.

Za razliku od klasične pripreme vakcina koje sadrže oslabljene ili umrtvljene patogene ili njihove proteine, iRNK vakcine se oslanjaju na iRNK molekul koji kodira spajk protein korona virusa SARS-CoV-2. Kao posledica, telo samo proizvodi te proteine i imunski sistem reaguje na njih i stvara antitela kako bi bio sposoban da zaštiti telo protiv pravog korona virusa u budućnosti. Kako funkcionišu iRNK (mRNA na engleskom) vakcine je objašnjeno ovde, na informativnom portalu Evropske Unije o vakcinama, a o tome možete pročitati i u jednom od AFP-ovih tekstova.

Infografika sa portala Evropske Unije "vakcinacija-info" preuzeta 5. januara 2022.

Prema zvaničnim podacima, do 4. januara 2022. ukupno 55,77% hrvatske populacije je bilo vakcinisano, dok je u Srbiji taj procenat 46,27%. Crna Gora ima manje od 44% potpuno vakcinisanih stanovnika.

Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za lekove i dalje pažljivo prate bezbednost vakcina i istražuju sve neželjene reakcije koje se javljaju nakon primene vakcine. HALMED redovno ažurira izveštaj o neželjenim efektima u Hrvatskoj.

Iako postoje ozbiljne nuspojave povezane sa iRNK vakcinama (perikarditis, miokarditis) to su veoma retka stanja. Većina neželjenih efekata je blaga (bol na mestu injekcije, temperatura... ). Ovi neželjeni efekti su izuzetno retki s obzirom na broj datih doza.

Evropska agencija za lekove zato i dalje zaključuje, u mišljenju od 9. jula (na engleskom), da "koristi svih odobrenih vakcina protiv kovida-19 i dalje nadmašuju rizike, s obzirom na rizike od bolesti kovid-19, komplikacije povezane sa njom i činjenicu da naučni dokazi pokazuju da smanjuju smrtnost i hospitalizacije zbog kovida".

COVID-19 VAKCINE