Tri obroka dnevno nisu nastala da bi ljudi bili pod kontrolom ili da im se naruši zdravlje
- Objavljeno 8. decembra 2025. u 12.28
- Za čitanje potrebno 7 minuta
- Od: Mina PEJAKOVIC, AFP Beograd
Objave u kojima se promoviše "fasting" (namerno višečasovno uzdržavanje od konzumacije hrane) i smanjeni unos hrane zbog gubljenja viška kilograma već mesecima kruže društvenim mrežama u Srbiji. U oktobru 2025. počeo je da se širi video u kojem poznata nutricionistkinja i profesorka navodno tvrdi da je režim od tri obroka dnevno "osmislila elita kako bi kontrolisala ljude i učinila ih bolesnim". Međutim, istraga AFP-a pokazala je da je snimak generisan veštačkom inteligencijom (deepfake), dok istoričari ukazuju na to da su obrasci ishrane sa više obroka postojali mnogo pre savremenog doba. Stručnjaci su za AFP rekli da ne postoji nikakav naučni dokaz da je uobičajeni obrazac od tri obroka dnevno štetan po ljudsko zdravlje.
"Tri obroka dnevno su dizajnirali da vas razbole", stoji u opisu Fejsbuk posta objavljenog 17. oktobra 2025. Od tada je objava podeljena skoro 2.000 puta i prikupila je više od 7.000 lajkova.
U objavi se nalazi i snimak na kojem seda žena govori: "Tri obroka dnevno. Molim vas, to nije priroda. To je Rokfelerov marketing. Naši preci nisu sedeli uz lepo servirane doručke, ručkove i večere. Jeli su jednom dnevno, ponekad tri puta nedeljno. To je za njih predstavljalo obilje. A znate šta? Bili su snažni. Bili su vitki, oštroumni i jaki zato što je telo dizajnirano da najbolje funkcioniše u stanju fastinga."
U snimku, koji traje minut i 48 sekundi, dalje se tvrdi da se telo navodno najbolje oporavlja tokom sna i fastinga, dok su "tri redovna obroka" navodno nametnuta kako bi ljudi postali zavisni, umorni i pod kontrolom "sistema" i Rokfelerovih.
Video je podeljen na nalogu na kojem su već deljene dezinformacije, o čemu je AFP ranije pisao, na primer ovde.
Međutim, istraga AFP-a utvrdila je da su obroci u više dnevnih termina postojali još u staroj Grčkoj, a da su tokom industrijske revolucije dodatno standardizovani zbog ekonomskih i radnih potreba. Stručnjaci su takođe potvrdili da ne postoji naučni dokaz da je konzumiranje tri obroka dnevno štetno po ljudsko zdravlje, niti da je ta praksa nastala kao projekat za "kontrolu ljudi".
Najranija verzija snimka koju je AFP uspeo da pronađe objavljena je 15. oktobra 2025. na Instagram stranici Bodytruth.
Obrnuta pretraga skrinšota žene prikazane u snimku dovela je do Marion Nestle, poznate profesorke emeritus na Odeljenju za ishranu, studije hrane i javno zdravlje na Univerzitetu Njujork (NYU).
Pretraga po ključnim rečima i detaljan pregled javno dostupnog materijala nisu pokazali da je Nestle ikada izgovorila tvrdnje koje joj se pripisuju u videu. Njen glas takođe zvuči drugačije u odnosu na originalne intervjue, poput ovog.
Hiya, alat za detekciju veštačke inteligencije integrisan u platformu InVID-WeVerify, ukazao je sa 99% sigurnosti da je glas u videu kloniran.
AFP je kontaktirao profesorku Nestle, koja je u mejlu 25. novembra 2025. potvrdila da snimak nije autentičan: "Nažalost, to je deepfake."
Istorija obrasca tri obroka
U snimku se tvrdi da u prošlosti nije postojala praksa jedenja tri obroka dnevno i da su naši preci "jeli jednom dnevno, ponekad samo nekoliko puta nedeljno". Međutim, to je istorijski netačno.
"Istorijski izvori pokazuju da su stari Grci imali tri glavna dnevna obroka: akratismos (doručak), ariston (obrok u podne) i deipnon (večernji obrok), uz hranu koja im je tada bila dostupna", rekao je za AFP u telefonskom razgovoru 28. novembra 2025. Dragiša Stamenković, profesor istorije u penziji.
Isto je bilo i u starom Rimu, što je potvrđeno i ovde. Najpre je glavni obrok u danu bio u vreme ručka i zvao se "cena", dok su Rimljani uveče jeli lakši obrok zvan "vesperna". Tokom vremena glavni obrok se polako pomerao sve kasnije dok na kraju nije postao večernji. Ručak je tada postao poznat kao "prandium". Tipični ručak je bio lagan i sastojao se od ribe ili jaja sa povrćem. Dan je uobičajeno počinjao doručkom (ientaculum) koji je takođe bio lagan, uglavnom se sastojao samo od hleba i putera, ali ponekad su se dodavali voće i sir.
Kako je Stamenković objasnio, kroz istoriju, uključujući i staru Grčku, broj dnevnih obroka u velikoj meri je zavisio od nečijeg imovinskog stanja. "Oni koji su bili imućniji jeli su obilnije, dok su oni koji su imali manje ponekad preskakali jedan od obroka", rekao je za AFP.
Iako su višestruki dnevni obroci postojali i ranije, savremeni obrazac "tri obroka dnevno" najviše se vezuje za period industrijalizacije, ali ne kako bi se ljudi više "razboljevali" ili zbog podsticanja kupovine hrane, već zbog ekonomskih i radnih okolnosti. To je naročito bilo vidljivo u 18. i 19. veku, kada je rad u fabrikama zahtevao strukturisane pauze za odmor i obrok, kako je navedeno u više studija i istorijskih analiza, poput ove i ove.
AFP nije pronašao nikakav kredibilan dokaz koji bi podržao tvrdnje da su tri obroka dnevno uvele "elite" poput Rokfelerovih kako bi ljude naterali da kupuju više hrane. Porodica Rokfeler česta je meta teorija zavere. AFP je već proverio netačne tvrdnje da je Fondacija Rokfeler u svom izveštaju predvidela pandemiju kovida-19 ili da je učestvovala u planiranju pandemije kako bi kontrolisala populaciju.
Međutim, kako je Marion Nestle objasnila u svojoj knjizi, rast supermarketa, prerađene hrane i modernog marketinga, koji su se ubrzano širili sa razvojem kapitalizma u 20. veku, jeste uticao na prehrambene navike i podsticao veću potrošnju.
"Zadatak prehrambene industrije je da proda što više hrane, što češće i što većem broju ljudi, po što višoj ceni. To je njihov posao. Prehrambene kompanije nisu socijalne službe niti zdravstvene institucije. One su biznisi koji moraju da zadovolje svoje akcionare", rekla je Nestle za AFP.
Jedenje više obroka dnevno ne čini ljude bolesnim
Mesecima se na društvenim mrežama u Srbiji šire tvrdnje da je hrana "opasna" ili "toksična" i da ljudi treba da prestanu da jedu jer je fasting navodno najzdravija opcija. Jedna takva objava promoviše osobu koja navodno godinama nije jela a izgleda kao da je u dobroj formi, i podeljena je sa istog naloga na kom je ranije objavljena i AI–klonirana izjava netačno pripisana Marion Nestle.
Fasting je obrazac ishrane zasnovan na vremenskim ograničenjima. Tokom određenog broja sati ili dana osoba jede uobičajenu ishranu, a na kraju tog perioda prelazi na veoma mali unos kalorija ili potpuni prekid unosa hrane, što se naziva fasting (arhivirano ovde).
Iako fasting može biti bezbedan za neke ljude, nije preporučljiv za sve i može dovesti do prejedanja ili nutritivnih deficita ako se sprovodi nepravilno, kako je objašnjeno na sajtu Džons Hopkins medicinskog centra (Johns Hopkins Medicine).
Kako je navedeno na sajtu Mejo (Mayo) klinike, iako je povremeni fasting bezbedan za mnoge ljude, on može biti neprimeren za osobe koje "imaju poremećaj ishrane, trudnice i dojilje, kao i one koje imaju visok rizik od gubitka koštane mase i padova".
Takođe, oni savetuju da se pre početka fastinga konsultuje zdravstveni stručnjak o potencijalnim prednostima i rizicima.
Međutim, tvrdnja iz viralnog videa da tri dnevna obroka "čine ljude bolesnima" nije utemeljena, kažu stručnjaci.
"Ne postoje naučni dokazi da je obrazac od tri obroka dnevno štetan", rekla je Svetlana Stanišić, stručnjakinja za hranu i ishranu i redovna profesorka na Univerzitetu Singidunum u Beogradu, u mejlu za AFP 28. novembra 2025. godine.
Nestle, čiji je glas kloniran u viralnom snimku, ranije je objašnjavala da ne postoji jedan "ispravan" broj obroka dnevno. U rubrici pitanja i odgovori na svom blogu "Politika hrane" (Food Politics) navela je da, iako neki zagovaraju česte, manje obroke, dokazi uglavnom pokazuju da je važniji ukupan unos kalorija nego stroga učestalost obroka.
"Postoje dve škole mišljenja. Jedna kaže da česti manji obroci sprečavaju glad i održavaju stabilan nivo insulina. Druga tvrdi da što više puta dnevno jedete, to ćete verovatno uneti više kalorija. Kada su obroci bili mali, prva ideja je dobro funkcionisala. Danas dokazi idu u prilog drugoj interpretaciji. Kalorije su ono što je važno, a većina ljudi ne može da zadrži obroke i užine dovoljno malim da bi ukupan unos kalorija ostao pod kontrolom", napisala je ona.
Stanišić je navela da nema značajne razlike u insulinskoj rezistenciji ili metaboličkim ishodima između ljudi koji jedu tri u odnosu na šest obroka dnevno, pod uslovom da je ukupan unos kalorija isti.
"Naravno, prejedanje vodi gojenju", dodala je Stanišić u mejlu.
S druge strane, istraživanja pokazuju da je jedenje jednom ili dva puta dnevno često povezano sa manjom telesnom težinom, pre svega zbog smanjenog ukupnog unosa kalorija. Međutim, više pregleda literature, poput ovog, naglašava da to ne znači nužno i bolje zdravlje, jer se telesni sastav i metabolički pokazatelji ne poboljšaju uvek.
"Suština je da je ukupan kalorijski unos i kvalitet ishrane od većeg značaja nego sam broj obroka", rekla je Stanišić AFP-u.
Takođe, medicinski dokazi pokazuju da obrazac ishrane "jedan obrok dnevno", koji se promoviše u viralnom videu, može imati više rizika.
Na primer, može povećati osećaj gladi, dovesti do gubitka mišićne mase, izazvati kasnije prejedanje i uzrokovati pad krvnog pritiska, kako je objašnjeno na sajtu Harvardske škole javnog zdravlja.
Ovakva praksa može biti opasna za osobe sa dijabetesom zbog rizika od hipoglikemije, nije preporučljiva za trudnice i dojilje, a kod starijih ili fizički slabijih osoba može pogoršati zdravstvene ishode i ubrzati sarkopeniju.
"Za zdrave odrasle osobe bez pomenutih stanja, umeren unos u 2–3 strukturisana obroka, ranije u toku dana, bez stalnog grickanja i kasnih večera, u skladu sa kvalitetnom ishranom, može biti sasvim razumna i potencijalno korisna strategija. Ali to nije dogma, već okvir koji se prilagođava osobi", zaključila je Stanišić.
AFP je ranije pisao o dezinformacijama vezanim za hranu i zdravlje, na primer ovde.
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
