Kafa nije kancerogena i može biti korisna za zdravlje, kažu stručnjaci
- Objavljeno 30. maja 2025. u 17.44
- Za čitanje potrebno 9 minuta
- Od: Mina PEJAKOVIC, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Kafa u suštini nije zdrava. Kafa je jedan jak pesticid i insekticid, to je način na koji se kafa bori kao biljka od svega što je napada. Kafa je prirodno zelene boje. Peče se na visokim temperaturama od 280 do 320 stepeni, menja boju i u tom procesu se oslobađa 19 potencijalno kancerogenih materija, akrilata", započinje priču Daniela Eger u video isečku objavljenom na instagramu 18. maja 2025. godine koji je prikupio više od 18.000 lajkova.
"Tako da to nam svakako ujutru ne treba. Drugo, mi smo preko noći dehidrirali u proseku pola litre, kroz disanje, kroz znojenje, tako da kad uzmemo kafu kao prvo ujutru, umesto (da) smo se hidrirali, mi lepo skuvamo kaficu. Kafa je diuretik, znači na već dehidrirani organizam mi unestemo još diuretik i zbog toga je najveći broj srčanih i moždanih udara rano ujutru iz istog razloga", nastavlja dalje Eger, koja se bavi promocijom "naturopatije" i na svom sajtu nema navedene jasne medicinske kvalifikacije.
Post na Instagramu je podeljen više od 3.000 puta, a isti video je bio viralan i na TikToku.
Video je zapravo isečak iz emisije "Želim da ti kažem", koja se emitovala 22. aprila 2025. na televiziji B92.
Eger je slične tvrdnje iznosila i ranije, na primer ovde u januaru ove godine, a AFP je razobličio i druge dezinformacije koje je širila u javnosti.
I ove njene tvrdnje su obmanjujuće, što potvrđuju brojna istraživanja, a stručnjaci za AFP objašnjavaju da "često potiču iz nedovoljnog razumevanja osnova biohemije, toksikologije i hemije hrane".
Prirodni pesticidi u kafi nisu opasni po zdravlje
Na početku videa, kako bi dokazala da kafa nije zdrava, Eger tvrdi da je ona "jak pesticid i insekticid". Tačno je da biljka kafe proizvodi određene hemijske supstance, poput kofeina, koje mogu delovati kao prirodni pesticid tako što odbijaju insekte i druge štetočine (arhivirano ovde).
Međutim, uloga kofeina kao prirodnog pesticida u biljci ne znači da su skuvana kafa ili zrna kafe pesticid ili da su štetni za ljude kao sintetički pesticidi.
"Ova tvrdnja verovatno proizlazi iz neznanja i pogrešnog tumačenja činjenica. Naime, kafa, kao i mnoge druge biljke, proizvodi jedinjenja koja služe kao zaštita od insekata, gljivica i drugih štetočina – tzv. prirodne pesticide. Ova jedinjenja, poznata kao sekundarni biljni metaboliti, prisutna su i u biljkama koje svakodnevno koristimo u ishrani. Jedan od najpoznatijih primera je kofein, koji se nalazi u kafi, zelenom čaju i guarani, i koji deluje kao neurotoksin za insekte, dok kod ljudi umeren unos ima stimulativne efekte bez toksičnosti", rekla je u mejlu za AFP 27. maja 2025. Svetlana Stanišić, stručnjakinja za hranu i ishranu i redovna profesorka na Univerzitetu Singidunum u Beogradu.
"S druge strane, postoje prirodni pesticidi koji mogu biti štetni za čoveka ako se unesu u većim količinama. Na primer, solanin je glikoalkaloid iz zelene ili proklijale kore krompira, koji može izazvati trovanje kod ljudi u visokim dozama. Nikotin, prisutan u listovima duvana, snažan je neurotoksin koji je u prošlosti korišćen kao komercijalni insekticid, ali je istovremeno vrlo toksičan za čoveka i izaziva zavisnost", dodaje Stanišić i zaključuje da "prisustvo prirodnih pesticida u biljkama nije ni neobično ni opasno samo po sebi", te da su mnogi od njih zapravo i korisni za zdravlje ljudi.
"Sve biljke prave svoje pesticide. To je poznato već veoma dugo", rekao je 28. 5. 2025. za AFP Majkl Dorson (Michael Dourson), toksikolog i predsednik i direktor nauke u nevladinoj organizaciji za zaštitu životne sredine Toxicology Excellence for Risk Assessment (TERA).
"Svakodnevno smo izloženi desetinama hiljada hemikalija. Šolja kafe sadrži oko 1.000 hemikalija. Većina povrća iz bašte ih ima podjednako, uključujući i mnoge prirodne pesticide, kao što je solanin koji se nalazi u krompiru u visokim koncentracijama u svim zelenim delovima (ali čak i u krompiru koji jedemo – na bezbednom nivou)", dodao je on.
Kafa nije kancerogena: IARC
Prema standardnim receptima, na primer ovom i ovom, kafa se obično prži na temperaturama između 180 i 240 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od vrste prženja (svetlo, srednje, tamno), što je u suprotnosti sa tvrdnjama u videu da se kafa prži na temperaturama između 280 i 320 stepeni Celzijusa. Tako visoke temperature nisu tipične za prženje i mogle bi da preprže kafu i unište njen ukus.
Dalje u videu, Eger tvrdi da se tokom ovog procesa iz kafe oslobađa "19 potencijalno kancerogenih supstanci, akrilata". Međutim, akrilati su vrsta hemijskih jedinjenja koja se koriste u raznim proizvodima poput rastvarača, štamparskih boja, lepkova, termoplastika, boja i kontaktnih sočiva. Takođe se mogu naći u lepkovima za nokte koje koriste kozmetičari i majstori za veštačke nokte.
AFP nije mogao da pronađe studije koje pokazuju da se akrilati nalaze u kafi, a Stanišić kaže da se u izlaganju verovatno mislilo na akrilamid.
Akrilamid je supstanca koja nastaje prirodnom hemijskom reakcijom između šećera i asparagina, amino-kiseline, u biljnim namirnicama, uključujući krompir i žitarice. Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), akrilamid nastaje kada se određene namirnice kuvaju na temperaturama iznad 120°C i pri niskom nivou vlage. Najviši nivoi akrilamida pronađeni su u čvrstim supstitutima za kafu, samoj kafi i proizvodima od prženog krompira.
Međutim, zaključak je da, iako se na osnovu ispitivanja na životinjama akrilamid smatra verovatno kancerogenom supstancom, nema dovoljno dokaza iz istraživanja na ljudima da normalni unos akrilamida u ishrani izaziva rak. Dakle, uobičajena konzumacija nije definitivno povezana sa nastankom raka kod ljudi.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), telo Svetske zdravstvene organizacije (SZO), uklonila je 2016. godine kafu sa liste potencijalno kancerogenih supstanci (arhivirano ovde), zaključivši da nema dovoljno dokaza da kafa izaziva rak kod ljudi. Napomenuli su da konzumacija veoma toplih napitaka (iznad 65°C) može povećati rizik od raka jednjaka – zbog temperature, a ne zbog samog napitka.
IARC je takođe utvrdio limite za akrilamid u hrani, posebno za kafu, koje je postavila i Evropska unija prema Uredbi (EU) 2017/2158, u cilju smanjenja izloženosti potrošača. Za prženu i mlevenu kafu referentni nivo je 400 µg/kg, a za instant kafu 850 µg/kg.
"Potrebno je istaći i to da kafa takođe sadrži niz bioaktivnih jedinjenja sa potencijalno zaštitnim dejstvom, poput antioksidanasa, koji neutrališu efekat akrilamida", objašnjava Stanišić.
Jutarnja kafa može da smanji rizik od srčanog i moždanog udara: studije
Eger na kraju videa tvrdi da se najveći broj srčanih i moždanih udara događa rano ujutru zbog toga što se u organizam koji je "dehidrirao preko noći" unosi kafa, koja je diuretik.
Kofein je zaista poznat po tome što povećava izlučivanje urina, pa se smatra blagim diuretikom. Međutim, većina istraživanja sugeriše da količina tečnosti u napicima sa kofeinom nadoknađuje ovaj efekat pri uobičajenim nivoima konzumacije, piše na sajtu Majo klinike (Mayo Clinic), renomiranog neprofitnog medicinskog centra iz SAD-a.
Kako se navodi i na sajtu Klivlendske klinike, kafa se sastoji od preko 95% vode, pa je njen diuretički efekat često preslab da bi samostalno izazvao dehidraciju. Neka istraživanja čak pokazuju da redovni konzumenti kafe osećaju manje diuretičke efekte, jer telo vremenom razvija toleranciju na kofein, što potvrđuje i profesorka Svetlana Stanišić (arhivirano ovde).
"Kod redovnih konzumenata razvija se tolerancija, te taj efekat slabi ili potpuno nestaje. Studije su pokazale da unos do 300–400 mg kofeina dnevno (što odgovara otprilike tri do pet šolja kafe) ne dovodi do značajnog gubitka telesne tečnosti kod većine ljudi," objasnila je ona.
"Naprotiv, kafa doprinosi ukupnom unosu tečnosti, naročito ako se konzumira u većim količinama, što je danas čest slučaj. Pritom, određeni načini pripreme, poput filter kafe, američke kafe ili instant kafe, mogu doprineti unosu od dva decilitra pa naviše po šolji, što dodatno doprinosi hidrataciji", dodaje profesorka.
Mnoga istraživanja, uključujući i ovo iz 2021. godine, takođe ističu da ne postoje dokazi o dehidraciji kod umerene dnevne konzumacije kafe (arhivirano ovde).
Osim toga, nema naučnih dokaza koji potkrepljuju tvrdnju da kafa povećava rizik od srčanih udara. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da je umerena konzumacija kafe povezana sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, na primer, ova studija iz 2021. godine objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce i ova studija iz 2024. godine objavljena na sajtu Endokrinološkog društva (arhivirano ovde i ovde).
Pritom upravo jutarnja kafa može biti korisna za sprečavanje srčanog udara, navodi se u istraživanju na više od 40.000 ljudi koje je vodio dr Lu Ći (Lu Qi) sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu, u SAD-u (arhivirano ovde) i objavio početkom 2025. godine. "U poređenju sa ljudima koji nisu pili kafu, oni koji su je pili ujutru imali su 31% manje šanse da umru od kardiovaskularnih bolesti", navodi se u istraživanju. Ovo smanjenje rizika, međutim, nije primećeno kada je napravljeno poređenje onih koji piju kafu tokom celog dana sa onima koji ne konzumiraju kafu.
"Dosadašnja istraživanja sugerišu da konzumacija kafe ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, a čini se da čak smanjuje rizik od nekih hroničnih bolesti, kao što je dijabetes tip 2. S obzirom na efekte koje kofein ima na naše telo, hteli smo da vidimo da li doba dana kada pijete kafu ima uticaj na zdravlje srca", objasnio je Ći.
Brojna istraživanja takođe pokazuju da kafa ne povećava rizik od moždanog udara, naprotiv, ona ga smanjuje. Na primer, meta-analiza iz 2024. godine koja je obuhvatila više od 5,4 miliona ljudi otkrila je da konzumacija do četiri šolje kafe dnevno smanjuje rizik od moždanog udara za 12% u poređenju sa onima koji ne piju kafu (arhivirano ovde).
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas