Ne postoji zakon u Rusiji koji bi dozvolio da žene ubiju silovatelja 'bez krivične odgovornosti'

"U Rusiji je donet jedan zakon da žena koja doživi silovanje ima pravo da ubije silovatelja bez krivične odgovornosti. Broj silovanja se smanjio za 43 posto u Rusiji," netačno je izjavio Saša Borojević  početkom septembra 2024. u emisji "Posle ručka". Ta tvrdnja je podeljena u kratkom snimku objavljenom na njegovim nalozima na Fejsbuku, Instagramu i Tiktoku. Post na Instagramu je za tri dana dobio preko 2.000 lajkova. Borojević je istu netačnu tvrdnju izrekao ranije ove godine, osim što je tada tvrdio da se broj silovanja smanjio za "37%". 

Borojević, čije je brojne netačne tvrdnje na razne teme AFP već razobličio (na primer ovde, ovde, i ovde), ne kaže kada je donet taj zakon koji je navodno doveo do smanjenja broja silovanja u Rusiji. Takav zakon zapravo nikada nije usvojen. AFP je tu netačnu tvrdnju već razobličio 2021. godine a sada je ponovo potvrdio da krivični zakonik Federacije Rusije ostaje po tom pitanju nepromenjen. Naprotiv, nekoliko slučajeva je dobilo veliku pažnju u medijima i javnosti nakon što su žene i devojke izvedene pred sud i osuđene zato što su ranile ili ubile silovatelja.

Image

Skrinšot jednog posta na Instagramu sa netačnom izjavom, napravljen 26. septembra 2024.

Netačna tvrndja cirkuliše godinama u regionu, pa su je razobličile i druge organizacije za proveru činjenica poput hrvatskog Faktografa 2019, bosanskog portala Raskrinkavanje u avgustu 2024. i srpskog Raskrikavanje u septembru 2024. (arhivirano ovde, ovde i ovde).

"Žene u Rusiji zaista nisu zaštićene zakonom u slučajevima seksualnog nasilja. Češće se dešava upravo suprotno: svaki pokušaj žene da se odbrani mogao bi biti okvalifikovan kao zločin. Tako da žene često pokušavaju da zaštite svoj život, a država ih smatra krivim," rekla je u mejlu za AFP Činjenice 29. januara 2021. godine Dijana Barsegjan, portparolka ruskog Centra protiv nasilja nad ženama Nasiliu.net.

"Da ne govorimo o činjenici da žene u Rusiji nisu zaštićene od nasilja u porodici, jer u našoj zemlji ne postoji odgovarajući zakon," dodala je tada.

AFP je u septembru 2024. ponovo kontaktirao organizaciju Nasiliu. Iako u postojećem Zakonu postoji koncept samoodbrane, "u Rusiji ne postoji zakon koji bi dozvolio ženama koje su silovane da ubijaju svoje napadače bez krivičnog gonjenja," rekla je u poruci 27. septembra 2024. portparolka Aleksandra Džordževič.

Ne postoji pravni konsenzus o tome da li je ubistvo u samoodbrani opravdano u slučaju seksualnog napada ili silovanja, istakao je jedan ruski advokat 2015. godine u tekstu u kojem sugeriše da se to jasno razjasni u zakonu (arhivirano ovde).

U krivičnom zakoniku Ruske Federacije u 8. odeljku "Okolnosti koje isključuju krivičnost dela" ne postoji poseban član o žrtvama silovanja (arhivirano ovde).

U članu 37. piše da se "neće smatrati krivičnim delom kada se nanese šteta u situaciji opravdane odbrane protiv napadača." To uključuje situacije opasne po život. Zakon takođe tvrdi da je nasilje u samoodbrani legalno samo ako "nisu prekoračene granice opravdane odbrane." Stoga bi žrtva morala da dokaže namere napadača i da samoodbrana nije bila nasilnija od samog napada.

U članovima 131 i 132 o kažnjavanju u slučajevima silovanja i seksualnog zlostavljanja takođe se ne pominje pravo žena da ubiju svoje silovatelje (arhivirano ovde).

Naprotiv, šampionka u pauerliftingu Tatjana Andrejeva osuđena je 2013. na sedam godina zatvora zbog ubistva muškarca za koga tvrdi da ju je drogirao i pokušao da je siluje. Istražni organi su 2020. odbili da odustanu od postupka protiv tri sestre optužene za ubistvo oca nakon godina seksualnog zlostavljanja. Slučaj je zvanično još uvek u toku uprkos tome što su istražni organi 2021. godine prepoznali sestre kao žrtve seksualnog nasilja (arhivirano ovde i ovde).

U avgustu 2024. još jedna žena je osuđena na zatvorsku kaznu jer je ubila svog bivšeg partnera za koga kaže da ju je godinama zlostavljao (arhivirano ovde).

Pošto zakon ne postoji, nemoguće je da je doprineo da se broj silovanja u zemlji, kako tvrdi Borojević, smanji za "43 odsto".

Prema ruskom Institutu za demografiju, broj prijavljenih silovanja i pokušaja silovanja u padu je u periodu od devedesetih godina prošlog veka do 2023. godine (arhivirano ovde), osim od 2019. do 2020. kada je broj prijavljenih slučajeva skočio za 11,3 odsto. Podaci od 2014. do 2023. ne prikazuju tako veliki pad slučajeva za "43 odsto", prema analizi registrovanih krivičnih dela u Rusiji (arhivirano ovde).

Stručnjaci za nasilje u porodici i seksualno nasilje u Rusiji su takođe upozorili da očekuju porast nasilja kako se muškarci vraćaju sa fronta otvorenog prilikom invazije Rusije na Ukrajinu (arhivirano ovde)

Rusija je odbila da potpiše Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici -- takozvanu "Istanbulsku konvenciju" (arhivirano ovde). Ova zemlja je od 2017. i dekriminalizovala nekoliko oblika nasilja u porodici, što su organizacije za ljudska prava i prava žena kritikovale kao "korak nazad" (arhivirano ovde).