Žene u Rusiji nemaju “pravo da ubiju svog silovatelja”
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 29. januara 2021. u 16:28
- Ažurirano 29. januara 2021. u 17:34
- Za čitanje potrebno 4 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
“Putin odobrio zakon: Žena ima pravo da ubije čovjeka koji ju je silovao,” tvrdi se u naslovu članka objavljenog na jednom crnogorskom sajtu 18. januara 2021. “Ruskinje će od sada, slobodno moći da ubiju čovjeka koji pokuša da ih siluje i to će se automatski tretirati kao reakcija u samoodbrani, pri čemu ta žena neće zakonski ni na koji način odgovarati za taj čin,” piše u članku koji je prema Kraudtenglu (CrowdTangle), alatu za praćenje društvenih medija, podeljen više od tri hiljade puta.
Snimci članka takođe kružu društvenim mrežama kao ovde u objavi podeljenoj 1.600 puta za pet dana. Drugi sajtovi su objavili potpuno isti tekst, kao ovde i ovde. Iako tvrdnja nije tačna, na brojnim jezicima kruži najmanje od 2016. godine.
Ove lažne informacije kruže najmanje od 2016. godine
Gugl pretraga naslova članka ukazuje na to da taj tekst kruži Internetom godinama. Na srpskom, objavljen je 2016. ovde i 2018. ovde.
Pretraga na Guglu na engleskom sa ključnim rečima “Putin+zakon+samoodbrane+silovanje” ukazuje na to da se tvrdnje šire na i na engleskom, na primer u Ugandi i Južnoj Africi. Sajt za proveru činjenica Afrika Ček (Africa Check) ju je razobličio u martu 2020. godine. Podeljena je takođe na nemačkom.
Čini se da se ova lažna tvrdnja pojavljuje kada se vodi žestoka javna tebata na povezanu temu. U članku objavljenom u Ugandi takođe se pominju navodni napori predsednika Ugande Ioveri Museveni da ponovo uvede izvršenje smrtne kazne.
Tvrdnja se pojavila u Hrvatskoj “dan nakon što je hrvatsku javnost potresla informacija o višestrukom grupnom silovanju maloletnice kraj Zadra,” navodi hrvatski sajt za proveru činjenica Faktograf koji je tu tvrdnju razobličio u oktobru 2019. godine.
Na srpskom je počela da kruži odmah nakon objavljivanja intervjua glumice Milene Radulović u kom je optužila poznatog učitelja glume Miroslava Aleksića da je silovao nju i druge maloletne učenice. Uhapšen je i optužen. Njena priča je potresla zemlju i ohrabrila hiljade žena u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj da podele svoje priče o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju.
Ne postoji zakon u Rusiji koji kaže da žena može ubiti svog silovatelja
“Ne postoji takav zakon,” potvrdila je Sofia Rusova iz Centra za zaštitu žrtava nasilja u porodici, nevladine organizacije koja radi pri Konzorcijumu ženskih NVO, u mejlu za AFP Činjenice 28. januara 2021. godine.
Član 37 ruskog Krivičnog zakonika u odeljku “Okolnosti koje isključuju krivičnost dela” kaže da se delo “neće smatrati krivičnim delom kada se nanese šteta u situaciji opravdane odbrane protiv napadača.” To uključuje situacije opasne po život. U ovom članu se ne spominje silovanje.
Zakon takođe tvrdi da je nasilje u samoodbrani legalno samo ako “granice opravdane odbrane nisu prekoračene.” Stoga bi žrtva morala da dokaže namere napadača i da samoodbrana nije nasilnija od samog napada.
“Žene u Rusiji zaista nisu zaštićene zakonom u slučajevima seksualnog nasilja. Češće se dešava upravo suprotno: svaki pokušaj žene da se odbrani mogao bi biti okvalifikovan kao zločin. Tako da žene često pokušavaju da zaštite svoj život, a država ih smatra krivim,” rekla je Dijana Barsegjan, portparolka Centra protiv nasilja nad ženama Nasiliu.net, u mejlu za AFP Činjenice 29. januara 2021. godine.
Nekoliko slučajeva žena žrtava zlostavljanja koje su poslednjih godina ubile svog napadača ukazuju na to da pomenuti zakon ne postoji. Šampionka u powerliftingu Tatjana Andrejeva osuđena je 2013. godine na sedam godina zatvora zbog ubistva čoveka za koga tvrdi da ju je drogirao i pokušao da siluje. Puštena je na uslovnu slobodu 2017. godine.
Osamnaestgodišnjakinja Darja Ageni, optužena je 2018. godine da je izbola muškarca za kojeg je navela da je pokušao da je siluje. Pretila joj je kazna do deset godina zatvora zbog nanošenja telesnih povreda. Slučaj je dobio veliku pažnju javnosti i kasnije je obustavljen.
Pokrenuta je debata o donošenju zakona koji omogućava ženama samoodbranu u slučajevima silovanja nakon sličnog slučaja 2005. godine, ali bez rezultata.
Tema samoodbrane žrtava zlostavljanja ponovo se našla u centru pažnje sa slučajem tri sestre Hačaturjan optužene za “ubistvo s predumišljajem” zbog ubistva njihovog oca koji ih je godinama zlostavljao i silovao. Istražitelji su u maju 2020. odbili da odustanu od optužbi protiv dve od tri sestre, iako je to tužilac tražio. Ako slučaj završi na sudu, preti im do dvadeset godina zatvora.
“I dalje ne postoji zakon o zaštiti žrtava nasilja u porodici,” uprkos tome što se aktivisti za ženska prava “zalažu za njegovo usvajanje već dugi niz godina,” dodala je Sofia Rusova. Ona kaže da se “većina Ruskinja osuđenih za ubistva sa predumišljajem zapravo branila od svojih partnera.”
Predsednik Vladimir Putin je 2017. godine potpisao je zakon kojim su neki oblici nasilja u porodici dekriminalizovani, pa sad i većina nasilnika može da se izvuče sa novčanom kaznom.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas