Postoji plan da se otvori rudnik litijuma u Francuskoj

"DOKAZ KAKO SE MANIPULIŠE GRAĐANIMA!!! VLADIMIR ĐUKANOVIĆ (đuka bizon) zajedno sa režimskim medijima OBMANJUJE građane da se u FRANCUSKOJ otvara rudnik LITIJUMA a u pitanju je MONGOLIJA i nešto od pre desetak  i više godina...," piše u objavi postavljenoj na Fejsbuku 3. avgusta 2024. i podeljenoj preko sto puta za par dana. U postu se nalaze skrinšotovi objave na Eksu i nekoliko članaka koji prikazuju istu sliku plave industrijske zgrade i linkove do izvora tih skrinšotova. Isti post je podeljen u grupama na Fejsbuku poput ove i ove, na Eksu i na Telegramu.

Narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović postavio je u postu na Eksu 3. avgusta 2024. skrinšot članka sa sajta Politike objavljenog 2. avgusta 2024. (arhivirano ovde) i napisao: "Hoće Francuzi da se truju, pa to ti je. Izgleda da su poludeli i da nisu čuli našu struku sa protesta."

Ukazujući na istu sliku plave zgrade u starim člancima poput ovog objavljenog 20. avgusta 2012. na sajtu Gardijana (arhivirano ovde) o rudarstvu u Mongoliji, u obmanjujućim postovima se implicira da nije tačno da se u Francuskoj otvara rudnik litijuma. U jednom odgovoru ispod Đukanovićevog posta piše: "Kako te nije sramota toliko da lažeš" uz skrinšot drugog članka sa istom slikom, objavljenog na sajtu Politike 14. oktobra 2023. (arhivirano ovde). "Naravno, botovi [...] će da poveruju lažovima koji Mongoliju predstavljaju kao Francusku," napisao je korisnik Fejsbuka koji je podelio netačan post.

Slika jeste stara i snimljena u Mongoliji, ali to ne znači da je informacija netačna. Zaista postoji plan za otvaranje rudnika litijuma u Alijeu u centralnoj Francuskoj koji je u julu 2024. proglašen projektom od "velikog nacionalnog značaja" a čemu se protive lokalni ekolozi i deo stanovništva (arhivirano ovde).

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova na Fejsbuku i Telegramu, napravljeni 8. avgusta 2024.

Na slici objavljenoj u člancima na internet stranicama Politike i Gardijana piše da je izvor Evropska agencija za novinsku fotografiju (European Pressphoto Agency - EPA) i da ju je snimio Ejdrian Bradšou (Adrien Bradshaw). Pretraga na sajtu EPA-a dovela je do originalne slike. Prema opisu, fotografija je snimljena 27. septembra 2010. i prikazuje "područje glavnog okna u rudniku bakra Oiu Tolgoi u pustinji Južni Gobi u Mongoliji".

Image

Skrinšot sa sajta EPA-a napravljen 8. avgusta 2024.

Međutim, u Francuskoj se 31. jula 2024. završila javna debata u organizaciji Nacionalne komisije za javnu raspravu (CNDP) u vezi sa projektom eksploatacije litijuma najavljenim 2022. godine. "Kompanija Imerys planira da otvori rudnik i industrijska postrojenja za eksploataciju velikog ležišta litijuma u departmanu Alijea. Ovaj prvi rudnik litijuma u Francuskoj bi obezbedio dovoljno rude za proizvodnju ekvivalenta 700.000 baterija za električne automobile svake godine," piše na sajtu CNDP-a o javnoj raspravi (arhivirano ovde).

"Kompanija je identifikovala ležište litijuma na svojoj industrijskoj lokaciji koja je trenutno namenjena proizvodnji kaolina," u blizini Ešasjera (Echassières), piše dalje na sajtu o raspravi (arhivirano ovde). Dakle, kompanija Imerys bi otvorila novi rudnik -- jedan od najvećih u Evropi za litijum -- pored već postojećeg.

U Srbiji, kompanija Rio Tinto želi da otvori "jedan od najvećih grinfild projekata za eksploataciju litijuma na svetu" koji "obuhvata izgradnju podzemnog rudnika sa pripadajućom infrastrukturom i opremom" (arhivirano ovde).

Uredbom objavljenom 7. jula 2024. vlada Francuske je plan Imerys-a proglasila projektom od "velikog nacionalnog značaja" (arhivirano ovde). Takav status, dobijen pre završetka javne rasprave, omogućava industrijskim projektima od značaja za ekološku tranziciju ili nacionalni suverenitet da imaju prednost ubrzanih administrativnih mera ili izuzeća. Eksploatacija litijuma na svojoj teritoriji omogućila bi Francuskoj da se oslobodi zavisnosti od uvoza plemenitog metala, posebno iz Kine, izvestio je AFP ovde (arhivirano ovde).

Međutim, neke ekološke organizacije i lokalno stanovništvo kritikuju projekat zbog uticaja na životnu sredinu i vodu i zbog nedostatka javnih konsultacija.  Neki su, na primer, imali utisak da je odluka već doneta bez obzira na raspravu, izvestio je AFP u martu 2024. (arhivirano ovde). Drugi su kritikovali pretnje po životnu sredinu i biodiverzitet, ali i politiku nastavka modela potrošnje i proizvodnje koja bi samo zamenila motore sa unutrašnjim sagorevanjem električnim, umesto da dovede u pitanje uticaj tih modela na klimu (arhivirano ovde).

U Evropi se povećala potreba za retkim metalima neophodnim za proizvodnju baterija za električna vozila, dok će prodaja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem biti zabranjena od 2035. godine širom Evropske unije (arhivirano ovde).

U Srbiji je projekat ekploatacije litijuma dobio podršku EU (arhivirano ovde) ali je suočen sa velikim protivljenjem stanovništva, zabrinutim zbog njegovog uticaja na životnu sredinu. Masovni protesti naveli su vladu da obustavi projekat 2022. godine, ali je tu odluku poništio Ustavni sud u julu 2024. godine. Predsednik Aleksandar Vučić podržava projekat, dok se protesti u avgustu 2024. nastavljaju u gradovima širom Srbije (arhivirano ovde i ovde).

Uzavrelu debatu od velikog značaja za stanovništvo i budućnost Srbije ali i za ekološku tranziciju u Evropi, otežava širenje netačnih informacija u provladinim medijima i na društvenim mrežama.

AFP je, na primer, dokazao da su provladini tabloidi netačno tvrdili da se grupa naučnih časopisa Nature Portfolio ogradila od objavljenog recenziranog rada o uticaju planiranog rudnika na okolinu. Krajem jula 2024. ova tema se spojila sa Olimpijskim igrama u Parizu kada su korisnici društvenih mreža i neki političari pogrešno shvatili šaljivu poruku na Eksu i tvrdili da se atletičarka Ivana Španović povukla sa takmičenja u znak protesta protiv otvaranja rudnika.