Crna zastava podignuta na hramu u Iranu usred sukoba Izraela i Hamasa pogrešno je interpretirana
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 31. oktobra 2023. u 17.15
- Za čitanje potrebno 8 minuta
- Od: Juliette MANSOUR, AFP Francuska
- Prevod i prilagođavanje Katarina SUBASIC
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Militanti islamističkog palestinskog pokreta Hamas pokrenuli su 7. oktobra iznenadni napad bez presedana na Izrael i, prema navodima izraelskih zvaničnika, ubili više od 1.400 ljudi, uglavnom civila, na ulici, u njihovim kućama ili na rejv zabavi. Uzeli su za taoce oko 240 ljudi, kako Izraelaca, tako i stranaca i onih sa dvojnim državljanstvom. Ministarstvo zdravlja pod kontrolom Hamasa u Gazi saopštilo je 31. oktobra 2023. da je 8.525 Palestinaca, od čega najmanje 3.542 dece, ubijeno u neprekidnim izraelskim bombardovanjima i kopnenoj kampanji protiv Hamasa u pojasu Gaze u znak odmazde.
U napadu 17. oktobra 2023. pogođen je deo bolnice Ahli Arab u gradu Gazi, što je izazvalo međunarodne proteste.
Izreal i Palestinci međusobno se optužuju za ovaj napad u kome je, prema navodima Ministarstva zdravlja u Gazi, poginula 471 osoba koja je u okviru bolnice našla sklonište nakon što je raseljena iz svojih domova zbog sukoba. Međutim, jedan viši evropski obaveštajni zvaničnik rekao je AFP-u da je broj poginulih verovatno značajno manji, procenjujući da je reč o "nekoliko desetina" preminulih. Portparol izraelske vojske takođe je osporio broj od 471 poginule osobe koji je saopštio Hamas. Poreklo eksplozije niti broj poginulih nisu odmah mogli biti potvrđeni iz nezavisnih izvora.
Fotografije i video zapisi AFP-a pokazuju desetine tela u čaršavima, crnim vrećama ili pod ćebadi.
Upozorenje o sadržaju
Dan nakon napada na bolnicu i uprkos izraelskom demantiju, hiljade ljudi demonstriralo je u zemljama širom bliskoistočnog regiona ispoljavajući ogorčenje. U tom kontekstu se u viralnim objavama tvrdi da je putem simboličnog gesta Iran kao odgovor pozvao na rat.
"Crna zastava je podignuta nad hramom Razavi u Mashhadu, u iranskoj provinciji Horasan. Ovo je poziv na rat ili osvetu", navodi se u Fejsbuk objavi na srpskom postavljenoj 18. oktobra 2023. Takva tvrdnja objavljena je i na Telegramu i Eksu (nekadašnjem Tviteru), kao i na jednom bosanskom portalu.
Slične tvrdnje kruže i na francuskom, engleskom i španskom, a u nekima se čak ide tako daleko da se navodi da je zastava podignuta "prvi put u istoriji".
Šta ova zastava znači?
Dan nakon eksplozije u bolnici Ahli Arab u severnom delu Gaze, iranska novinska agencija Tasnim objavila je na Eksu da se crna zastava vijori iznad centralne kupole džamije kao odgovor na napad (arhivirani link ovde), citirajući dobrotvornu fondaciju Astan Kuds Razavi (Astan Quds Razavi), koja održava mauzolej imama Reze u gradu Mašadu na severoistoku Irana.
Agencija Tasnim je i u izveštaju na engleskom objavila da je iranska vlada proglasila 18. oktobar 2023. "danom nacionalne žalosti" zbog "izraelskog zločina nad palestinskim civilima".
Mauzolej imama Reze je sveti religijski kompleks kod islamskih šiita, koji čine većinsku veroispovest u Iranu i jednu od dve glavne islamske grupe, pored sunita. Mauzolej je jedno od glavnih mesta verskog hodočašća nad grobnicom imama Reze, osmog imama u muslimanskoj šiitskoj tradiciji Dvanaestorice.
Međutim, suprotno onom što se tvrdi na društvenim mrežama, ovo nije "prvi put u istoriji" da je ova zastava podignuta na vrh mauzoleja i ne predstavlja poziv na "osvetu ili rat".
"Zapravo, crna zastava ne predstavlja objavu rata, ona je znak žalosti", rekao je AFP-u 17. oktobra 2023. Pjer Pahlavi (Pierre Pahlavi), zamenik direktora Odeljenja odbrambenih studija na Fakultetu kanadskih oružanih snaga (Canadian Forces College).
"Obično se podiže svake godine na jarbol džamije imama Reze tokom Ašure (značajnog datuma u islamskom kalendaru) i posebno u kontekstu Muharama, meseca žalosti i ključnog trenutka za osnivanje šiitske tradicije u islamskoj religiji", rekao je Pahlavi, specijalista za iransku spoljnu politiku.
Tjeri Kovij (Thierry Coville), istraživač i specijalista za Iran pri francuskom Centru za istraživanje međunarodnih i strateških studija, rekao je AFP-u 19. oktobra 2023. da se crna zastava obično "podiže na džamijama i nosi u procesijama tokom Muharama, koji u islamu obeležava mučeništvo imama Huseina".
Iranska štampa je u prošlosti redovno izveštavala o prilikama u kojima je crna zastava podignuta u skladu sa ovom tradicijom, kao na primer u ovom članku iz 2019. (arhivirani link ovde).
Na Gugl mapama fotografije poput ove ispod iz 2019. prikazuju crnu zastavu kako se vijori iznad kupole mauzoleja imama Reze (arhivirano ovde).
Sa druge strane, mnogo ređe se viđa da ta zastava vijori u drugim prilikama osim tokom Ašure i Muharama (koji je u 2023. završio u avgustu), ističu stručnjaci.
Iranska novinska agencija Tasnim objasnila je u članku na persijskom da je "zbog ljudske tragedije i žalosti svih ljudi, posebno muslimana širom sveta" hram 18. oktobra 2023. usvojio "boju žalosti". Prema navodima agencije "zločini koje je počinio izraelski režim poslednjih dana dostigli su vrhunac u utorak uveče, kada je na stotine Palestinaca, koji su izbegli u bolnicu Al-Ahli u centru Gaze, bilo meta cionističkih napada".
Prema rečima Pahlavija, zastava može biti istaknuta mimo događaja iz verskog kalendara "u izuzetnim i dramatičnim periodima kako bi se obeležilo doba žalosti i to je upravo značenje u kome je danas treba posmatrati. To je poruka u vreme solidarnosti sa civilnim žrtvama bolnice u Gazi i politička poruka da Iran standardno podržava palestinsko pitanje."
"Ali to je simbolično i retoričko, nema institucionalnog procesa koji se pokreće podizanjem ove zastave. Usred rata rečima i slikama, to je više poruka namenjena muslimanima i Arapima širom sveta da se ovim činom, koji odstupa od uobičajene tradicije, šalje poruka solidarnosti", dodao je on.
Stručnjaci ističu da bi, ukoliko bi crna zastava bila zamenjena crvenom, to onda imalo sasvim drugačije značenje.
Crvena zastava (boja krvi mučenika) takođe je često podizana u Iranu tokom meseca Muharama. Izuzetno je upotrebljena u januaru 2020. nakon pogibije iranskog komandanta general-majora Kasima Sulejmanija (Qassem Soleimani), koji je ubijen u američkom vazdušnom napadu. "Tada je to moglo biti u smislu osvete u vezi sa Sulejmanijem koji je poginuo kao mučenik", rekao je Tjeri Kovij.
Međutim, čak i u tom slučaju "ta crvena zastava nije bila okidač za eskalaciju ili konvencionalni otvoreni rat. Iran je nastavio da vodi rat iz senke", objasnio je Pahlavi.
Pretnje iz Irana
Teheran je više puta upozoravao da bi kopnena invazija Pojasa Gaze vodila do odgovora na drugim stranama, stvarajući strah od regionalnog sukoba.
Stručnjaci ističu da Iran već dugo podržava Hamas. "Oni su trenirali Hamas i snabdeli ga oružjem. Postoji sumnja u direktnu umešanost iranskih vlasti i iranskih paravojnih organizacija u operaciju 'Poplava Al-Aksa' i dok se drugačije ne dokaže, ne možemo to potvrditi", rekao je Pahlavi.
"Zvaničan stav (iranskih) vođa je da pozdravljaju akciju Hamasa dok govore da nisu učestvovali u tom napadu", rekao je Tjeri Kovij.
Iranski predsednik Ibrahim Reisi (Ebrahim Raisi) citiran je da je 18. oktobra rekao da "muslimani celog sveta i svetsko mnenje" zahtevaju "okončanje bombardovanja što je pre moguće, kraj blokade Gaze i prekid političkih odnosa" koje su sa Izraelom uspostavile arapske zemlje koje su mu se prethodnih godina približile.
Ministar spoljnih poslova Husein Amir-Abdolahian (Hossein Amir-Abdollahian) je, sa druge strane, u poruci na Eksu pozvao na "globalno jedinstvo" protiv Izraela, koji je opisao kao "uzurpatorski režim omrznutiji od Islamske države". U nekoliko gradova u Iranu, poput Mašada ili Isfahana, održani su i mitinzi.
Ekspertkinja za Iran, Ameli-Mirijam Šeli (Amélie-Myriam Chelly) ukazala je na to kako su poruke u iranskim medijima podstakle javnost da pomogne ljudima u Gazi. Za spoljni svet takve poruke su namenjene jačanju iranskog "anticionističkog uticaja" u kontekstu jednog broja arapskih zemalja koje su postigle sporazume o normalizaciji odnosa sa Izraelom prethodnih godina, rekla je ona AFP-u 18. oktobra 2023.
Posredstvom internet stranice "Alaqsastorm.com", koja je čini se napravljena 7. oktobra 2023, na dan Hamasovog napada, pokrenuta je kampanja za regrutovanje iranskih volontera koji žele da budu poslati da se bore "kako bi podržali legitimnu odbranu ugnjetene palestinske nacije".
Prema rečima Pahlavija, niti Izrael niti Iran ne žele direktan sukob. Iran će radije "pokušati da podigne ulog do nivoa komunikacije i u tom kontekstu podizanje ove zastave na hramu imama Reze šalje poruku", rekao je Pahlavi.
Iako je u trenutnom kontekstu napetosti "legitimno posmatrati simbolične činove poput podizanja ove zastave, to ne predstavlja nepogrešivi znak iminentnog rasplamsavanja sukoba", zaključio je on.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
